Pozorišno razbijanje stereotipa

Kada sam pre dve godine došla do teksta „Prima facie” (na prvi pogled ili na osnovu prvog utiska) australijske autorke Suzi Miler odmah sam pomislila: moram to da uradim. Tema naše predstave je seksualno zlostavljanje i sudski procesi o tome. Tekst je specifičan jer govori iz perspektive advokata, kaže glumica Maša Dakić koja je proteklih dana istrajavala na svojoj novoj kompleksnom scenskoj priči. Monodrama „Prima facie” australijske autorke Suzi Miler, u režiji Anje Suše koju je inicirala i izvodi Maša Dakić biće premijerno izvedena u subotu uveče, 26. januara od 20 sati u Bitef teatru. Kostimografkinja je Maja Mirković, scenografkinja Marija Mitrić, kompozitor Karl Andreas Humonen, dizajner Slavimir Stojanović.

Upravo je glumica Maša Dakić insistirala da predstavu režira Anja Suša, koja godinama unazad živi i radi u Švedskoj. Iz tih razloga rad na predstavi realizovan je u dva bloka: u avgustu i decembru.

Damjan Kecojević, autor scenskog pokreta koji sa Anjom Sušom deli blisku pozorišnu poetiku smatra da ovaj komad po načinu na koji je pisan: „Ne pripada njenom rediteljskom rukopisu”.

– Ali baš to je ono što je ispalo interesantno, da tekst koji više pripada Brodveju i na neki način je komercijalne forme, dopadne u ruke Anji Suši, koja beži od komercijalnog – kaže Kecojević.

Suzi Miler, autorka ovog kompleksnog dramskog štiva, bivši je advokat, sa iskustvom u zastupanju ljudskih i dečjih prava. Delo „Prima facie” premijerno je izvedeno 2019. godine u Sidneju i dobilo brojne pozorišne nagrade u Australiji, Americi i Engleskoj. Dozvola za izvođenje u Srbiji dobijena je uz uslov da tekst prevede sudski tumač, zbog precizne pravne terminologije. To je uradila Biljana Popmijatov. U autorskoj ekipi je i Ade Humonen, koji je radio dizajn zvuka i za švedsku predstavu Anje Suše „Žan”, koja je osvojila Gran-pri „Mira Trailović” na 57. Bitefu.

– Podržali smo ovu predstavu jer živimo u patrijarhalnom društvu, a smatramo da kultura može da doprinese razbijanju stereotipa i predrasuda – kaže Danijela Šegan, predstavnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti, uz konstataciju da su kroz istraživanje o tome zašto žene ne prijavljuju nasilje ustanovili da je razlog to što ne veruju institucijama, a tu su i razlozi ekonomske i porodične prirode.

Advokat Jelena Tanasić zapaža da predstava otvara Pandorinu kutiju pravosudnog sistema, tretmana državnih organa, a i društvene okoline tokom procesa suđenja.

– Junakinja drame dolazi iz pravosudnog sistema, veruje u njega, ispituje žrtve, zbunjuje ih. A kada se desi da ona postane žrtva, sistem se obrušava na nju. I inače kada se žrtva požali, s hladnoćom se tretira na sudu. Treba menjati svest u toj oblasti – primećuje Jelena Tanasić, dok njen kolega Zoran Naumović smatra da je šok za žrtve i to kada spoznaju da životna istina i sudska istina ne moraju biti iste.

– Ovaj komad predstavlja kritički prikaz pravosudnog sistema. Naš i anglosaksonski sistem nisu isti, ali je problem vanteritorijalni. Važno je da kao društvo uočimo neke pojave i otvorimo raspravu, a i da podržimo pojedince koji deluju u tom smeru – zaključuje Naumović.