Pred nama je zlatno doba srpske nauke

Mnogo se očekuje od budućeg multidisciplinarnog kompleksa – BIO 4 kampusa, čija je izgradnja počela, a s njom i odbrojavanje do iščekivane (r)evolucije u našoj nauci. Naša naučna zajednica nije velika, ali su njeni doprinosi značajni. Srpska nauka je na pragu zlatnog doba, kako u razgovoru za „Politiku” ocenjuje Jelena Begović, ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Tek nešto više od godinu dana prošlo je otkako ona rukovodi ovim resorom izvršne vlasti, izdvojenim od Ministarstva prosvete. Pomaci su evidentni. Među najznačajnijima je otvaranje instituta „Biosens”, ali i dugoočekivan i najzad urađen novi sistem rangiranja i finansiranja naučnih radnika. Begovićeva ističe da se stvara okruženje u kojem se cene i uvažavaju trud i ostvareni rezultati. Naglašava da je posvećenost nacionalnom razvoju kroz nauku i inovacije od ključne važnosti za konkurentnost i rast Srbije u globalnim okvirima.

Na tim temeljima gradi se BIO 4 kampus. Pojasnite suštinski značaj postojanja i rada ovog centra za savremeno i buduće doba srpske nauke i društva.

BIO 4 kampus će biti mesto susreta i saradnje naših najboljih naučnika, profesora, talenata, preduzetnika, studenata i privrednika koji će raditi zajedno na jačanju nauke, ali i razvoju inovacija. Stubove BIO 4 kampusa predstavljaju biomedicina, biotehnologija, bioinformatika i biodiverzitet, a kampus će obuhvatiti sedam fakulteta, devet naučnih instituta, naučno-tehnološki park, poslovni park sa kompanijama, kao i centralnu zgradu „Minglarijum” u okviru koje i konferencijsko-izložbeni centar. Hiljadu doktora nauka, 1.400 profesora i istraživača, kao i više od 4.000 studenata radiće i obrazovaće se u kampusu, a interesovanje svetskih kompanija da budu deo ovog projekta pokazatelj je da smo na pravom putu. Mladi i perspektivni ljudi više neće morati da odlaze iz zemlje kako bi radili u vrhunskim uslovima, a želimo da vratimo makar deo onih koji su otišli.

Srbija je ulaganjem 450 miliona evra u projekat izgradnje BIO 4 kampusa pokazala odlučnost da bude aktivan učesnik u razvoju novih tehnologija. Naš cilj je dalji razvoj zdravstva, dijagnostike, inovativnih terapija i proizvodnje lekova, unapređenje poljoprivrede, prehrambene industrije i zaštite životne sredine.

Ovo je više od infrastrukturnog projekta. Ovo je ulaganje u naš najdragoceniji resurs, a to su mladi i obrazovani ljudi kojima BIO 4 kampus treba da postane baza iz koje će oblikovati našu budućnost.

Gde je srpska nauka na svetskoj mapi? Koliko imamo zaposlenih u naučnoj delatnosti, koliko je od toga istraživača, jesmo li mi zapravo mala naučna zajednica?

Naša raznovrsna i dinamična naučna zajednica ima istaknute istraživače i naučnike koji doprinose globalnom naučnom napretku, a prema podacima sa e-nauke, možemo reći da u Srbiji imamo skoro 20.000 aktivnih naučnika i istraživača. Iako naša populacija nije velika, naš doprinos nauci je značajan i mi zaista imamo šta da ponudimo svetu. Uslovno rečeno mala naučna zajednica ima prednost u tome što može brže da komunicira i lakše sarađuje, što omogućava efikasnije napredovanje u određenim oblastima.

U Novom Sadu je prošle godine otvoren institut „Biosens”, jedini evropski centar izvrsnosti van teritorije Evropske unije. Naši naučnici sarađuju sa naučnicima na međunarodnom nivou, izuzetno su uspešni u programima „Horizont Evropa”, a naši mladi talenti osvajaju takmičenja i olimpijade, što nam uliva sigurnost da je pred nama zlatno doba srpske nauke.

