Ratovi izlaze iz senke

Sjedinjene Države, kao najmoćnija globalna vojna sila, interese sopstvene nacionalne bezbednosti brane na gotovo svakom kontinentu, a njihove snage angažovane su danas u najmanje 15 „ratova u senci” širom sveta. Otkako je posle napada Al Kaide na SAD septembra 2001. u Vašingtonu autorizovana upotreba vojske na raznim neuralgičnim tačkama, SAD su rasporedile 173.000 pripadnika armije po 159 država i trenutno imaju 750 baza u 80 zemalja, piše magazin „Konfliktni menadžment i mir”.

Najnoviji oružani angažman zabeležen je protiv jemenskih Huta, koji su, u znak solidarnosti s Palestincima iz pojasa Gaze, od novembra otvorili seriju raketnih i napada dronovima na brodove koji plove Adenskim zalivom i Crvenim morem i tako izazvali ozbiljne poremećaje u globalnoj trgovini. Amerikanci su posle tri godine vratili Hute na listu „posebno obeleženih globalnih terorista” i uzvratili osnivanjem evro-arapske „koalicije voljnih”.

Tako je jedan od „ratova u senci” u kojima Amerika učestvuje – od Ukrajine, preko Sirije, Iraka i Libana, do desetak država Afrike – u Jemenu izašao iz senke, iako je Vašington od početka tamošnjeg građanskog rata, koji je od 2014. izazvao smrt 377.000 ljudi i humanitarnu katastrofu, pomagao jemensku vladu u borbi protiv proiranskih pobunjeničkih Huta, pripadnika Al Kaide i Islamske države koji su uspostavili baze na krajnjem jugu Arabijskog poluostrva.

Američka centralna komanda sa sedištem u Bahreinu organizovala je, uz direktnu pomoć Britanaca i posredni angažman osam saveznika, masivni vazdušni i pomorski udar krstarećim raketama na najmanje 60 ciljeva po Jemenu, uključujući komandne centre, lansirne rampe, radarske sisteme i depoe municije. Huti, pripadnici šiitske sekte Zaida, pod kontrolom drže značajne oblasti Jemena uključujući i glavni grad Sanu, tvrde da im napad nije naneo znatnije štete i obećavaju nove udare na „legitimne ciljeve” Zapada. Poručuju da se Amerikanci i Britanci pripreme za „plaćanje visoke cene”.

Analitičari procenjuju da pobunjenici ovakvim akcijama ne mogu da budu neutralisani, ali upozoravaju da Amerikanci rizikuju da budu uvučeni u konflikt u Jemenu, poput Saudijske Arabije, koja se vojno umešala u građanski rat i osam godina čekala da se iz njega izvuče. Da li svedočimo proširenju rata u Gazi, koji, posle rastuće napetosti na okupiranoj Zapadnoj obali i svakodnevnih oružanih sukoba Izraela i Hezbolaha duž izraelsko-libanske granice, preti da otvori frontove u Jemenu?

Amerikanci i Zapad tvrde da napadi na Hute nisu povezani s konfliktom u Gazi, već da su neophodni kao odgovor na „neprovocirane i neprihvatljive” akcije jemenskih pobunjenika na trgovačke brodove koji prolaze moreuzom Bab el Mandeb između Jemena i Džibutija, nastavljaju Crvenim morem do Sueca i tako znatno skraćuju rutu između Azije i Evrope, kojom prolazi 15 odsto svetske pomorske trgovine. Plovidba Sueckim kanalom već je smanjena za trećinu.

„Sve što radimo, sve što pokušavamo da radimo jeste da sprečimo buduću eskalaciju”, tvrdi koordinator američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.

Iran i Arapi ne prihvataju takva tumačenja i smatraju da se SAD direktno angažuju na strani Izraela. Saudijci su oprezniji jer pokušavaju da sačuvaju delikatan balans u odnosima s Iranom koji su posle godina oštrog rivalstva normalizovani marta 2023. U Rijadu kažu da vojne operacije prate sa „velikom zabrinutošću” i pozivaju na uzdržanost.

Ključna je uloga Irana, sponzora „Osovine otpora” koju čine iračke šiitske milicije, palestinski Hamas, libanski Hezbolah i jemenski Huti. Teheran se preko njih godinama „u senci” bori protiv „cionističkog režima”, sve svoje bliskoistočne saveznike pomaže finansijski i vojno, ali sada ponavlja da nije umešan u napade po Crvenom moru i da Huti dejstvuju potpuno nezavisno.

Naser Kanani, predstavnik iranskog Ministarstva inostranih poslova, izjavio je da će udari na Jemen doprineti „nebezbednosti i nesigurnosti regiona” i odvratiti pažnju od Gaze, ali zvanični Teheran daje do znanja da nije za proširenje bliskoistočnog sukoba koji bi ga direktno konfrontirao s Amerikom. Izgleda da ajatolasima, u sasvim retkoj saglasnosti, veruju i Amerikanci. „Iran s nama ne želi rat”, kaže predsednik Bajden, koji povodom operacija u Jemenu ima više problema kod kuće jer neke demokrate kažu da je prvo morao da traži saglasnost Kongresa.

Huti rat u Gazi pokušavaju da iskoriste kako bi obezbedili političku legitimnost u Jemenu. Takav status može da ih odvrati od nastavka vojnih akcija, što znači da je krizu moguće demontirati samo politički. Oružane operacije nisu dovoljne da se Huti poraze, jer oni, za razliku od baza Al Kaide ili ID, imaju snažna uporišta u delu stanovništva najsiromašnije arapske zemlje.

U Jemenu je od početka građanskog rata bilo jasno da naoružane formacije na terenu, uprkos podršci Irana, odnosno Saudijske Arabije, nisu u stanju da jedna drugu eliminišu, ali političkog rešenja i danas nema.

Da li će Bajdenova administracija neutralisati Hute i istovremeno izbeći rizike veće vojne konfrontacije u regionu? Strategija ograničenih udara je racionalna sa stanovišta sprečavanja širenja konflikta, ali teško da će sprečiti Hute u novim napadima raketama zemlja–more po Crvenom moru.