„Kne­žev ar­se­nal" u Kragujevcu čeka obnovu

Iako pred­sta­vlja kul­tur­no do­bro od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju, kom­pleks Voj­no­teh­nič­kog za­vo­da u Kra­gu­jev­cu ne­do­pu­sti­vo je za­pu­šten

Kra­gu­je­vac – Dva to­pa iz 19. ve­ka, pr­ven­ci kra­gu­je­vač­ke To­po­liv­ni­ce, ko­ji su sta­ja­li is­pred zda­nja za­pu­šte­ne Ča­ur­ni­ce, a či­ji je „mi­ste­ri­o­zni ne­sta­nak” pre par da­na za­bri­nuo Kra­gu­jev­ča­ne i po­kre­nuo la­vi­nu me­dij­skih spe­ku­la­ci­ja, na­la­ze se na si­gur­nom, u fa­bri­ci „Za­sta­va oruž­je”, gde će uz po­moć struč­nja­ka Voj­nog mu­ze­ja u Be­o­gra­du bi­ti oba­vlje­na nji­ho­va re­sta­u­ra­ci­ja. Na­kon to­ga, to­po­vi će bi­ti pre­me­šte­ni is­pred Mu­ze­ja „Sta­ra liv­ni­ca”, a pla­ni­ra­no je da do­bi­ju i ade­kvat­ne la­fe­te.

Pre­ma re­či­ma di­rek­to­ra „Za­sta­va oruž­ja” Sa­še Mi­lo­še­vi­ća, sa­gla­snost za re­sta­u­ra­ci­ju to­po­va do­bi­je­na je od Re­pu­blič­kog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re pod či­jom se in­ge­ren­ci­jom na­la­zi kom­pleks Voj­no­teh­nič­kog za­vo­da u Kra­gu­jev­cu, po­zna­ti­ji kao „Kne­žev ar­se­nal.”

– Pro­šle go­di­ne smo obe­le­ži­li 170 go­di­na po­sto­ja­nja fa­bri­ke „Za­sta­va oruž­je”, što je isto­vre­me­no i ju­bi­lej pr­vog uspe­šnog li­ve­nja to­po­va u kra­gu­je­vač­koj To­po­liv­ni­ci. Tom pri­li­kom su ne­ki od go­sti­ju ko­men­ta­ri­sa­li sta­nje to­po­va, pa se ru­ko­vod­stvo fa­bri­ke od­lu­či­lo da ih po­ša­lje­mo na re­sta­u­ri­ra­nje. Na­kon to­ga smo se obra­ti­li Re­pu­blič­kom za­vo­du za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, ko­ji je je­di­ni nad­le­žan za to – ob­ja­snio je Mi­lo­še­vić.

Re­pu­blič­ki za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re je kon­sta­to­vao da su „to­po­vi u pri­lič­no za­pu­šte­nom, ne­pri­me­re­nom sta­nju, is­pi­sa­ni gra­fi­ti­ma...”

„Ima­ju­ći u vi­du spo­me­nič­ki ka­rak­ter pro­stor­no-kul­tur­no-isto­rij­ske ce­li­ne Kom­pleks Voj­no­teh­nič­kog za­vo­da u Kra­gu­jev­cu, utvr­đe­ne za ne­po­kret­no kul­tur­no do­bro od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju, sa po­seb­nim osvr­tom na ulo­gu Mu­ze­ja ’Sta­ra liv­ni­ca’ u oču­va­nju i pre­zen­ta­ci­ji in­du­strij­skog na­sle­đa, Re­pu­blič­ki za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re je sa­gla­san da se iz­vr­ši dis­lo­ka­ci­ja pred­met­nih to­po­va, to jest da se po­sta­ve is­pred zgra­de mu­ze­ja ne­ka­da­šnje To­po­liv­ni­ce. U ve­zi sa tim, po­treb­no je iz­vr­ši­ti de­ta­ljan pre­gled, či­šće­nje i za­šti­tu eks­po­na­ta, kao i iz­ra­du dr­ve­nih la­fe­ta na ko­ji­ma će sta­ja­ti”, sto­ji u do­pi­su ove usta­no­ve upu­će­nom fa­bri­ci „Za­sta­va oruž­je”.

