„Uspomene i zaborav" na slikarskom platnu

Da li su uspomene i zaborav povezani istim nitima i kakvu ulogu imaju u čovekovom životu, na umetnički način pokazuju akademske slikarke Anđela i Teodora Micić. Zajedniču izložbu „Uspomene i zaborav” sestre su predstavile u galeriji „Atrijum” pod krovom Biblioteke grada Beograda, a posetioci je mogu pogledati do 5.februara.

–U prostoru uspomena o kojima razmišljaju sestre Micić, Anđela se bavi temom zaborava, a Teodora prizorima koji su još uvek snažno urezani u sećanje.

Teodora svoj susret sa uspomenama oživljava na slikama velikog formata gde je akcenat na portretima. Portretisani starac, beba i žena u prvom planu, bez izuzetka imaju zatvorene oči. Tim postupkom autorka sugeriše usredsređenost pojedinca na unutrašnji svet, želju da se kroz koncentrisani naboj ožive duboke uspomene. Kolorit je bogat, sa snažnim uplivima svetlosti. Bez dodatnih detalja, slike ovog ciklusa svedene su na osnovne elemente, liniju i boju. Spontanim gestom i impulsivnošću akcije, figure su dovedene do univerzalnog pojma. Bez sumnje, reč je o jasnim sećanjima, uspomenama koje nije zamaglio veo zaborava. Simboličan vremenski okvir čine portreti bebe i starca čime se zaokružuje jedan životni ciklus. Naglašeni su početak i kraj i ono što ostaje između - korpus uspomena – kaže Nataša Ril, istoričar umetnosti i kustos postavke. U tumačenju Anđelinih radova, ona ocenjuje da su stare porodične fotografije, izvorište inspiracije.

–Prizori sa letovanja donose bezbrižnost zabeleženih trenutaka, ali su nagriženi zaboravom. Figure su često nejasno definisane, ponekad bez crta lica i emocija koje su svesno izbrisane. Koloritom je oživljena atmosfera letnje izmaglice. Potez četke je smiren, kao da je posvećen pažljivoj restauraciji prohujalog vremena. Nedefinisanim karakternim crtama portretisanih, Anđela sugeriše da su akteri izbledeli iz sećanja, što slikama daje izvesni pečat melanholije. Ono što je nevidljivo na slikama, ali progovara sadržajno, je lament nad prošlim bezbrižnim vremenima. Ostvarenim jedinstvom između forme i emotivnog koncepta slike, postignuta je nevidljiva osećajna emanacija kojom se autorka obraća duhovnim konstantama čoveka – zapaža Nataša Ril.

Istraživanju zaborava Teodora je pristupila sa pozitivne strane, jer smatra da je na životnom putu nešto potrebno i zaboraviti, u želji da se lakše prebrode određene teškoće.

 –Imala sam potrebu da istražim zaborav koji se javlja u momentu sna. Važan mi je u ovom stvaralačkom opusu bio i momenat tišine, jer bez tišine nema sna. Jedan rad na postavci, koji je izabran za naslovnu stranu kataloga, zove se tišina.

Anđela je otkrila da je izložba nastajala postepeno, a to je podrazumevalo čitanje, posmatranje, traganje, pa tek onda stvaranje.

– Crno-bele fotografije bile su mi polazna tačka, od njih se razvila ideja za „Uspomene i zaborav”. Trudila sam se da pratim kako se menja lično i kolektivno sećanje kroz vreme – istakla je Anđela.

U katalogu koji prati izložbu dr umetnosti i slikar Bojan Otašević, pišući o stvaralaštvu sestara Micić, podsetio je na savremene tehnologije i način na koji se „skladište” uspomene.

„Gledajući u računare i mobilne telefone, ne prođe trenutak, da se ne zapitam kolika količina podataka postoji u svakom od njih. Kolika količina dostupnog znanja i sećanja je sačuvana u memorijama. Pitanje koje sledi je – šta sa svim tim? Gde su nestale uspomene? Pohranjivati informacije u memorijske kartice postalo je normalno. Nekada, ne tako davno, potrebne informacije je trebalo pronaći u bibliotekama, galerijama, na licu mesta...” – piše Otašević i navodi da uspomene i sećanja blede u mozgovima koji postaju lenji, jer se oslanjaju na uređaje koje ne koriste u skladu sa njihovim kapacitetima i koji pamte umesto njih, ali bez emocija koji je prošli trenutak u vremenu izazvao.

–Memorija, sećanje i pamćenje su preokupirali umetnički rad sestara Micić. Nezavisno jedna od druge, one se bave pohranjenom memorijom, uspomenama i zaboravljanjem kao prirodnim procesom. Te uspomene su ljudske i normalne, životnim tokom seletovane i upamćene.Negujući neprevaziđeni slikarski rečnik, klasičnim materijalom i sredstvima, sestre Micić ne pokušavaju da osvoje nove tehničke izraze šokantnih rezultata i namera. Držeći se svog mirnog, tihog načina rada, produbljuju slikarskim postupkom svoj intimni mrak, osvetljavajući ga sigurno, nežno i postepeno na najbolji mogući način –zaključuje  Otašević.

Anđela i Teodora Micić, završile su osnovne i master studije na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, pod mentorstvom prof. dr umetnosti Bojana Otaševića. Imale su kolektivne i samostalne izložbe. Za svoj rad su nagrađivane. Članice su ULUS-a.

Doktorske akademske studije Anđela je završila na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Radi kao profesor likovne kulture.

Teodora je trenutno na doktorskim akademskim studijama na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer primenjena grafika. Ona je stipendista Fonda za izuzetno nadarene studente Republike Srbije, Ministarstva prosvete. Ujedno je i stipendista Fonda za mlade talente RS - „Dositeja”. Radi kao saradnik u nastavi na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, na Odseku za primenjenu i likovnu umetnost.