Izbor većinske Srbije

Izbore na svim nivoima u Srbiji koji su održani 17. decembra definitivno možemo staviti u kontekst pesme naše popularne estradne zvezde čiji refren govori o četiri godine bola i tuge, podrazumeva se za deo opozicije koja nije ni blizu ostvarila rezultat koji je pompezno najavljivala, ali i deo opozicije koji nije prešao izborni prag, što znači da je pitanje da li će uopšte postojati i biti u stanju da se kandiduje na narednim izborima.

Ovi izbori su pokazali da je SNS sa koalicionim partnerima predvođen Aleksandrom Vučićem izbor većinske Srbije koja je odlučila da želi stabilnost, ekonomski razvoj, državu i vlast koja drži do dostojanstva i koja vodi samostalnu politiku.

Glasna manjina predvođena tzv. listom Srbija protiv nasilja je očigledno dobro znala da će izgubiti ove izbore, ali je pokušala da iskoristi manju razliku u Beogradu da bi pod firmom ukradenih izbora osvojila vlast na ulici i na silu ušla u državne institucije.

Broj ljudi koji su okupili, i metode koje su pripremili za nasilno preuzimanje vlasti, samo je još dodatno iziritirao tihu manjinu, domaćinsku Srbiju koja je zainteresovana isključivo za rad, red i izgradnju ozbiljne države a treba reći da su i oni koji su ih do juče podržavali napuštali njihove skupove izražavajući neslaganje sa nasilnim metodama političke borbe koja svakako nije imanentna evropskoj zemlji u 21. veku.

Posle ovih performansa koje smo mogli da vidimo u danima pre Nove godine, posle nekoliko dana praznovanja dolazi vreme za ozbiljnost i predan rad, formiranje svih institucija i na kraju Vlade Republike Srbije koja će biti zadužena da u svom mandatu sprovede sve projekte koji za cilj imaju osnaživanje Srbije i mogućnost da Srbija bude u po ekonomskim performansama u redu srednje i visokorazvijenih zemalja EU.

Srbija je u ekonomskom smislu već definisala najpropulzivnije privredne grane koje će maksimalno podsticati, od aj-ti industrije, turizma, namenske industrije do velikih projekata kakav je Ekspo 2027. koji će u promotivnom smislu biti vododelnica za Srbiju i njen imidž na globalnom nivou.

Pored ovih privrednih grana koje beleže neverovatan rast u proteklih nekoliko godina, vreme je da Srbija iskoristi svoj potencijal i resurse o pitanju održivog rudarstva.

Srbija ima jedinstvenu šansu da u narednom periodu od 10 do 15 godina bude u centru zelene tranzicije koja se odvija na globalnom nivou i u tom periodu privuče najveće i najmoćnije svetske investitore. Projekat „Jadar” definitivno je jedan od „gejm čejndžera” za Srbiju, ali i za ceo region koji može da nam donese ono o čemu smo kao narod i država dugo maštali, a to je dugoročna stabilnost, mir i mogućnost vođenja samostalne politike u korist svih građana i na kraju geopolitička pozicija koja nam daje mogućnost da zaštitimo vitalne nacionalne interese.

Visokokvalifikovana radna snaga i jaka partnerstva koje Srbija ima sa Kinom, SAD, evropskim zemljama, ključne su komparativne prednosti koje bi joj obezbedile da bude jedan od ključnih svetskih igrača o pitanju proizvodnje litijumskih baterija i električnih automobila.

Podrazumeva se da kao ozbiljna država definišemo visoke standarde o pitanju zaštite životne sredine i očuvanja prirodnih resursa koje posedujemo, prvenstveno tu mislim na proizvodnju hrane koja je još jedna od komparativnih prednosti naše ekonomije.

Vlada Srbije koja bude formirana u narednih nekoliko meseci će imati ogromnu odgovornost ali i dovoljno vremena da realizuje ključne projekte za budućnost zemlje. Siguran sam da će predsednik Vučić ključno uticati da vlada bude ozbiljan tim profesionalaca, patriota i hrabrih ljudi koji se neće kriti i bežati od problema, tim koji će hrabro i bez ustezanja uraditi ono što je najbolje za državu bez obzira na unutrašnje i spoljne uticaje.

Svakako će uvek biti onih ljudi koji bi da zaustave razvoj, ali su posle ovih izbora oni potpuno delegitimisani. Nikada više jedan kartel lažnih radikalnih levičara i zelenih ne bi trebalo da bude u prilici da zaustavlja saobraćajnice, projekte i da na agresivan način ugrožava mir i spokoj građana, ali i međunarodni imidž države.

Koliko će biti značajna uloga Srbije govori i činjenica da je Evropska komisija najavila formiranje „Kluba za kritične sirovine”, koji će imati zadatak da smanji zavisnost od Kine i diversifikuje dobavljačke lance za kompanije iz EU i da je u Americi već na snazi „Partnerstvo u oblasti kritičnih sirovina”, koje daje mogućnost državama koje poseduju kritične sirovine mogućnost da imaju nivo partnerstva sa Amerikom koje ima mali broj zemalja koji sa njima ima potpisan „Sporazum o slobodnoj trgovini”. Amerika će pokušati da kroz niz podsticaja i ubrzanu proizvodnju domaćih kompanija maksimalno smanji zavisnost u ovom domenu od Kine a u međuvremenu će biti usmerena na saradnju sa zemljama kao što su Italija, Južna Koreja, Australija. Francuska, Nemačka, Švedska, Norveška, a u ovoj grupi zemalja bi mogla da se nađe i Srbija i na taj način ostvari dugoročno i snažno partnerstvo sa SAD. Američki predsednik Bajden je čak izjavio: „Zemlje koje sada preduzmu odlučnu akciju kako bi stvorile industrije budućnosti biće one koje će ubrati ekonomske prednosti procvata čiste energije koja dolazi.”

Sve ovo daje jednu sasvim novu dimenziju razvoja Srbije, ali i nove mogućnosti za prevazilaženje geopolitičkih izazova koji očekuju našu zemlju. Ključno je da u narednom periodu imamo ono što se pokazalo kao večiti imperativ naših ozbiljnih i velikih lidera, od Milana Stojadinovića do Aleksandra Vučića, a to su „unutrašnja stabilnost i mir na granicama”.

Naredne četiri godine će biti ključne a posle toga ćemo svakako imati priliku da vidimo prave rezultate Vučićeve vizije stabilne i ekonomski snažne i respektabilne Srbije, lidera regiona u inovacijama, novim tehnologijama, energetici, veštačkoj inteligenciji, nauci i obrazovanju.

Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista