Matija njim samim

Biografija Matije Bećkovića iz pera Radovana Popovića „Matija njim samim”, u izdanju Vukotić medije, uz brojne fotografije, predočava pesnikov život i stvaralaštvo. „Kada se Vuku Bećkoviću, oficiru kraljevske vojske sa službom u Senti, gradiću na severu Bačke, kraj Tise, 29. novembra 1939. godine, rodilo prvo dete, sin, uzbuđenju nije bilo kraja. Supruga Zorka, rodom iz obližnje Kanjiže, gde joj je otac Miladin Taušan po povratku sa Solunskog fronta kao dobrovoljac dobio zemlju i naselio se u ovu ravnicu, želela je da svome prvencu da ime Matija, po zavetu voljenog brata Milana Taušana, koji je kao mladi komunista, pitomac kragujevačkog Vojnotehničkog zavoda, izvršio samoubistvo u Petrovaradinu, gde je bio na odsluženju vojnog roka. Pričala je najbližima da je kao trudnica sanjala kako je neki Mađar hteo nožem da je udari u stomak, a već pokojni brat je isprečio svoju ruku i rekao: ’Nemoj, tu je Matija’. A onda se obratio sestri: ’Ti ćeš roditi sina i daćeš mu ime Matija’.” Sledi opis Matijinog životnog puta, od školovanja, prvih pročitanih knjiga i odgledanih filmova, do prvih stihova, velike životne ljubavi, druženja sa piscima, književnih uspeha i priznanja. „Ono što sam o Crnoj Gori najbolje umeo da kažem, kazao sam u svojim stihovima. Ono što govorim izvan stihova isto je to, samo kazano gore. Imao sam više od pedeset godina kad sam u Crnoj Gori prvi put javno progovorio. Ali, što sam od nje više bežao kao da sam joj bivao bliži, a što sam je više upoznavao, bivala mi je dalja i nestvarnija. I nikad me nije do kraja uverila u svoje postojanje”, besedio je Matija u manastiru „Ostrog”. 

O književnom prevođenju i prevodima

„Imitatori glasova” zbirka je tekstova naših najboljih prevodilaca o književnom prevođenju i prevodiocima, koju je priredila Gordana Đerić, a objavio je Institut za evropske studije. Tu su tekstovi Žarka Radakovića, Nikole Bertolina, Mirjane Marinković, Jelene Stakić, Arijane Božović, Borivoja Gerzića, Anđelke Cvijić, Gorana Skrobonje, Flavija Rigonata, Vladimira D. Jankovića, Gordane Đerić. „Prevodilac sam mnogih dela Petera Handkea. Dvadeset sedam njegovih knjiga sam do sada preveo na srpskohrvatski, danas srpski jezik. Ovaj pisac me je, inače, temeljno zainteresovao tek po mom odlasku u emigraciju (...)”, piše Žarko Radaković. O prevođenju poezije govorio je Nikola Bertolino, Mirjana Marinković o tome šta znači prevoditi sa turskog, a Jelena Stakić, vrsni prevodilac sa francuskog, između ostalog, govori i o tome koliko je prevodilački posao potcenjen. Ova knjiga daje reč prevodiocima, koji ovoj umetnosti prevođenja pristupaju kao najznačajnijoj formi jezika, a preispituju i druga pitanja kao što su politička korektnost, odnosi pisaca i prevodilaca, uticaj prevođenja na promene u široj jezičkoj i društvenoj zajednici.

Intervjui Bojana Jovanovića

Knjiga razgovora Bojana Jovanovića „Trajnost prolaznog”, koju je u izdanju HEREedu priredila Dušica Milanović, sadrži čak četrdeset intervjua ovog neumornog stvaraoca. Naslov knjige preuzet je iz jednog od intervjua, simbolično se odnosi na civilizaciju, na to koliko je trajnost zapravo iluzorna. Ovo delo ujedno pokazuje koliko je dr Bojan Jovanović, etnolog, pesnik, pisac, sineasta, angažovan u tumačenju problema koji nas svakodnevno zaokupljaju, u objašnjenju naravi i najdubljih ljudskih težnji, mitova, snova, religioznih ideja, političkih događaja i ratova. Kada Bojan Jovanović u svojim intervjuima rastumači sveprisutno zlo, svede ga i racionalizuje od apstraktne pretnje do logične posledice preciznih uzroka relativizovanja i poricanja humanističkih vrednosti.