Zagrljaj umesto antidepresiva

Kada je počeo da grli pacijente pre operacije, svi su ga čudno gledali. Ali njegova teorija je bila da pacijenti tako mogu da se opuste i smireniji krenu na intervenciju. Vremenom je zagrljaj umesto antidepresiva postao ključni korak koji je ovog lekara opredelio ka tome da što više svoje interesovanje usmeri ka mentalnom zdravlju jer je shvatio da postoji velika povezanost između stresa i bola.

Anesteziolog dr Nebojša Knežević, redovni profesor hirurgije i anesteziologije na Univerzitetu Ilinois u SAD, šef za nauku i istraživanje jedne od najprestižnijih bolnica „Advokat Ilinois Masonik” u Čikagu, i predsednik Srpsko-američkog udruženja lekara i stomatologa, kaže za „Politiku” da je neravnoteža hormona izazvana stresom uvećana posle pandemije korone, zbog čega rečenice „Sve je to na nervnoj bazi” ili „To je posledica stresnog događaja” sve više dobijaju na značaju i među naučnim istraživanjima.

– Pre nekoliko godina je publikovana metaanaliza koja je uključila 179 različitih studija, koje su pratile relaciju krive kortizola, hormona stresa koga luči nadbubrežna žlezda. Po pravilu, u jutarnjim satima treba da rastu nivoi ovog hormona, a uveče da padaju na minimalnu vrednost. Međutim, kod ljudi koji su pod konstantnim stresom, vrednosti kortizola ne padaju tako lako, što može negativno da utiče na njihovo zdravlje. Metaanaliza je ukazala na postojanje povezanosti zaravnjenosti krive kortizola sa anksioznošću, depresijom, hroničnim bolovima, gojaznošću, kardiovaskularnim oboljenjima, ali najveći uticaj ima na slabljenje imuniteta. To je zato što kortizol uništava naše imune ćelije. Ovo može da objasni zašto su neki ljudi imali teže oblike korone, bili hospitalizovani ili su patili od postkovid sindroma verovatno kao posledica povećanog nivoa kortizola. Ima studija koje su dokazale povezanost visokog nivoa ovog hormona sa fibromijalgijom i migrenom. Verujem da je kontinuirani stres jedan od glavnih razloga za pojavu karcinoma – naglašava dr Knežević.

Naš sagovornik naglašava da je problem to što se u većini laboratorija rade samo analize jutarnjeg kortizola, a večernji je taj koji nam ukazuje da je neko pod hroničnim stresom.

– Stresu smo izloženi svakodnevno. Ranije to nije bilo tako. Mog pradedu, koji je rođen 1901. godine, budili su petlovi, nije imao čak ni budilnik. A današnji ljudi su od ranog jutra pod stresom, zvoni im alarm na telefonu za buđenje, jure za prevozom ili voze automobile i nerviraju se zbog gužvi, i na svakom koraku nas čekaju izvori stresa… Činjenica je da naš mozak nije spreman za toliku količinu stimulusa kojima je svakodnevno izložen i ne može često da prati tehnološki razvoj – navodi naš sagovornik.

Ono što je najvažnije – prepoznati trenutak kada je stres ovladao nama. Najčešći prvi znaci hroničnog stresa su poremećaji spavanja, osećaj premora, mučnine, gubitak apetita ili gojaznost, učestale prehlade i infekcije, gubitak pamćenja i libida, opadanje kose...

– Dobro je što se poslednjih godina razvila svest o „fizičkom zdravlju”, ljudi više vode računa o tome šta jedu, vežbaju, žele da budu lepi i zdravi.... Ali je psihičko zdravlje, nažalost, u drugom planu. Mislim da sada nije minut do 12 da se osvestimo, već je dva sata posle ponoći. U Americi nema tolike stigme oko toga da je sramota ići kod psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta kada imate problem. To je normalno. Kao lekar koji leči pacijente koji imaju hroničan bol, shvatio sam važnost mentalnog zdravlja jer su depresija i anksioznost često povezani sa njim. Zabrinjavajuće je da svaka osma osoba koristi antidepresive, a svaka peta lekove za spavanje – pojašnjava dr Knežević.

Istraživanja pokazuju da je sindrom sagorevanja 1,6 i po puta povećan posle pandemije. On je veoma prisutan kod zdravstvenih radnika u SAD i povezan je sa porastom depresije, konzumiranjem lekova za smirenje, ali je i većom stopom suicida. U proseku jedan lekar dnevno u SAD izvrši samoubistvo zbog sindroma sagorevanja. Ali taj problem ne muči samo zdravstvene radnike, već i ljude iz drugih profesija, kao na primer onih koji se bave biznisom, koji rade u aj-ti sektoru, kod menadžera...

– Preterani stres dovodi do sindroma sagorevanja i do emocionalne otupljenosti. Ljudi nekako u trci da zarade što više novca, da imaju veću kuću, bolji auto, zaborave na sebe i to dovodi do toga da izgaraju na poslu... Sami sebi postavljaju više ciljeve i sebe pritiskaju, sve dok ne naruše svoje zdravlje. Veoma je važno da ljudi imaju s kim da popričaju o svojim problemima, ali i da vide na dnevnom nivou šta mogu da učine za sebe. Dobro bi bilo da idu u prirodu, koja je odličan izvor pozitivne energije Važno je da se povremeno povučemo i isključimo mobilne telefone, barem na nekoliko sati za vikend – smatra dr Knežević.

I za kraj naš sagovornik otkriva da je naučno dokazano da topao, prijateljski zagrljaj koji traje bar dvadesetak sekundi, može da bude lekovit, da snižava krvi pritisak, dolazi do opuštanja mišića, podizanja samopouzdanja, oslobađanja hormona sreće. Stres ne možemo da izbegnemo, ali moramo da naučimo kako da ga na najjednostavniji način kanališemo.