Možemo da se ponosimo i rodnom ravnopravnosti u nauci. Imamo procentualno više žena u nauci nego što je slučaj sa evropskim, ali i svetskim prosekom. Devet od jedanaest instituta Univerziteta u Beogradu vode žene. Zaključak je jasan – zajedničkim snagama moramo raditi na daljem unapređenju nauke u Srbiji, moramo ostati u toku, pa čak i stremiti ka tome da postanemo lideri, jer imamo znanje i iskustvo koji su za to potrebni.

Koliko je naših naučnika u svetu, u kojoj meri se održava saradnja s blistavim umovima srpskog porekla koji su u vrhu svetske nauke? Koliki je takozvani odliv mozgova, da li se i koliko naučnika poslednjih godina vratilo u Srbiju i šta je tome doprinelo?

Naši naučnici i istraživači u svetu postižu vrhunske rezultate u različitim oblastima. Promovišemo povratak dijaspore kroz inicijativu „Tačka povratka”, ali i kroz podsticaj našeg ministarstva da omogući kvalitetan i motivišući povratak i zapošljavanje naših povratnika na nekom od domaćih instituta.

Postoje podaci koji ukazuju na pozitivan trend u povratku stručnjaka. Pratimo podatke iz različitih izvora, uključujući Republički zavod za statistiku i istraživanja iz inostranstva. Rezultati analize podataka prikupljenih u poslednjem popisu stanovništva pružiće dublji uvid u obim problema.

U IKT sektoru imamo veći priliv nego odliv stručnjaka, što je primer da uz sistemsku podršku države određeni sektor privrede može da procveta. Svesni smo značaja stvaranja uslova koji će naučnicima u Srbiji omogućiti da rade u konkurentnim uslovima. To će nam omogućiti da naše ljude zadržimo u zemlji, a neke možda i vratimo iz inostranstva.

Koliko se izdvaja za nauku kod nas? Da li je situacija, iako uvek može biti bolja, ipak poboljšana u odnosu na pre deset godina?

Situacija je bolja, i u poslednjih deset godina postoji uočljiv napredak. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2013. godine apsolutni iznos ulaganja države u nauku bio je 15,4 milijarde dinara, dok je 2022. godine bio 27,4 milijarde dinara. Podatke za 2023. godinu imaćemo na leto, ali predviđen budžet našeg ministarstva za 2024. godinu je oko 30 milijardi dinara. Izuzetno je važno što su predsednik republike Aleksandar Vučić i predsednica vlade Ana Brnabić zaista posvećeni stvaranju uslova koji podržavaju naučna istraživanja, razvoj novih tehnologija i inovacije, kao pokretače šireg ekonomskog i društvenog napretka. Ova posvećenost nacionalnom razvoju kroz nauku i inovacije od ključnog je značaja za konkurentnost i rast Srbije u globalnim okvirima.

Kakav je status ali i materijalni položaj naših naučnih radnika i kako može biti bolji? Da li su novi način finansiranja i nova pravila rangiranja naučnih radnika doprineli većoj pravednosti?

Novi sistem plata i evaluacije predstavlja značajan korak napred u unapređenju statusa naših naučnih radnika. Problemi sa kategorizacijom, koji su trajali od 2011. godine, napokon su rešeni. Novim sistemom ukinute su kategorije, što predstavlja značajan korak ka unapređenju materijalnog statusa naših naučnih radnika. Uvođenjem osnovnih zarada po zvanjima, povećanjem najnižih plata i obezbeđivanjem da plate ne budu nikome smanjene, stvaramo okruženje u kojem se cene i poštuju trud i postignuti rezultati i pravimo važan korak ka većoj pravednosti i finansijskoj stabilnosti za naučnike. Takođe, novi sistem promoviše finansijsku motivaciju za napredovanje u zvanjima, kao i nagrađivanje izvrsnosti, stimulišući istraživače da postižu više i unapređuju svoje karijere.

