Reči koje odolevaju zubu vremena

Istanbul –  Jugoslovensko dramsko pozorište otisnulo se u ove zimske dane u novu teatarsku avanturu. Posle Portugala, Španije, Mađarske, Grčke, Rumunije, Slovenije... svoje sidro „zabacilo” je u čarobnom Istanbulu, gradu na Bosforu koji spaja i razdvaja Evropu i Aziju. Nimalo slučajno za susret sa turskom publikom odabralo je „Edipa” u režiji Vita Taufera koji se smatra remek-delom dramske umetnosti i najznačajnijim  Sofoklovovim rukopisom čije mudre reči odolevaju zubu vremena kroz vekove. Na srpskom jeziku ih je izgovarao jedan od vodećih beogradskih glumaca Milan Marić, koji je svoju scensku poetiku delio s posvećenim kolegama Natašom Ninković, Srđanom Timarovim, Zoranom Cvijanovićem... upravo u kulturnom središtu Turske. ” Igrali su u uglednom Gradskom pozorištu u Istanbulu – Harbije,  u samom centru ovog magičnog grada, na sceni koja nosi ime čuvenog turskog glumca Muhsina Ertugrula (1892–1979) koji se smatra osnivačem turskog pozorišta u zapadnom smislu. U svojoj biografiji upisao je Orden časti kojim je odlikovan na Venecijanskom filmskom festivalu, ali i prestižnu Geteovu medalju...

– Cela ekipa voli da igra „Edipa”,  i nije nam bitno da li ga izvodimo u Beogradu, Istanbulu, Zagrebu, Budimpešti. Predstava ima tu moć da publiku zaista povede kroz istoriju. Ja imam osećaj da se lepo provedem igrajući Edipa, koliko god je to naporno i iscrpljujuće. To je nešto o čemu sam maštao, sanjao kada sam bio mladi glumac. Svi smo bili malo podignuti, zanimali su me pogledi turske publike, njihovi osećaji, navike. „Edip” ima posebnu težinu bilo gde da se igra, to je jednostavno začetak svega što ga mi znamo danas, onoga što igramo po pozorištima,  televizijama, filmovima. Svi moderni tekstovi su negde nastali iz ovih dela. „Edip” je uvek događaj sam po sebi – u dahu je izgovarao za „Politiku” Milan Marić koji sa posebnim senizibilitetom ulazi u „kožu” svog tragičnog Edipa, na kompleksan način tumačeći gorku sudbinu svoga junaka. sina tebanskog kralja, pritisnutog dubokom patnjom i moralnom brigom,

U sali je vladala potpuna  tišina. Imali smo osećaj kao da je na trenutak zaustavljeno i strujanje vazduha, samo su pokreti ruku gledateljki koje su brisale suze ukazivale na emocije koje su vladale moćnom scenom „Muhsin Ertugrul”, uz poneki duboki uzdah. I na kraju dugi, iskreni aplauz i čestitke za još jedno odlično izdanje predstave „Edip”. Gradsko pozorište  u samom centru Istanbula, kapaciteta 600 mesta, počelo je sa radom 1964. godine, a 2010. otvorena je nova zgrada na istom mestu na kome je bila stara koja je delimično srušena.

– Da bi se nešto realizovalo potrebno je vreme. Sa turskim kolegama upoznali smo se pre godinu i po dana. JDP jako neguje međunarodnu saradnju, od samog osnivanja. Posebno je živa kroz Uniju evropskih pozorišta, ali i mimo nje. Ostvarili smo saradnju i sa Kinom, Rusijom, Južnom Amerikom, Turskom, dakle i sa zemljama izvan unije. Važno je da vidimo kako ono što radimo komunicira sa stranom publikom. To je i njima zanimljivo, da se procene, uporede. Bitno nam je da osetimo, uverimo se kako na nekim mestima publika reaguje. Posebno je važno što na ovim gostovanjima predstavljamo našu zemlju i kulturu – kaže Tamara Vučković Manojlović, direktorka JDP-a koja je u Istanbulu imala brojne sastanke. Uz nju, uoči izvođenja predstave „Edip”, stajala je takođe glumica  Ajšegul Iskever, direktorka Gradskog pozorišta u Istanbul.