Pod nad­zo­rom Re­pu­blič­kog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, u Kra­gu­jev­cu se oba­vlja i sa­na­ci­ja „Ve­li­kog dim­nja­ka”, još jed­nog re­pre­zen­ta­tiv­nog objek­ta u kru­gu „Kne­že­vog ar­se­na­la”. Sta­ri dim­njak vi­sok 33 me­tra, ko­ji se uz­di­že na pla­tou is­pred ru­i­ni­ra­ne Ma­šin­ske ra­di­o­ni­ce, po­čeo je da se kri­vi još pre tri­de­se­tak go­di­na, a da­nas je nag­nut 70 cen­ti­me­ta­ra u od­no­su na svo­ju ver­ti­kal­nu osu. Do dra­stič­ne de­vi­ja­ci­je dim­nja­ka, ko­ji je gra­đen od 1882. do 1889. go­di­ne, u vre­me kra­lja Mi­la­na Obre­no­vi­ća, do­šlo je po­sle NA­TO bom­bar­do­va­nja 1999, ka­da je ga­đa­na i „Za­sta­va”. Sa­na­ci­ji dim­nja­ka pri­stu­pi­lo se av­gu­sta pro­šle go­di­ne.

– Ovo su pr­vi ve­li­ki i bit­ni ra­do­vi na pro­sto­ru Voj­no­teh­nič­kog za­vo­da. Na­da­mo se da će sa­na­ci­ja „Ve­li­kog dim­nja­ka” bi­ti pod­sti­caj i za dru­ge po­slo­ve u ovom, mo­ra se pri­zna­ti, za­pu­šte­nom kom­plek­su, ko­ji ima iz­u­ze­tan zna­čaj za voj­nu i teh­no­lo­šku isto­ri­ju Sr­bi­je. Vr­lo do­bro vi­di­mo i shva­ta­mo ori­jen­ti­sa­nost gra­da Kra­gu­jev­ca da se „Kne­žev ar­se­nal” do­ve­de u red, sta­vi u upo­tre­bu, da se adap­ti­ra, re­kon­stru­i­še, re­vi­ta­li­zu­je. Za­to smo uvek iz­la­zi­li u su­sret grad­skoj upra­vi ka­da je reč o struč­noj po­mo­ći. Dru­go pi­ta­nje su fi­nan­si­je, a ulo­ga dr­ža­ve bi bi­la da obez­be­di no­vac, kao i u sva­kom dru­gom pro­jek­tu – na­veo je ta­da ar­hi­tek­ta Alek­sa Ci­ga­no­vić iz Re­pu­blič­kog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re.

Pr­va va­lo­ri­za­ci­ja isto­rij­skog zna­ča­ja „Kne­že­vog ar­se­na­la” iz­vr­še­na je 1953, a 1979. go­di­ne ka­te­go­ri­za­ci­ja je po­dig­nu­ta na ni­vo kul­tur­nog do­bra od ve­li­kog zna­ča­ja. Od­lu­ka­ma nad­le­žnih iz 2014. i 2016. go­di­ne, kom­pleks Voj­no­teh­nič­kog za­vo­da de­fi­ni­san je kao kul­tur­no do­bro od iz­u­zet­nog zna­ča­ja, što pod­ra­zu­me­va i naj­ve­ći ste­pen za­šti­te. Upr­kos to­me, dr­ža­va ne uspe­va da obez­be­di no­vac za re­vi­ta­li­za­ci­ju „Kne­že­vog ar­se­na­la”, što je grad Kra­gu­je­vac na­te­ra­lo da pri­stu­pi ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ji pro­sto­ra kroz ta­ko­zva­no part­ner­stvo jav­nog i pri­vat­nog sek­to­ra, o če­mu su već do­ne­te ne­ke od­lu­ke. Ova­kav kon­cept ima svo­je pred­no­sti, ali sa so­bom no­si i ri­zi­ke ko­ji se po­seb­no od­no­se na za­šti­tu isto­rij­skog i kul­tur­nog na­sle­đa od ne­pro­ce­nji­ve vred­no­sti.