Belci postaju manjina u američkoj i britanskoj vojsci

Ne postoji apsolutno ništa gore za borbenu efikasnost vojske od pokušaja da se regrutovanje koristi kao program socijalnog inženjeringa.

Nedavno je objavljeno kako je američka vojska doživela dramatičan pad broja belih regruta, umesto planiranih 60 hiljada regrutovala je samo deset hiljada ljudi.

Među regrutima 2018. godine belaca je bilo 44.042 a pet godina kasnije samo 25.070, što je dovelo da udeo belih regruta padne na samo 44 odsto.  Prema popisu iz 2022. godine 59 odsto svih američkih građana čine građani bele puti.

Slična situacija je i u britanskim oružanim snagama, podseća „Telegraf“.

Manjak kadrova i nije tako loš koliko su loše politički pristrasne i duboko pogrešne kvote. Prošle nedelje, ministar odbrane Grant Šaps rekao je da će žene biti rešenje za kadrovski problem oružanih snaga.

Ovo je samo poslednja u nizu mera osmišljenih da nametnu ravnopravnost u britanskoj vojsci. Ovu politički korektnu agendu najbolje ilustruje sramni kadrovski fijasko RAF-a iz 2022. godine, kada je otkriveno da su žene i pripadnici etničkih manjina dobili prioritet u izboru u odnosu na bele muškarce – bez obzira na podobnost za službu.

Tadašnji šef Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, Majk Vigston, izbegavao je bilo kakve tračeve, iako je posle pokušaja da se odbrani ova ekstravagantna i sramna politika, njegova reputacija prirodno narušena. Njegov naslednik ser Ričard Najton posle se izvinio.

Izjednačavanje u tako važnoj stvari kao što je nacionalna odbrana nikako nije rešenje za kadrovsku krizu. Hitno je potrebno rešiti stambeni problem vojnih lica i poboljšati njihove životne uslove, a Ministarstvo odbrane treba da raskine ugovore sa nesavesnim dobavljačima i prebaci ih na efikasnije izvođače.

Plate moraju porasti, barem do proseka u javnom sektoru, ako ne i znatno više, imajući u vidu skup veština koje se zahtevaju od vojske i rizike koji su uključeni u služenje da bismo bili bezbedni. Vlast ovim ljudima mora ponuditi više i stvoriti uslove za rad koji su više u skladu sa zahtevima današnjeg društva.

Još jedan primer iz britanskog života je nedavna epizoda „Kanala 4”, kada su izbili protesti protiv imenovanja pet novih direktora, od kojih su četiri bila belci. Protivnici su smatrali da je to previše, iako je nešto više od 80 odsto Britanaca belaca.

Stoga nije iznenađujuće što bela omladina nije željna da rizikuje svoje živote u odbrani društva koje ih ponižava i krivi za sve bolesti i istorijske nepravde do kojih nemaju nikakve veze.