– Dragoceno je da imamo ovakve razmene sa JDP-om, posebno smo fascinirani igrom glumaca i nadahnutim izvođenjem „Edipa”, koja je bitna, važna i mudra predstava – primećuje gospodstvena Ajšegul Iskever, osvrnuvši se na prijateljstvo sa direktorkom JDP-a. – U svetu u kojem vladaju jaki muškarci, ova su naša mala ženska geta sigurni mali rajevi za nas gde možemo da iskažemo svoju poetiku i damo doprinos sadašnjosti i svetu sa kojim delimo ideje, očekivanja.

Istanbulske kolege, kako saznajemo, uzvratiće posetu Beogradu do kraja aktuelne sezone sa predstavom „Rat i mir” L. N. Tolstoja u režiji Aleksandra Popovskog koji se već na aerodromu „Kemal Ataturk” pridružio ekipi JDP-a sa kojom neguje posebnu komunikaciju.

Izvođenje predstave „Edip“ u Istanbulu, naravno, pratio je višemesečni organizacioni period, o čemu najbolje svedoči Aleksandra Ilić, operativna direktorka JDP-a

– Ovo je specifična priča. Dogovorili smo se na početku sezone da napravimo razmenu sa turskim kolegama. Pripreme su krenule odmah, Istanbul je višemilionski grad, a naša ekipa je ogromna sa oko 45 ljudi. Dakle, moraju unapred da se obave sve rezervacija, da ne govorim da je predstava „Edip” vrlo komplikovana zbog scenografije. Mora da se iznajmi šleper, a to zahteva posebnu proceduru. Ono što nas je u ovom slučaju naročito iznenadilo jeste da  smo, recimo, za harmoniku morali da kupimo avionsku kartu jer tog instrumenta nema u Turskoj, a nije postojao drugi način da je transportujemo. Za ostale muzičare našli smo instrumente (kontrabas i gitara) u Istanbulu – kaže Aleksandra Ilić.

 Sa ekipom JDP-a u Istanbul je doputovala i Nataša Mihailović Vacić, sekretarka za kulturu grada Beograda, a ovo je njen utisak:

– Izuzetno sam ponosna na celu ekipu JDP-a. Reakcija publike je bila fantastična,. „Edip” je u Istanbulu potvrdio vrhunac izvrsnosti našeg pozorišta. Ne samo što je  publika doživela bogatstvo naše pozorišne tradicije i izuzetnost ove predstave, već ovakve razmene istovremeno jačaju međunarodne kulturne veze.

Ramiza Ljajić,  ugledna turska lekarka, rekla nam je da je u  Istanbulu rođena, ali da su njeni iz Srbije.

– Volim da slušam srpski jezik, jer me podseća na porodičnu tradiciju, korene. Srpski je moj maternji jezik, naučila sam ga od moje majka koja potiče sa Balkana, u našoj kući se uvek govorilo prvo srpskim jezikom. Divni su beogradski glumci, donose  posebnu energiju – dodala je  Ramiza Ljajić koju smo uočili u publici sa buketom žutih lala, simbolom Istanbula, a na pitanje za koga su, sa osmehom je odgovorila: „Za našu Natašu (Ninković)”.

U glumačkoj ekipi bili su i Aleksandar Đurica, Bojan Dimitrijević, Miloš Samolov, Nebojša Ljubišić, Joakim Tasić, Milan Bobić, Luka Antonijević, Luka Sević i Veljko Stevanović. Sjajni muzičar Marko Radojević, Darko Golić i Luka Lopičić. I tehnička ekipa predstave JDP-a koja je od rane zore bila na nogama, kako bi osposobila scenu za „Edipov” susret sa istanbulskom publikom.

Turski umetnici vole rukopis Dušana Kovačevića

Turska publika i te kako ima dodirnih tačaka sa srpskim teatrom. Upravo na sceni „Muhsin Ertugrul” Gradskog pozorišta u Istanbulu – Harbije pre gotovo 15 godina reditelj  Nurulah Tundžer postavio je delo Dušana Kovačevića „Generalna proba samoubistva” sa kojom je gostovalo i na Sterijinom pozorju. Naredne godine Tuncer je u istoj teatarskoj kući radio i Kovačevićev „Sabirni centar” sa vodećim turskim glumicima. Predstava je dobila odlične kritike u ovdašnjim medijima, pričali su nam turski glumci koji su u velikom broju došli da gledaju predstavu „Edip“ JDP-a.