Evi Husarik najviše priznanje Slovačke Republike

Kovačica – Umetnica naive, slikarka Eva Husarik, dobitnica je Medalje predsednika Slovačke Republike i time se našla među 33 ličnosti kojima je uručeno najviše državno priznanje na svečanoj ceremoniji, u Koncertnoj sali Slovačke filharmonije u Bratislavi. Medalju predsednika Slovačke Republike za značajan doprinos razvoju kulture i umetnosti Slovaka u inostranstvu, laureatima je uručila lično predsednica Slovačke Zuzana Čaputova. Na svečanosti povodom 31. godišnjice nastanka Slovačke Republike predsednica Čaputova je dobitnicima čestitala, ističući da oni, kako je rekla, „pišu priču o Slovačkoj – svojim radom, posvećenošću, naučnim istraživanjem, hrabrošću, umetničkim delima, pa čak i otiscima stopala na snegu ili na površini leda” i poručila „da je uverena da će priča koju su napisali tako izuzetni ljudi pokazati pravi put”.

„Iz Bratislave, nosim divne utiske, jer ovu nagradu malo ko dobija, ona mora da se zasluži. Našla sam se među ljudima koji su stariji, kao ja što sam, znači da su godinama svog rada to zaslužili. Ja našu tradiciju prenosim na slike, a pošto to čuvam u sebi odmalena, sve nosim iz duše, sve to znam i volim to da radim”, izjavila je za RTV Kovačica Eva Husarik, koja se rano zainteresovala za slikarstvo i to pod uticajem starije sestre Alžbete Čižikove. Njene prve slike nastale su još daleke 1969. godine, kada i prvi put izlaže ulja na platnu na manifestaciji „Kovačički oktobar”, a iste godine postaje i članica Galerije naivne umetnosti u Kovačici.

Prema mišljenju grupe podnosilaca kandidature, Husarikova je najviše državno priznanje Slovačke zaslužila za pola veka čuvanja tradicije i za pronošenje dobrog imena Slovaka, a time i Republike Slovačke po svetu. Ona, kako su naveli, više od 50 godina kroz svoje slike verno beleži prizore iz života slovačkog naroda i trenutno je najstarija slikarka kovačičke naivne umetnosti.

Svoje motive, po pravilu vedre, crpi iz svakodnevnog života. Najčešće slika svadbu, porodične svečanosti, krštenja, dečje igre, ali i čuvanje gusaka, rad u polju… Takođe, svoje priče u slici smešta i u bogate enterijere, ispunjene vezenim jastucima, krevetima sa šarenim pokrivačima i raskošno ukrašenim zidovima, ali neretko slika i mrtvu prirodu, naročito cveće. Po rečima kritike, ono na čemu gradi svoju prepoznatljivost jeste posvećenost naglašavanju detalja, naročito jarkocrvenom, roze ili plavom bojom, što njenim delima daje i veliku etnografsku vrednost. Najdugovečnija aktivna slikarka kovačičke škole naivnog slikarstva, za sobom ima više od 30 samostalnih nastupa u zemlji i širom sveta, a kolektivno je izlagala više od 300 puta.