Vladimir Putin zauvek

Najveći broj birača u istoriji, ove godine će izaći na birališta u oko 50 država sveta, od Tajvana i Finske u januaru, do Hrvatske i Gane u decembru. I dve velike svetske sile, SAD i Rusija, biraće ove godine svoje lidere potvrđujući kolosalne razlike između autokratije i demokratije.

Vladimir Putin nema razloga da se u martu brine oko petog mandata, dok Džoa Bajdena u novembru čeka sasvim neizvesna borba za završni drugi mandat. U kampanju se uključio i ruski super predsednik. Tvrđenjem da su izbori 2020. bili pokradeni poštanskim glasovima, opredelio se za Donalda Trampa.

Putin kod kuće metodično radi na uklanjanju ono malo opozicije svojoj autoritarnoj vladavini koja je, moguće manje stabilna nego što bi želeo da mislimo, ali vladar iz Kremlja je pokazao da pred sobom efikasno eliminiše sve potencijalne izazove. Njegovi rivali su ili u egzilu ili u zatvoru ili su izgubili život pod nikad razjašnjenim okolnostima.

Mihail Hodorkovski, nekada najbogatiji Rus, bio je hapšen i zatvaran pre nego što je pobegao za London. U Britaniji je završio i Putinov politički protivnik Boris Berezovski koji je 2013, nađen obešen u svojoj kući, bez tragova nasilja. U Rusiji više nema oligarha – ako im Putin to ne dozvoli.

Aleksej Navaljni, opozicioni lider koji je svakako najpoznatiji kritičar moćnog Vlada, mogao bi da bude lišen slobode sve do decembra 2038. Poslat je na izdržavanje kazne negde u zabiti ruske zemlje okovane ledom, u zatvor iznad polarnog kruga koji se opisuje kao jedan od najsurovijih u zemlji. „Ja sam vaš Deda Mraz... ali ja sam poseban Deda Mraz pa će samo oni koji su se ponašali loše dobiti poklone”, poručio je simpatizerima preko advokata Navaljni koji je u junu pokrenuo onlajn akciju ubeđivanja građana da budu „protiv kandidata koje mrzimo: kandidata Putina i kandidata Rata”.

Opozicionar Vladimir Kara-Murza je u aprilu 2023. osuđen na 25 godina robije pod optužbom da je širio lažne informacije o ruskoj „specijalnoj vojnoj operaciji”. Ko pomene rat, može narednih 15 godina da provede u zatvoru. Pisac i novinar Dmitri Gluhovski dobio je osam godina zbog širenja „lažnih vesti” o ruskoj armiji.

Jevgenij Prigožin, vlasnik privatne vojske Vagner i nekadašnji blizak Putinov prijatelj iz Sankt Peterburga, koji se među retkima usudio da javno kritikuje vojni vrh zbog načina vođenja ukrajinskog rata, misteriozno je poginuo u avionskoj nesreći pošto je prethodno poveo šokantnu oružanu pobunu. Patel Antov, političar koji je takođe govorio protiv rata, nađen je mrtav posle pada sa hotelskog prozora krajem 2022. Ravil Maganov, predsednik Naftne kompanije „Lukoil” i još jedan kritičar rata, pao je sa prozora u bolnici.

Putin sve čini da na vreme ukloni sve potencijalne rivale, ne u strahu da će ga pobediti već da se tokom kampanje ne bi čuli glasovi kritike njegove autoritarne vlasti. Bliska saradnica Navaljnog, Ksenija Fadajeva, advokatica i odbornica u sibirskom gradu Tomsk, upravo je osuđena na devet i po godina zatvora zbog vođenja „ekstremističke organizacije” – fondacije za borbu protiv korupcije. Centralna izborna komisija uredno eliminiše nepodobne kandidate. Poslednja u nizu je Jekaterina Duncova, bivša TV novinarka koja propagira mir i demokratske vrednosti iza kojih stoje milioni ruskih građana ali nemaju priliku da se njihov glas čuje.

Dodatno je ograničena sloboda okupljanja, pojačana bezbednost i pooštrene su kazne za one koji šire „lažne vesti”, „diskredituju armiju” ili kritikuju stanje u privredi zemlje pogođene serijom zapadnih sankcija. Putin je rešen da cementira svoju poziciju lidera sa najdužim stažom posle Josifa Visarionoviča Staljina. On će ponovo izaći na izbore kao nezavisni kandidat, a ne na stranačkoj listi vladajuće partije Ujedinjena Rusija, iako će imati punu podršku 3,5 miliona njenih članova.

Bivši kagebeovac prvi put je postao predsednik 2000. preuzimajući položaj posle iznenadne ostavke Borisa Jeljcina. Ponovo je izabran 2004. a četiri godine kasnije imenovan je za premijera. Treći mandat obezbedio je 2012. – uz masovne proteste i optužbe zbog izbornih uslova i prevara. Pustio je neko vreme da se ruska elita bavi pitanjem šta će biti kada istekne ustavni limit od dva mandata i da li će putinizam opstati bez Putina. Nagoveštavao je želju da oslabi predsedničku i pojača vlast parlamenta, a onda je potvrdio da je njegova snaga da deluje brzo, odlučno i – neočekivano.

Pošto je 2018. osigurao četvrti mandat, dve godine kasnije lansirao je seriju ustavnih reformi prepuštajući odluke prvo zakonodavnoj vlasti a potom glasu javnosti. Pozvan je u Državnu dumu da se izjasni o resetovanju predsedničkog limita. Melodramatski je izjavio da je mislio da treba da postoje dva mandata a potom, uz uzdah, priznao da će, ukoliko Duma smatra da sat treba vratiti na nulu i ukoliko se Ustavni sud slaže, prihvatiti promene koje su mu omogućile da se kandiduje za još dva šestogodišnja mandata – što će mu omogućiti da nesmetano vlada do 2036, kada će imati 83 godine. A možda i doživotno.

Zašto se onda uopšte održavaju izbori? Formalnost, čista farsa. Fasadna demokratija. Smokvin list autokratije.

Putin kontroliše sve informacije i jasno daje do znanja da svaka vrsta kritike vodi ličnoj ili porodičnoj katastrofi. Posebno kada se radi o kritikama rata u Ukrajini. Igrajući na kartu istinske epopeje Velikog otadžbinskog rata, Vladimir Vladimirovič kreirao je ambijent da je zemlja napadnuta – od nacista. Sećanje na herojske podvige Crvene armije vešto je pretočeno u patriotsko okupljanje oko spasioca – Putina lično.

Rat je, po procenama Zapada, pružio priliku da broj poginulih Rusa izazove masovno negodovanje javnosti. Pogrešili su, iako je zbog invazije na Ukrajinu, Rusija jednu trećinu svoje predratne mirnodopske ekonomske aktivnosti prebacila na proizvodnju oružja i municije. Dugoročne posledice ovog zaokreta biće veoma ozbiljne po blizu 140 miliona Rusa. Putin je svoje mužike osudio na godine trpljenja, ali uz propagandu koja mu je na raspolaganju, drakonske kazne koje prete kritičarima i očiti neuspeh ukrajinske kontraofanzive, obezbedio je ono što mu treba.

Rusija nije na putu da eliminiše eliminatora. Ruski Centar „Lavada” njegovu popularnost meri sa 83 procenta, iako 59 odsto ispitanika strahuje od totalne mobilizacije, a 52 odsto kaže da ne prate šta se događa na frontovima.

Putin posle dve decenije na vlasti pred sobom ima još 12 godina vladavine. Eliminisao je sve političke rivale. To je model koji bi rado da prihvati jedan od dvojice očekivanih rivala na američkim izborima u novembru. Tramp će pažljivo zapisivati Putinova iskustva. Njihovi planovi i ambicije su slični.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista