Donald Tramp je ozbiljna politička sila

U godini kada 4,2 milijarde ljudi širom sveta izlaze na birališta, predsednički izbori u SAD od egzistencijalnog su značaja, kako za Ameriku, tako i za ostatak sveta, zbog mogućih radikalnih promena prioriteta Vašingtona, zaključak je dva panela u finišu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji je završen juče.

„Mogu li ekonomije ostatka sveta da se zaštite u slučaju pobede Donalda Trampa?”, bilo je jedno od pitanja panela na temu „Izgled globalne ekonomije”. Dejvid M. Rubinštajn, suosnivač i kopredsedavajući američke investicione grupe „Karlajl”, ocenio je da je „Donald Tramp ozbiljna politička sila i, kako stvari sada stoje u SAD, lako bi mogao da pobedi”.

„Najveća politička promena koja se lane desila u SAD jeste činjenica da, mimo familije Donalda Trampa, možda niko nije predvideo kakav je rast popularnosti doživeo aspirant koji je četiri puta bio optužen po 91 osnovi. Trampova popularnost toliko je skočila da on komotno može očekivati da već u martu dobije nominaciju Republikanske stranke, verovatno ranije od bilo kojeg prethodnog kandidata. Ako Tramp bude nominovan, onda to znači da je Republikanska stranka treći put zaredom predložila istog čoveka za predsedničku trku. Jasno je da Tramp ima brojne sledbenike: mnogi analitičari to previđaju”, istakao je Rubinštajn.

Prema njegovoj proceni, „Tramp je ozbiljna politička sila, pa ne bi trebalo otpisati mogućnost da bude ponovo izabran, uprkos činjenici da mnogi ljudi, pa i ovde u Evropi, nisu njegovi obožavaoci”.

Tačno 45 država SAD, od 50, nastavio je Rubinštajn, na predsedničkim izborima 2016. i 2020. glasalo je identično. „Samo pet – Arizona, Džordžija, Mičigen, Pensilvanija i Viskonsin – menjalo je svoje političke preferencije. Tramp sada vodi u svih pet. Da se izbori održavaju danas, lako bi se moglo dogoditi da Tramp pobedi. Pritom ne treba otpisati Džozefa Bajdena. Imamo dva postarija kandidata, u Americi se stvari svakodnevno menjaju, mada sam uverenja da će ovog puta biti tesni rezultati”, procenio je Rubinštajn.

Evropljani imaju brojne razloge da strepe od Trampove pobede, naglasio je juče Ijan Bremer, predsednik globalne konsultantske firme za procenu političkih rizika „Eurazija grup”, tokom panela „4,2 milijarde ljudi izlaze na izbore”.

„Trampova pobeda bila bi neviđena katastrofa za Evropljane. Zato što on ne podržava NATO ni Evropsku uniju, dok Volodimira Zelenskog smatra ličnim neprijateljem. Kad Tramp kaže da bi rat u Ukrajini rešio za jedan dan, to znači da bi od Ukrajinaca zahtevao da prihvate stanje stvari koje želi Putin. U protivnom, povukao bi pare – i eto. Ukoliko Tramp dobije nominaciju, postaće dramatično moćniji na američkoj političkoj sceni”, ocenio je Bremer.

Amerikanci sada mnogo manje veruju državnim institucijama nego polovinom prošlog veka, izjavila je Rejčel Botsman, predavač na Oksfordu.

„Oko 70 odsto Amerikanaca iskazivalo je 1967. godine poverenje u državne institucije SAD. Danas je to oko 22 procenta. U Velikoj Britaniji, ih je oko 30 odsto, u zemljama OECD-a oko 40 odsto. Za Donalda Trampa izborni proces, čini se, liči na teatarski performans: verujem da bi uživao da iz narandžaste zatvorske uniforme uđe u Belu kuću, uz oduševljenje svojih pristalica”, opisala je Botsmanova.

Ako osluškujete ovogodišnji „Davos”, onda je Tramp već pobedio, samo što se već godinama većina procena i prognoza na SEF kasnije pokažu kao pogrešne, primetio je Aleksandar Soros, istoričar i filantrop, sin Džordža Sorosa.

U međuvremenu, u razgovoru o izbornoj godini „bez presedana po masovnosti”, Mark Leonard, direktor Evropskog saveta za spoljne poslove, primetio je da se u EU neodmereno veliki značaj pridaje junskim izborima za Evropski parlament, gde prema njegovim rečima ne treba očekivati velike promene u odnosima snaga. „Mnogo su značajniji nacionalni izbori u EU, gde se može dogoditi da u devet država, dakle trećini članstva unije, vlast osvoje desničarske snage.”

A kad je reč o izgledima globalne ekonomije u 2024, Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, naglasila je da svet ulazi u epohu u kojoj „ono što nije normalno postaje normalno”. Lagardova je pritom spomenula potrošnju u uzmicanju na globalnom nivou, vrlo problematično tržište rada i dramatičan pad štednje, „svedene danas gotovo na nulu”.

Ophrvan borbom protiv trenutnih kriza, svet gotovo ne uočava sporovozne promene koje ugrožavaju iole ozbiljniji privredni rast, primetio je predsednik Singapura Tarman Šanmugaratman. „Idemo u susret osetnoj promeni globalne ekološke ravnoteže, fenomenu sve starije populacije s kojim još ne znamo da se suočimo i sve većoj polarizaciji sveta. Da ne govorimo o sve brojnijim ratovima”, upozorio je Šanmugaratman juče u Davosu.