Završena konzervacija „Galaksija"

 Litar tuša i šest meseci svakodnevnog rada, potrošio je slovenački umetnik Nejč Slapar (1945–2024), stvarajući u Kranju „Galaksiju”. To je jedan od najvećih crteža u bivšoj SFRJ, čije su dimenzije 2,17 puta 10 metara. Multimedijalni stvaralac koristio je veštinu i iskustvo da uradi delo koje je poklonio Josipu Brozu Titu 1976. godine. Tako je „Galaksija” postala deo kolekcije neobičnih poklona koje je doživotni predsednik tadašnje države dobio, a čuvala se skoro pola veka u depou Muzeja Jugoslavije.

Proteklog vikenda završena je njena konzervacija, koja je trajala od 16. januara u prostoru Muzeja „25. maj”. Posetioci su pratili proces obnove, poveren konzervatorskom timu – Milanu Milosavljeviću, Tanji Lošić, Sofiji Vujić i Sunčici Vuletić. Dok su oni na podu, oslonjeni na kolena i u različitim položajima tela, koji zahtevaju fizičku izdržljivost i umnu snagu, po nekoliko sati radili, radoznaloj publici izgledalo je kao da se pred njima budi jedan zvezdani svet. On se, kako su priznali, više naslućuje a manje vidi i jako okupira čula. Doprinela je tome dnevna svetlost koja je kroz prozore ulazila u salu, a ona je ličila na laboratoriju, jer su konzervatori u belim mantilima, sa hirurškim rukavicama, nazuvicama i „sitnim alatima” u rukama, ličili na lekare koji su kao pacijentu pristupili umetnini.

– Zahvaljujući pravim uslovima u kojima je crtež bio pohranjen duže od četiri i po decenije, on je dobrog zdravlja, pa je ovde bila ključna samo prevencija – ocenili su konzervatori. Sa ovim stručnjacima posetioce i našu reportersku ekipu, upoznao je Miloš Ristović, zadužen za odnose s javnošću u muzejskom kompleksu. On je pojasnio da se posao radi za potrebe organizacije grupne izložbe slovenačkih umetnika, čiji je radni naslov „Prošireni vid”, a povodom izlaganja u Galeriji „Cukrarna” u Ljubljani, pa će tako delo uskoro da putuje u Sloveniju.

– Nejč je posetio naš muzej pre pet godina i u nastavku saradnje bio je „na vezi” sa konzervatorima, što je mnogo značilo za planiranje obnove. Autor se radovao da vidi svoje delo pred očima javnosti, ali to nažalost nije dočekao, jer je preminuo trećeg januara u rodnom mestu Stražišče kod Kranja – istakao je Ristović, napominjući da je ovim delom umetnik želeo da otvori dijalog između posmatrača i prirode, koju u ovom slučaju predstavlja slika, i svede vasionu, to jest materiju, na nivo dvodimenzionalnosti. S obzirom na to da je „Galaksija” privukla pažnju publike, dokaz je da se želja autora ostvarila. Delo je aktuelno i sada, a nastalo je kao reakcija na svetske umetničke trendove šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.  U ovaj svet koji gospodari na papiru, Najč je ostavio apstraktni trag slikara, pisca, grafičara i muzičara jer su to bila njegova zanimanja.

Konzervator Tanja Lošić priznaje da je ovo za tim bio poseban zadatak.

– U toku trinaestogodišnjeg staža prvi put sam se našla pred delom od dvadeset kvadrata i poredim ga sa knjigom koja mi je bila poverena u Narodnoj biblioteci Srbije, od osam puta osam milimetara i stala mi je na dlan – priseća se Tanja i dodaje da se obično ona i kolege susreću sa knjigama iz 15. i 18. veka, a ovaj crtež je u poređenju s tim „mlad” i rađen novim materijalima.

– Čast nam je bila da pouke dobijemo od autora, jer je to gotovo nemoguće s obzirom na to da se bavimo starinama. Primetili smo da ivice dela nisu ravne, a imajući na umu pedantnost i simetriju kojoj je autor bio dosledan, pitali smo ga za savet. On nam je otkrio koju vrstu mastila je koristio i da je papir na kome je crtao bio iz kranjske fabrike. Želeo je da izravnamo ivicu, što smo i učinili – kaže Lošićeva.

Crtež koji su obnovili bio je u rolni, bez oštećenja, pa konzervacija nije bila potrebna.

– Skidanje slojeva prašine finim mekanim japanskim četkama bio je glavni zadatak. Radili smo i retuš oštećenog bojenog sloja, bilo je i malih pukotina sa poleđine. Sanirana su sitna mehanička oštećenja, koristili smo nežne konzervatorske gume, kao i druge alate namenjene za nežne intervencije. Najvažniji princip naše profesije je zaštita integriteta – poručuju konzervatori i napominju da je prvi korak u radu detaljna foto-dokumentacija zatečenog stanja, ali je u njihovom slučaju sreća bila to što su mogli da se savetuju sa autorom, koga je smrt pretekla i nije dočekao da vidi krunu njihovog rada.

– Mi držimo do toga da radimo dobro kao da smo pod budnim okom drugih i onda kada smo sami. Specifično je i to što se uglavnom radi iz delova, na stolu, a ovo je celina raširena na podu. Posetioci su najviše bili iznenađeni koliko detaljno i spori intervenišemo, pa je jedan dečak pitao da li to može da se završi zamahom velike četke. To nas je nasmejalo kao i zapažanje da im ovaj rad liči na jedan veliki prozor – priznali su Sunčica, Sofija i Milan.

Direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević podseća da ovo nije prvi put da se konzervacija i restauracija dela odvijaju javno pod krovom muzejskog zdanja.

– Freska Raula Goldonija, koja je deo enterijera zgrade Muzeja „25. maj”, konzervirana je tokom 2014-2015. godine prema projektu konzervatorke-restauratorke Stojanke Samardžić, a radove su izvodili studenti master akademskih studija FPU sa odseka konzervacija i restauracija, sa redovnim profesorom i mentorom Radomirom Samardžićem na čelu. Konzervatori Galerije Matice srpske nekoliko godina ranije u izložbenom prostoru zgrade Muzeja „25. maj” obavili su preventivnu konzervaciju dvadesetak slika iz našeg fonda, pre nego što smo ih partnerski izložili – kaže direktorka Knežević i dodaje da je u holu Ministarstva kulture RS bila organizovana restauracija pozajmljene slike velikog formata iz fonda Muzeja „Sutjeska”, autora Đurđa Todorovića, a plan konzervatorsko-restauratorskih radova sačinile su mr Stojanka Samardžić i Ružica Vasić iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd.