Napadaju srpske izbore da bi odbranili Kurtija

Što su glasniji pokušaji pojedinih evropskih političara i poslanika da se izborni proces u Srbiji ospori, pritisci na našu zemlju u vezi s drugim pitanjima, poput Kosova i Metohije ili uvođenja sankcija Rusiji, postaju sve jači. Ovakav zaključak može da potvrdi činjenica da su najglasniji kritičari nedavno održanih izbora oni predstavnici Evropske unije i njenih članica koji snažno podržavaju tzv. nezavisno Kosovo. To su, da podsetimo, isti oni koji hvale „mladu kosovsku demokratiju”, ne nalazeći nijednu zamerku za aprilske izbore na severu pokrajine održane u metalnim građevinskim kontejnerima i pod budnim okom naoružanih policajaca s dugim cevima. A posebno su ushićeni demokratskim dostignućima Albina Kurtija kada nametne svoje gradonačelnike Srbima na severu s jedva tri posto izašlih birača, etničkih Albanaca.

S druge strane, izuzetno im smeta „Vučićeva diktatura” s preko pet hiljada posmatrača, od kojih skoro 500 međunarodnih. I kada, od tog broja, svega dvojica njih nešto „primete i smatraju” – i to nakon što su potpisali zapisnike da je sve bilo regularno – onda je to povod da se izbori u Srbiji obore, ponište i ponove! I da se, verovatno, tako ponavljaju sve dok Srbija ne prizna Kosovo i ne uvede sankcije Rusiji i Republici Srpskoj. Zato ostaje otvoreno pitanje moraju li baš svi Kurtijevi lobisti iz Evrope da se angažuju u osporavanju izbornih rezultata u Srbiji, i zašto ih to toliko boli.

Glavni razlog zbog čega je to tako jeste što su izbori u decembru potvrdili politiku koja ostaje snažno na državnim i nacionalnim interesima Srbije, potvrdili su stabilnost naše zemlje na tim osnovama, objašnjava za „Politiku” karijerni diplomata Zoran Milivojević. „I to plebiscitarno, posebno kada je reč o parlamentarnim izborima i očigledno da to negde ne odgovara”, ukazuje Milivojević.

Na zimskom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) prekjuče, podsetimo, održana je debata o izveštaju austrijskog poslanika Štefana Šaneha o posmatranju izbora u Srbiji, a poslanica u Skupštini Srbije Dunja Simonović Bratić tokom rasprave oštro je kritikovala njeno održavanje pre objave izveštaja ODIHR-a. Naglasila je da o navodnim neregularnostima na izborima u Srbiji govore isti oni koji su jaki zagovornici nezavisnosti takozvanog Kosova i njegovog članstva u Savetu Evrope. Podsetila je na to da je skoro 6.000 posmatrača učestvovalo na izborima u Srbiji, ali ne i na Kosovu i Metohiji, gde režim u Prištini nije dozvolio organizovanje izbora zbog čega su Srbi morali da glasaju u drugim gradovima.

Prethodno su 24 evropska političara uputila pismo predsednici EK Ursuli fon der Lajen u kojem se žale na izbore u Srbiji. Tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da nisu svi evropski poslanici poslali pismo predsednici EK, već njih nekoliko iz nekoliko političkih partija. Naglasio je da ne misle svi isto u Evropskom parlamentu, kao i da čak ni najveća evropska partija ne misli na način na koji misli tih nekoliko evroposlanika. „Da ih je bilo 704, moj odgovor bi vam uvek bio isti. Nemojte da smetnete sumnju da su ti koji su to potpisali isti oni koji su potpisali sprovođenje istrage i teških mera protiv Srbije posle Banjske. Da su svaki put bili na strani protiv Srbije. Samo to ljudi treba da znaju. Tu nema nijednog prijatelja Srbije. Nijednog”, rekao je Vučić. Istakao je da ljudi prate, gledaju, vide sve i razumeju. „Oni će i sutra, šta god da se dogodi i kada (Albin) Kurti bude rušio sve sporazume i rekao – nemate više pravo na finansiranje iz centralne Srbije, reći – pa normalno, to je država, ima pravo da radi šta hoće”, naveo je Vučić.

Među onima koji su potpisali pismo upućeno Fon der Lajenovoj, ali i predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu i predsednici Evropskog parlamenta Roberti Metsoli, nalaze se i predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga Mihael Rot, kao i predsednica Spoljnopolitičkog odbora britanskog parlamenta Ališa Kerns. Traži se međunarodna istraga, da se preispita regularnost decembarskih izbora u Srbiji, kao i da EU da „preporuke da bi se obezbedili slobodni i pošteni izbori u Srbiji”. Potpisnici su i političari iz Francuske, Italije, Hrvatske, Poljske, Grčke, Danske, Luksemburga, Češke, Irske, Litvanije, Ukrajine, Estonije, Letonije i Moldavije. Mihael Rot pozvao je EU i SAD da insistiraju na istrazi i ponavljanju izbora koji su u decembru održani u Srbiji.

Upravo je predsednik Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga bio jedan od političara koji su tražili da se uvedu sankcije našoj zemlji nakon sukoba u Banjskoj, koji se desio 24. septembra. A Kernsova, poznata po optužbama da se u hramovima SPC skriva oružje, govoreći o sukobu u Banjskoj pred odborom Parlamenta Velike Britanije, pomenula je predsednika Srbije Aleksandra Vučića i navela da on „i dalje govori da se nije dogodilo ono što se tog dana dogodilo”. Svojevremeno je i premijer privremenih institucija u Prištini Albin Kurti zahvalio Kernsovoj na „borbi za ljudska prava i demokratiju širom Evrope”. I Rot i Kernsova svojevremeno su potpisali pismo u kojem od SAD, EU i Velike Britanije traže oštriji pristup prema Srbiji i podršku za Prištinu.

Zoran Milivojević, govoreći o pritiscima na Srbiju da prizna tzv. Kosovo, podseća i da je izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon otvoreno rekla da je sada poslednji trenutak, da idu izbori u Briselu i Vašingtonu i da je to sada interes. Podsetimo, ona je svojevremeno navela da je „Vučić taj koji kontroliše štampu i da već godinama omogućava da EU, da mi na Zapadu, budemo stalno diskreditovani, a novac je uzeo”. A Kurti se svojevremeno zahvalio Fon Kramonovoj na liberalizaciji viznog režima za tzv. Kosovo, a Rotu za podršku Nemačke tzv. Kosovu.

Kako ističe Milivojević, nema pritisaka na prištinsku stranu. „Dakle, Srbija je nekako u prvom planu, pre svega zbog te nemogućnosti da se Srbija slomi, s jedne strane, i zbog tog plebiscitarnog stava srpskog naroda i srpske politike da do kraja štiti svoje državne i nacionalne interese. I kroz to što nema kritika prema drugoj strani, što praktično nema političke volje da se jednim objektivnim, racionalnim prilazom nastavi dijalog i stvari vode ka jednom političkom procesu koji je jedino moguć u traženju kompromisnog rešenja, onda se naravno pribegava dvostrukim standardima i na sceni je samo pritisak na Srbiju”, ističe naš sagovornik.

Milivojević kaže i da u situaciji kada Priština opstruira dijalog, kad nema na prištinskoj strani ništa što ukazuje ka političkom rešenju ka nekakoj relaksaciji, nema ničega na polju deeskalacije posle nelegitimnih izbora na KiM, nema čak ni pokušaja da se makar verbalno na neki način uspostavi neki balans. „I to onda pokazuje da u suštini prištinska strana, prištinska politika u liku i delu Samoopredeljenja, na čelu s Kurtijem, ima podršku Zapada i da su ciljevi zapadnih centara moći i te politike istovetni – da se slomi Srbija i da se natera da prizna de fakto Kosovo. Svi pritisci prema Srbiji su jednostrani”, navodi Milivojević. Ono što je na sve to novi argument, smatra naš sagovornik, nova stvar koja izaziva određeni očaj u političkom smislu kada je reč o zapadnim centrima moći jesu izbori u decembru, koji nemaju nikakvu falinku, oni su perfektno sprovedeni, to svi kažu.

Naš sagovornik objašnjava da je rezultat, odnosno stav ovog naroda i države, nepristajanja da bude slomljena i da se promeni, da se samoukine, suština stvari i najveći problem za zapadne centre moći u ovom trenutku. „To je izvor i svih pritisaka, ostajanje na snazi dvostrukih standarda i ostajanje na snazi tolerisanja nečega što nema veze ni s demokratijom, ni s pravom, ni s unutrašnjim, ni s međunarodnim, ni s demokratskim institucijama, a ni s normalnim standardima u koje se Zapad zaklinje”, kaže Milivojević.

Pokazalo se, ističe sagovornik „Politike”, da strukture koje nekritički i neselektivno podržavaju kosovsku priču i politiku Prištine, a to se pre svega odnosi na evrolevicu, na zelene, liberale i socijaldemokrate, da su oni najveći kritičari Srbije i sistema. „Ne samo zbog Srbije nego zato što su nezadovoljni, kada je reč o KiM, što ne može da prođe priča s KiM zbog stava Srbije”, poručuje Milivojević i dodaje da je cilj napadati Srbiju, a ostaviti tzv. Kosovo po strani, da ga niko ne dira. „To je najlakše, i onda niko ne obraća pažnju na to što tamo nema ničega, za sve ono za šta se Srbija napada. Na tzv. Kosovu nema ni demokratije, ni demokratskih institucija, ni političkog sistema koji funkcioniše. Najbolje su to pokazali izbori na severu Kosmeta koji su održani u kontejnerima”, zaključuje Milivojević.

Evropa se pokazala kao nesuverena na sopstvenu štetu

Govoreći o tome da u Evropskoj uniji nisu svi ujedinjeni, karijerni diplomata Zoran Milivojević objašnjava da u svemu tome ima i glasova razuma, odnosno realpolitike. „Naprosto, globalna scena se menja, mi smo to videli sad u Davosu, ovaj Davos i onaj od prošle godine se značajno razlikuju. Onaj Davos je još imao elemente neke vrste dominacije kolektivnog Zapada i to se naročito videlo kroz ukrajinsku temu. Ove godine videlo se kako je ta tema prošla i videlo se da je svet podeljen i da je multipolarni svet definitivno na sceni. Potpuno je jasno da, govorimo o nama u Evropi, govorimo o našoj temi, da aktuelne politike prema Ukrajini već trpe ozbiljne prigovore – od američkog Kongresa do evropskih političkih struktura, pa čak i do evropskih država članica, članica EU”, navodi Milivojević.

Dodaje da u dobrom delu nekih političkih struktura, ali i javnosti, postoje ozbiljne kritike, ne toliko kada je reč o Ukrajini, nego na pristup uopšte temama: mir, Evropa, budućnost, socijalne i ekonomske teme. Ističe da se sada vide posledice rata u Ukrajini, da se Evropa pokazala kao nesuverena na sopstvenu štetu, kao i da rastu suverenističke tendencije, a da u svemu tome naša zemlja ima svoje mesto, zato vodi nacionalnu i suverenu politiku. „Srbija postaje jedan od elemenata koji prosto daje do znanja šta znači suverena politika, nacionalni interes, a onda kroz to kritika svemu ovome što se događa, u vezi s nama, KiM, duplim standardima, u vezi s jednom politikom pritiska na nas, ali i u vezi s argumentima Srbije u odbrani ne samo svojih nacionalnih i državnih interesa nego u odbrani principa samostalnosti i ravnopravnosti”, zaključuje naš sagovornik.