Obilazite institute, šta vam kažu kolege, čime su zadovoljni, na šta se žale i kako resorno ministarstvo može da im pomogne?

Naš plan je da obiđemo sve institute u našoj državi. Želimo da razumemo potrebe i izazove sa kojima se susreću svi zaposleni na institutima i zato razgovaramo sa direktorima, naučnim većima, upravnim odborima i istraživačima.

Takođe želimo i da čujemo neke dobre predloge kako da unapredimo rad ministarstva, ali i čitavog naučnog ekosistema. Treba da uložimo dodatni napor u saradnju nauke i privrede i razvoj inovacija u našoj naučnoj zajednici. Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji igra ključnu ulogu u ovom kontekstu. Ponosni smo na rezultate koje postižu instituti dosad uključeni u ovaj projekat, njih osamnaest, i ulažemo maksimalan napor da ih podržimo da postanu moderni instituti koji mogu da se mere sa vodećim institutima u Evropi i svetu.

Na koje načine se promoviše nauka i pruža podrška mladima natprosečno zainteresovanim za nauku?

Promovisanje nauke i podrška mladim, talentovanim umovima predstavljaju ključne stubove budućeg razvoja nauke, i Vlada Republike Srbije posvećena je stvaranju stimulativnog okruženja kroz Centar za promociju nauke i Fond za mlade talente, koji predstavljaju dve ključne institucije u ovom kontekstu.

Centar za promociju nauke vodi ne samo kampanje i događaje koji popularizuju nauku, već i različite obrazovne i istraživačke projekte. On služi kao važan most između naučne zajednice i javnosti, obogaćujući dijalog o značaju nauke u našem društvu.

Fond za mlade talente, sa svojom misijom podrške našoj najtalentovanijoj deci u obrazovanju i istraživanju, pruža značajne stipendijske programe od srednjoškolaca do studenata u zemlji i inostranstvu. Ova investicija je ulaganje u buduće naučnike, umetnike, sportiste, lidere koji u bliskoj budućnosti treba da budu stubovi razvoja naše zemlje.

U čemu se ponajviše ogleda ispravnost oduke da se izdvoji posebno ministarstvo nadležno za nauku? Šta ste uspeli da uradite, pokrenete, promenite za relativno kratko vreme otkako ste resorna ministarka?

Formiranje posebnog ministarstva za nauku je investicija u budućnost i poruka da je nauka bitna i prepoznata kao važan faktor u daljem razvoju našeg društva. Na čelu ministarstva radila sam na unapređenju okruženja u kome inovacije i naučni razvoj treba da zaista postanu relevantni. Veliki infrastrukturni projekti poput BIO 4 kampusa, proširenja kapaciteta naučno-tehnoloških parkova, razrešenja pitanja finansiranja nauke i plata naučnika, digitalizacije u vidu kreiranja portala e-nauka, e-inovacije, e-talenti i portala otvorene istraživačke infrastrukture, kao i stvaranje novih programa za razvoj inovacija zaista su nam bili prioriteti. Pored toga, u Ujedinjenim nacijama smo uspeli da obezbedimo podršku za izglasavanje rezolucije Međunarodna dekada nauka za održivi razvoj, što smatram izuzetnim uspehom naše zemlje, odnosno nauke na međunarodnom nivou.

Da li biste se radije vratili u laboratoriju ili dovršili započete poslove na čelu ministarstva kojim rukovodite i šta će vam biti prioriteti ukoliko dobijete novi mandat?

Ponosna sam na dosadašnja postignuća i uverena da će Srbija nastaviti dalje da napreduje. Oduvek sam bila predana nauci, i u laboratoriji, i kao direktor instituta, a imala sam, i imam čast da već više od godinu dana obavljam funkciju ministra zaduženog za nauku. Da li ću i u novom sazivu Vlade Republike Srbije biti ministar, manje je važno – važnije je da smo postavili sigurne temelje da nauka u Srbiji nastavi da napreduje i da dobije zasluženo mesto u našem društvu.