Čuvar uspomene na dr Savu Perovića

Uspomenu na čuvenog akademika profesora dr Savu Perovića, koji je ostavio veliki trag u svetskoj medicini, čuvaju njegovi učenici, a jedan od njegovih naslednika dr Radoš Đinović, urogenitalni hirurg, pokrenuo je fondaciju i bolnicu koja nosi ime njegovog mentora. Nadaleko čuven profesor Sava Perović je stvorio novu „subspecijalnost” urološke, ali i rekonstruktivne hirurgije, čime je Beograd stavio na mapu sveta kao vodeći svetski centar u ovoj oblasti medicine.

U razgovoru za „Politiku”, dr Đinović, koji je sa svojim asistentima do sada obavio više hiljada najsloženijih urogenitalnih operacija, napominje da je 37 godina duga i izuzetna naučna karijera akademika Perovića za njega veliki pokretač i da je cilj da se pomaže ljudima kojima je njegov tim često poslednja nada.

Dr Đinović ističe da urogenitalna rekonstruktivna hirurgija, nezvanično etablirana grana hirurgije, obuhvata više grana medicine i uglavnom se lekari time bave nakon završene specijalizacije iz urologije, plastične hirurgije, opšte hirurgije ili ginekologije.

– Da biste mogli da imate dobre rezultate u lečenju, morate da poznajete principe svih ovih hirurških grana, a neophodan je i poseban vid edukacije. Jedino je dr Sava Perović uspeo da sva ta iskustva prikupi, da kombinuje tehnike i radi na njihovom usavršavanju. On je pomerao granice u ovom poslu, bio je vrlo radoznao i težio je ka boljem. Grabio je i osvajao oblast po oblast. Bio je začetnik jedne nove oblasti u hirurgiji. Iskustva koja je imao iz operacija kod dece primenjivao je i kod odraslih i obrnuto... Bio je inovator i jako vredan, sklapao je mozaike u medicini i nama mlađima je nesebično prenosio to znanje. On je uveo princip konstantnog usavršavanja sa svakom novom operacijom i svakim šavom koji napravimo. Izazov su jako kompleksni problemi kod pacijenata, ali zahvaljujući Savinom učenju mi uspevamo da rešavamo naizgled nerešive slučajeve. Sve je to bilo mnogo kompleksnije, preciznije, detaljnije od onoga što se do tada znalo – naglašava dr Đinović, koji je od akademika Perovića počeo da uči 2003. godine. Pre toga znanje je stekao na Prvoj hirurškoj klinici UKCS-a kod čuvenog profesora Tome Ranđelovića. Bilo je potrebno da prođu pet godina ozbiljnog, danonoćnog rada da bih mogao da počne da radi operacije koje je dr Perović obavljao sa lakoćom. Umesto karijere u SAD izabrao je da ostane u Srbiji.

– Operacije sa svojim timom obavljam u brojnim svetskim klinikama i na kongresima, jer nas zovu zbog teških i komplikovanih slučajeva. I ovde nam dolaze oni pacijenti koji su već imali i po deset operacija koje im nisu pomogle. Godišnje idem na više od 30 hirurških kongresa sa hirurgijom uživo u svetu, na kojima izvodimo pokazne operacije i na taj način delimo svoje iskustvo. Najviše radimo operacije urođenih anomalija kod dece, posebno ekstrofije mokraćne bešike i hipospadije, ali isto tako i sve moguće probleme urogenitalnog trakta kod odraslih. U Americi, na primer, jedna klinika koja se smatra specijalizovanom za tu vrstu intervencija obavi tri-četiri zahvata godišnje, a mi 60-70. Na Zapadu se dosta rade prenatalni testovi i ako se otkrije teška anomalija, onda se predlažu prekidi trudnoće, pa zato tamo više nema mnogo takvih slučajeva. Ali u ostatku sveta se manje rade testiranja, a ima i onih koji ne žele da prekinu trudnoću, zbog čega se javlja više pacijenata kojima je neophodna operacija posle rođenja – navodi dr Đinović.

Ovako složene i komplikovane operacije traju i po 14-15 sati. Teške anomalije lekari nekada moraju da rešavaju kroz nekoliko zahvata. Naš sagovornik kaže da je nemoguće imati „čarobni štapić” i veliki defekt kod deteta rešiti jednom intervencijom. Kod ovih operacija tehnologija ne može mnogo da pomogne, već je bitno iskustvo i veština hirurga.

– Radimo i operacije promene pola, po kojima je dr Perović bio poznat. Ipak, mnogo se zloupotrebljava ova oblast medicine. Ljudi koji menjaju pol su rođeni sa mozgom suprotnog pola i uopšte nisu opterećeni seksualnošću, to je njima sekundarna stvar. Oni samo žele da budu ono što jesu i kako se osećaju. Oni se od detinjstva osećaju drugačije. Devojčice su se umesto sa lutkama igrale mačevima i pištoljima i šutirale su loptu, a dečaci lutkicama. Tu je reč o poremećaju polnog identiteta. Nažalost, ovi pacijenti su često izvrgnuti nekom cirkusu, senzacionalizmu, osudama jer nisu shvaćeni na pravi način – otkriva dr Đinović.

Čak 95 odsto pacijenata iz inostranstva

Dr Radoš Đinović u karijeri je imao brojne medicinski i emotivno teške slučajeve. Lečio je, na primer, devetogodišnjeg pacijenta koji je prethodno imao čak 35 neuspešnih operacija.

– U ovoj oblasti hirurgije komplikacije su pravilo. Mnogi pacijenti su ostavljeni da žive kao nerešeni slučajevi jer im lekari kažu da rešenja za njih nema i da se moraju pomiriti da nikada neće moći da žive normalnim životom. Zahvaljujući internetu mnogi se raspituju gde mogu da potraže pomoć, pa oko nam čak 95 odsto bolesnika dolazi iz drugih država u Srbiju. Veliki je izazov da takvim pacijentima pomognemo da reše problem, jer smatram da uvek postoji neko rešenje, da bi se poboljšao kvalitet života pacijenta. Stanje se uvek može poboljšati – stav je dr Đinovića, koji je četiri godine bio i predsednik Sekcije za urogenitalnu rekonstruktivnu hirurgiju u Evropskom udruženju urologa.

Akademik Sava Perović je bio član Evropskog urološkog udruženja i Internacionalnog komiteta Svetske zdravstvene organizacije za preporuke lečenja kongenitalnih i stečenih genitalnih anomalija i počasni član mnogih nacionalnih uroloških udruženja. Objavio je više od 120 radova u prestižnim urološkim časopisima, a sa skalpelom je obišao čitav svet uradivši jedinstvene operacije koje se i danas pamte i citiraju.