Kurti i lobisti pokreću prodor u Savet Evrope

Specijalno za „Politiku”

Nebojša Čović

Već duže vreme je bilo jasno da će se, s približavanjem novih izbornih ciklusa u zapadnim zemljama – koje godinama, skrivene iza izgovora o navodnoj posvećenosti „demokratiji i regionalnoj stabilnosti”, pokušavaju da dvostrukim standardima, na silu i kršeći međunarodno pravo, obuzdavanjem i neprestanim kažnjavanjem jednih, a huškanjem i neosnovanim nagrađivanjem drugih, „urede” odnose na zapadnom Balkanu, u skladu sa interesima sopstvenih elita, a ne naroda koji na njemu žive – pritisci, ucene i neprincipijelni zakulisni dogovori pojačavati. Metodologiju kreiranja novih incidentnih situacija i nametanja nekih novih „sporazuma” kako bi se relativizovale obaveze definisane obavezujućim potpisanim i verifikovanim međunarodnim dokumentima odavno smo apsolvirali, tako da najnovija lavina kriza koje izazivaju Albin Kurti i privremene institucije na KiM teško da može da bude iznenađujuća. Ipak, čini se da iznova ponavljamo iste greške i umesto proaktivnog delovanja i nametanja tema koje su bitne za opstanak – i povratak – srpskog naroda na KiM, sve vreme trošimo na defanzivno reagovanje i upravljanje krizama, što je od samog početka i bio cilj i Kurtija i njegovih zapadnih mentora.

Tako je poslednjih dana tema broj jedan postalo najavljeno ukidanje dinara u pokrajini, koje bi trebalo da stupi na snagu 1. februara. Istovremeno, prištinske vlasti su se, po ko zna koji put od dolaska Kurtija na vlast, ustremile na „Telekom Srbija”, i posle prošlogodišnje blokade rada i neosnovane novčane kazne od milion i po evra, sada ponovo najavljuju ukidanje signala mobilne telefonije, interneta i kablovske televizije. Uklanjanje bilborda s fotografijama počasnih građana u srpskim opštinama na severu KiM postaje pitanje od najvišeg „državnog” interesa kome prisustvuju čak dva „ministra” Kurtijeve „vlade” uz pratnju medija, iako se radi o besmislenom populističkom potezu bez ikakvog suštinskog značaja osim iritiranja lokalne srpske zajednice i zadovoljavanja dnevnopolitičkih potreba prištinske administracije, koja nema apsolutno nijedan drugi rezultat kojim može da se pohvali svojim biračima na KiM osim maltretiranja i zastrašivanja kosmetskih Srba.

No, da se vratimo na najavljeno ukidanje dinara, koje je stvorilo novo uznemirenje i nesigurnost u srpskoj zajednici. Izvesno je da postoji neka korelacija između zatvaranja poslovnica Komercijalne banke na KiM, licencirane za platni promet u dinarima, o kojem se govori već nekoliko meseci, i ukidanja dinara kao sredstva plaćanja u pokrajini, jer je rok isti. Bez ulaženja u polemiku o kokoški i jajetu, nema nikakve sumnje da će posledice po život Srba na KiM biti dalekosežne i da je ovo još jedan od poteza Kurtija i njegovih zapadnih šaptača u sistematskom dovršetku etničkog čišćenja srpske zajednice. Reakcije kolektivnog zapada, ophrvanog sopstvenim predizbornim turbulencijama su, čak i više nego do sada, mlake i impotentne, iako je, istini za volju, reakcija američkog Stejt departmenta bila oštrija i doslednija od one koju smo čuli (ili ne) od članica EU. Objektivno, najviše što možemo da očekujemo jeste da se, umesto nametanja trajnog rešenja Prištini za ovo i slična pitanja, stvari gurnu pod tepih uvođenjem privremenog moratorijuma na ove odluke, kao što je to bio slučaj s tablicama, do trenutka kada se i Srbi na KiM i srpska javnost poput žabe dovoljno skuvaju da ne mogu više da reaguju.

Ove nedelje su prištinskoj centralnoj izbornoj komisiji predate peticije za smenu nelegitimnih albanskih gradonačelnika Severne Mitrovice, Leposavića i Zubinog Potoka. Prikupljanje potpisa za smenu nelegitimnog gradonačelnika opštine Zvečan počelo je sa zakašnjenjem zbog opstrukcije lokalnih albanskih struktura, ali i ova peticija će biti predata u roku koji ističe danas. Inicijativa u vezi s pripremom peticija je značajan korak, veliki odziv građana pokazuje odlučnost da preuzmu situaciju u svoje ruke.

Nakon predaje peticija, borba za smenu i nove izbore tek počinje, jer je, pored objektivno komplikovane i duge procedure predviđene administrativnim uputstvom prištinske administracije, za očekivanje da će one pokušati da uspore ili dodatno zakomplikuju ovaj proces. Posle verifikacije potpisa u predatim peticijama, sledi izjašnjavanje građana o smeni. Neophodno je 50 odsto plus jedan glas registrovanih birača da bi do smene došlo, kako bi se tek nakon toga raspisali novi izbori. Kurti je ovih dana izjavio da je verovatno da će do novih izbora doći do kraja godine(!), što pokazuje rešenost da se ovaj proces dodatno opstruira kako bi se nelegitimne albanske strukture što duže zadržale u poziciji vlasti i dovršilo stvaranje nove realnosti intenziviranjem politike svršenog čina, represije, zastrašivanja većinskog srpskog stanovništva i nezakonite uzurpacije njihove imovine.

Često se komentariše da su neki od ustupaka koje činimo, koji su direktno suprotstavljeni našim nacionalnim interesima i kojima se ugrožava opstanak Srba na KiM, deo obaveza iz sporazuma koji su potpisali „neki drugi”. Taj argument je potpuno nebitan i pokušava da umanji našu odgovornost za ove ustupke sada. Apsolutno sam protiv pravljenja bilo kakvih daljih ustupaka i ispunjavanja naših obaveza iz prethodnih sporazuma jer je očigledno da Priština neće sprovesti nijednu od svojih obaveza – za šta ima podršku Zapada – što nameće pitanje zbog čega mi i dalje radimo protiv sebe i svojih interesa.

Smena nelegitimnih gradonačelnika i raspisivanje novih izbora ne znače da su rešeni legitimni zahtevi zbog kojih su Srbi pre više od godinu dana izašli iz institucija. Treba insistirati na doslednom ispunjavanju svih tih zahteva, čija je lista dugačka: nezakonita uzurpacija privatne i društvene imovine, nadoknada vlasnicima za vreme dok je njihova imovina bila uzurpirana i vraćanje imovine prvobitnoj nameni, lažne optužnice protiv Srba, nezakonito držanje u zatvoru pre početka suđenja, momentalni odlazak svih specijalnih policijskih i paravojnih snaga sa severa KiM, etnički sastavi sudskih veća koji uključuju srpske sudije za sve slučajeve u kojima se sudi Srbima, uvođenje zločina iz mržnje u pravni okvir i formiranje posebnog registra, vraćanje imovine Visokim Dečanima, svođenje tzv. KBS-a na okvir predviđen i RSBUN 1244 i ustavom tzv. Kosova – na snage za pomoć u vanrednim situacijama, naoružane lakim naoružanjem itd.

O formiranju ZSO čini se da je izlišno i govoriti jer je posle svih gromoglasnih izjava zapadnih emisara izostao ikakav konkretni pritisak na Kurtija i cela priča očekivano klizi u zaborav. Na nama je da to ne dozvolimo. Kada već kolektivni Zapad nije voljan da adekvatno reaguje, mi moramo da strateški razmišljamo i učinimo sve što možemo da sprečimo bilo kakvo „nagrađivanje” prištinskog režima eventualnim članstvom u međunarodnim organizacijama i nekim novim priznanjima. Trenutno je glavni cilj Prištine i njihovih mentora članstvo u Savetu Evrope, o kome bi trebalo da se odlučuje pre novih evropskih izbora.

Iako je i sama inicijativa u vezi s prijemom okupiranog i međunarodnopravno nepriznatog dela teritorije zemlje koja je članica UN – i Saveta Evrope – u ovo telo nezakonita i sporna, pritisci i ucene kolektivnog Zapada su veliki. Formalno odlučujući faktor za prijem tzv. Kosova u SE biće stanje ljudskih prava u pokrajini, za šta je imenovan poseban izvestilac. Pod pomenutim pritiscima, nema nikakve sumnje da će njegov izveštaj prikriti pravo stanje stvari na terenu. Na nama je da pripremimo belu knjigu o istinskom stanju ljudskih prava na KiM, navedemo sve slučajeve kršenja prava srpske i ostalih nealbanskih zajednica i da je pre odlučivanja o članstvu distribuiramo članicama i organima SE, uz aktivno lobiranje članova naše delegacije. I da potom tu istu publikaciju podelimo i svim članicama UN, u okviru intenzivirane kampanje otpriznavanja ovog nezakonitog paradržavnog projekta na našoj teritoriji.