Loši momci Huseini

Od našeg dopisnika iz Vašingtona

Haled Hoseini, „američki Avganistanac“, lekar koji se uzvinuo u pisca bestselera („Lovac na zmajeve“, „Hiljadu čudesnih sunaca“) javno je izrazio „iskrenu zabrinutost“ zbog povika koji se čuju u kampanji republikanca Džona Mekejna i njegove prodorne konzervativne guvernerke sa Aljaske Sare Pejlin. Obamino srednje ime Husein (nalik piščevom prezimenu Hoseini) pominje se na mitinzima američkih republikanaca uz zvižduke i pogrdne povike, a Sara Pejlin i Džon Mekejn izazivaju masu pitanjem: „Prijatelji, da li zaista znamo ko je stvarni Barak Obama?“ Kad masa vikne da je on „Arapin“, „terorista“ ili „izdajnik“, govornik na pozornici po pravilu prečuje ove povike.

 „Talibani ponovo pružaju svoje kandže po Avganistanu, zemlji koju su mnogi moji američki sugrađani, nadam se, bolje upoznali kroz moje romane. Ljudi gube svoje kuće i poslove, dok im pred očima izmiče budućnost. Ali umesto da se posvete ovim problemima, „glasačka kombinacija Mekejn-Pejlin“ čini sve što može da izazove strah, nesigurnost i mržnju…” Teško da im je zaista zemlja na prvom mestu, kako glasi glavni slogan njihove kampanje, zaključuje autor „Lovca na zmajeve“ koji je siguran da je milionima Amerikanaca, bilo da su „demokrate ili republikanci“, potpuno svejedno što je srednje ime predsedničkog kandidata, senatora iz Ilinoisa, baš „Husein“.

Rat za dušu

Danas su u Americi ponovo počele da odzvanjaju ratne trube. Ali da li one oglašavaju verski, kulturološki, ili rasni sukob? Reč je zapravo o ratu Amerike sa samom sobom, objašnjava Timoti Garton Eš, britanski istoričar, publicista i novinar. Podseća da ga je najavio američki konzervativni propovednik Pet Bjukenan, na republikanskoj konvenciji još 1992. „Ovaj verski rat je isto toliko važan kao svojevremeno hladni rat“, rekao je tada Bjukenan. On će uspostaviti norme, verovanja i vrednosti koji će odrediti biće američke nacije. To je rat za dušu Amerike.

Dve suprotstavljene strane u ovom ratu Garton Eš zove po partijskim bojama: crveni su republikanci, plavi su demokrate. Crveni bi po ovoj šematizovanoj podeli bili konzervativni hrišćani koji veruju u misiju obećane zemlje pod zaštitom hrišćanskog boga. Plavi su sekularizovani internacionalisti, tolerantniji prema različitim rasama, verama i jezicima… Obe strane tvrde da se bore za autentično biće Amerike.

Ni od koga do sada nije iskuljalo toliko vatre po pitanju „spasa američke duše“, kao od voditelja „Foksa“ Bila O’Rajlija koji je još 2006. objavio knjigu ponosno naslovljenu „Ratnici za kulturu“. On ovaj rat definiše kao bitku između „tradicionalista“ (T-ratnici), u koje ubraja sebe, i „snaga sekularno progresivnog pokreta“. Ovi drugi, po Rajliju loši momci, bore se za „dramatične promene Amerike“. Oni bi da je ubace u kalup zapadne Evrope“. Evropa, Bože, to je užasno, grmi svakog dana O’Rajli sa Foksovog ekrana i umornu Ameriku plaši: „abortusom, drogom, gej brakovima, onima koji ne slave Božić, ateistima, elitistima”... Za njega je „Njujork tajms“ pretopljen u „brošuru za reklamiranje svetovnih ciljeva“. Medijima vladaju levičari i elitisti koji bi da u Americi preslikaju neznabožačku socijalističku Evropu.

I Holivud traži teroriste

Mekejn je, suočen sa negativnim rejtingom, odlučio da umiri narod na svojim mitinzima. Pa kad ga je jedna postarija žena (Pitanja se postavljaju po prethodnoj narudžbini, tvrde „liberalni“ mediji) upitala da joj on kaže „da li je Obama Arapin“, kandidat republikanaca za predsednika odgovorio je: „Nije. On je pristojan familijarni čovek.“

„Što je mnogo, mnogo je“, uzviknuo je i Džejms Zogbi, američki profesor i predsednik vašingtonskog Arapsko-američkog instituta. „Vrlo smo zabrinuti što je reč Arapin u ovoj kampanji postala metaforična ljaga za blaćenje protivnika“, saopštava Zogbi i dodaje da je to uvredljivo ne samo za „arapske već i za sve druge Amerikance“. Svaka etnička grupa upotrebljena za zastrašivanje biračkog tela zna da je to opasna igra sa tragičnim krajem.

Kada je Amerikanac rođen u Egiptu Sajed Badreja došao pre dvadeset godina u Holivud, rekli su mu da će za njega uvek biti posla ako pusti bradu i stomačić. Od tada više za njega nije bilo zime. Bio je diler oružja, opasni otmičar, bombaš, uvek ljuti Arapin sa teškim akcentom. Želja da jednom odglumi dobrog momka, bar u Holivudu, nije mu se ispunila. Slična je sudbina mnogih drugih glumaca arapskog porekla ili islamske vere. Za njih ima toliko posla da im ponekad zamena dolazi iz redova kolega sa latinoameričkog kontinenta. Potražnja za lošim momcima trajaće još dugo. Amerika je opsednuta teroristima, a njih uvek pronalazi u Huseinima. Za Džoa u toj ulozi nema posla.