Slobodno tržište rada balkanskih zemalja

Zahvaljujući tehničkim protokolima – o sprovođenju sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na zapadnom Balkanu i o povezivanju šeme elektronske identifikacije, koji su potpisani u Skoplju, od 1. marta na snagu će stupiti potpuno slobodno tržište rada u zemljama „Otvorenog Balkana” – Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Uspostavljenje slobodnog tržišta rada biće od izuzetnog značaja za našu zemlju i doneće višestruke koristi građanima, privredi i ekonomiji regiona u celini. Kako je podsetio Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, zajedničko tržište rada doprineće stvaranju boljeg poslovnog ambijenta i za domaće i za strane kompanije, ali i prevazilaženju problema sa nedostajućom radnom snagom i stvaranju tržišta radne snage od skoro 11 miliona stanovnika.

To je posebno važna stavka, ako se zna da više od polovine kompanija u Srbiji i Severnoj Makedoniji ima problem sa radnom snagom, pokazala je anketa Privredne komore Srbije (PKS).

– Dosta kvalifikovane radne snage odlazi na druga tržišta rada u EU. Sada će i oni imati priliku da ostaju u regionu, čime se pravi cirkularna migracija – istakao je Marko Čadež, predsednik PKS, dodajući da će ubuduće građani, bez posebnih procedura moći da se zapošljavaju u druge dve države pod istim uslovima kao i državljani tih zemalja, a kompanije, lokalne i strane, koje posluju u zemljama „Otvorenog Balkana” biće u prilici da nedostajuće kadrove pronađu na susednom tržištu, bez papiroloških i institucionalnih barijera. Kako navode u PKS-u, mogućnost da se zaposle u zemljama okruženja smanjiće i potrebu i želje naših ljudi da odlaze van regiona, a ublažiće i ogroman problem odliva kadrova.

Šta u praksi znači eliminisanje administrativnih barijera? Nadležni napominju da to znači da državljanima Severne Makedonije i Albanije neće biti potrebne boravišne i radne dozvole, odnosno za državljane te dve zemlje prilikom zapošljavanja u Srbiji neće se primenjivati Zakon o zapošljavanju stranaca. Zapošljavanje državljana Severne Makedonije i Albanije u Srbiji biće na identičan način kao i državljana Srbije.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora analitike u PKS-u, podseća za „Politiku” da će sve tri države „Otvorenog Balkana” potencijalnim radnicima izdavati ID kodove, odnosno brojeve u okviru jedinstvene integrisane šeme.

– Na osnovu tog broja, koji će biti prepoznat i od strane naših organa, kao što su MUP Srbije ili državna uprava, radnici će moći da putuju po zemlji i da konkurišu za poslove isto kao da su domaći radnici, ukoliko ispunjavaju uslove, u smislu kvalifikacija, godina, zdravlja... Takva ista pravila važiće i za građane Srbije, kada budu otišli da rade u Albaniju ili Severnu Makedoniju. ID broj biće faktički njihova „lična karta”, s kojim će moći i da traže stan, a policija će uvek moći da ih proverava – objašnjava Stanić.

Svako ko ima nalog na srpskom portalu e-uprave moći će da aplicira za posao u Albaniji i Severnoj Makedoniji, a tri zemlje imaće jedinstvenu bazu svih slobodnih radnih mesta.

Koji su konkretni koraci koje neko ko želi da konkuriše za posao u jednoj od tri zemlje mora da preduzme da bi mogao da postane kandidat?

Procedura koja je predviđena tehničkim protokolima podrazumeva da građanin jedne od tri zemlje „Otvorenog Balkana” pristupa svojoj e-upravi sa zahtevom za izdavanje ID broja. Nakon onlajn popunjavanja formulara i uz identifikacioni dokument (pasoš ili lična karta sa čipom), e-uprava izdaje ID broj na osnovu kojeg se dalje ostvaruje pravo za rad u drugoj zemlji. Posle dobijanja tog broja građanin koji želi da traži posao ili zasnuje radni odnos u drugoj državi aplicira za „radnu dozvolu” uz pomoć ID broja na servisu e-uprave države u kojoj želi da zasnuje radni odnos. Popunjava opet formular i daje svoj ID broj i na osnovu toga mu se odobrava radna i boravišna dozvola. Taj građanin može da boravi i traži posao ili zasnuje radni odnos na identičan način kao i lokalni državljanin u toj zemlji.