Pešice kroz život i do ideje

Niš – Svake nedelje na naslovnoj strani, a povremeno i na unutrašnjim, „Politika” objavljuje karikature Saše Dimitrijevića iz Niša. Poznati i nagrađivani karikaturista stalni je saradnik našeg lista od 2016. godine. S jeseni te godine redakcija se opredelila za četvoricu karikaturista, da svake nedelje jednom od njih objavi karikaturu, ali, priča Saša Dimitrijević, posle samo nekoliko meseci trojica njegovih kolega su odustala i ostao je jedini karikaturista.

– Ja sam rođen u Novom Sadu, jer mi je porodica živela u Sremskim Karlovcima. U Niš sam sa roditeljima stigao kao šesnaestogodišnjak, 1980. godine. Crtanje mi je uvek bilo važno a, ispostaviće se docnije, i životno opredeljenje. Godinu dana posle dolaska u Niš dobio sam prvo veliko i značajno priznanje za karikaturu – Prvu nagradu „Politikinog Zabavnika” za karikaturu jednog od gitarista muzičkog sastava „Generacija 5”. U to vreme crtalo se samo ako neko ima dobro i kvalitetno nalivpero, a ja, kako se do pera veoma teško dolazilo, dobro sam se snašao. Našao sam na terasi našeg stana metlu od sirka i krišom, da me majka ne vidi, kidao grančicu po grančicu i njome crtao. Kada se metla prepolovila umalo nisam dobio batine od majke – počeo je svoju priču Saša Dimitrijević.

Kada je završio srednju ekonomsku školu, kaže Saša, posla nije bilo:

– Bio je to početak devedesetih godina, nigde posla i ja se prijavim na konkurs u vojsci. Za divno čudo, dobijem posao na Vojnom aerodromu gde sam odmah raspoređen na radno mesto u telefonskoj centrali. Jedne večeri kada sam dežurao, telefonom se javio čovek iz Kragujevca tražeći svog sina koji je u Nišu služio vojni rok. On me lepo zamoli da vojnika nekako pronađem kako bi se javio roditeljima, a ja njega upitam da li može da mi pronađe broj telefona kragujevačkog Salona antiratne karikature. Prođe nekoliko dana on se ponovo javi, ja kažem da sam pronašao njegovog sina i da će se vojnik javiti u dane vikenda. A on meni izdiktira broj telefona i adresu salona i ja pošaljem svoju karikaturu na konkurs. I dobijem prvu nagradu.

Koliko ste ostali na službi u vojsci?

– Radio sam na centrali aerodroma od 1992. do 2004. godine, kada sam se odlučio da postanem profesionalni karikaturista i tako hrabro stupim u neizvesnost. Godinu dana pre toga nagrađen sam „Zlatnim Pjerom” i to je presudilo da prelomim i da se odlučim za profesionalnu karijeru. Pre mene, ovu nagradu dobio je Miodrag Stojanović Dunđer, iz Niša, dopisnik „Politike Ekspres”, a posle mene i Aleksandar Blatnik.

I dalje ste karikaturista profesionalac?

– Moglo bi se reći, ali sam ipak u međuvremenu zarad malo sigurnijeg socijalnog statusa zasnovao radni odnos u niškim „Narodnim novinama”, gde radim u tehničkoj redakciji. Ali, bez prestanka crtam, i sarađujem i sa „Politikom”, povremeno i sa „Novostima”, „Ježom”... Karikatura je moj život.

Kako nalazite teme, odakle toliko ideja?

– Ne vozim automobil, retko koristim autobus. Pešačim i redovno tako sine ideja. U stanju sam da sat ili više vremena stojim pored autobuskog stajališta i posmatram. Žao mi je što nisam studirao psihologiju, jer mislim da lako proniknem u psihu čoveka. Pešice idem kroz život, jer kada hodam zapažam kako društvo i čovek u njemu žive. I, eto ideje. Nikada nisam ispred sebe video političare kao temu, i samo njih u karikaturi. Ispred svih i svega su obični ljudi, njihovo ponašanje, njihovo gledanje na stanje u društvu i njihova reakcija na događaje.

Da li se i koliko dobro može živeti od karikature?

– Može, svakako, ali pod jednim uslovom: ne forsirati da se karikatura mora pošto-poto nacrtati. Ona mora da se rodi u glavi, da ruka na papir prenese misao. Ja sam ceo, ili sav u karikaturi koja mi je u srcu i duši, u razmišljanjima i očima. Sada ima ljudi koji karikature naručuju. Crtežom žele da ovekoveče svoje godišnje odmore, zimovanja, godišnjice braka, svadbe, rođendane, krštenja i slična slavlja. Meni lično se dogodilo da me preko interneta iz Škotske pronađe jedna tamošnja porodica, čiji je sin bio pred ženidbom... I da naruči kao svadbeni poklon svom sinu karikaturu sa venčanja... Sa zadovoljstvom sam im izašao u susret.

U „Politici”, gde je Saša Dimitrijević na naslovnoj strani svake nedelje, pre njega karikaturisti su bili Pjer Križanić, Zulfikar Zuko Džumhur, Ivo Kušanić, Petar Lubarda, Mile Milunov, Petar Dobrović, Jovan Prokopljević i Dušan Petričić.