Jevreji, Romi i Srbi, sapatnici u stradanju

Danas, kada se čitava planeta suočava sa velikim izazovima i teškoćama, moramo stalno podsećati da za Holokaust, rasizam, genocid, mržnju i prezir prema drugom čoveku nema mesta među slobodnim narodima, poručila je juče na državnoj ceremoniji povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta ministarka kulture Maja Gojković, koja je svečanosti prisustvovala u svojstvu izaslanika predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Komemoraciji su prisustvovali i vence položili predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, predsednik Skupštine Vojvodine Momo Čolaković, predstavnici vojske, Saveza jevrejskih opština, romske zajednice, kao i ambasadori Rusije, SAD i Francuske Aleksandar Bocan-Harčenko, Kristofer Hil i Pjer Košar.

Na početku svečanosti rabin Isak Asijel pročitao je molitvu, a održan je i umetnički program u znak sećanja na žrtve, uz prisustvo vojnog orkestra i garde.

U govoru ispred Spomenika žrtava genocida u Drugom svetskom ratu, Gojkovićeva je naglasila da je Holokaust jedna od najpotresnijih i najdubljih tragedija čovečanstva i da je u strahotama Drugog svetskog rata srpski narod stradao sa Jevrejima i Romima. „Mi veoma dobro znamo šta znači biti žrtva genocida i šta znači kada se gasi čitav jedan svet i nestaje u paklu uništenja i mržnje”, navela je ona i istakla da „to za nas nisu samo istorijske lekcije već živa sećanja”. Gojkovićeva je podsetila da je Srbija među prvim zemljama na svetu usvojila zakon o vraćanju imovine žrtvama Holokausta bez pravnih naslednika, kao i da obnavlja memorijale, poput Centralne kule Starog sajmišta. „Neumorno prenosimo znanje o stradanju Jevreja, Roma i Srba na bezbrojnim užasnim stratištima. Glasno i otvoreno govorimo i posvećeno sarađujemo u okviru Uneska, Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust i sa drugim organizacijama koje rade na negovanju sećanja na stradanje”, naglasila je ministarka. Podsetivši da je pre tri dana u sedištu Uneska potpisala Sporazum o finansiranju ponovnog uspostavljanja zajedničke stalne postavke u Bloku 17 u Državnom muzeju Aušvic-Birkenau, Gojkovićeva je dodala da „tako nastavljamo da požrtvovano radimo i borimo se da se zlo genocida ne ponovi”.

Ministarka Gojković i direktorka Memorijalnog centra Staro sajmište Krinka Vidaković Petrov potom su povele zvanice i novinare u obilazak prizemlja i prvog sprata Centralne kule sajmišta, na čijoj restauraciji se radi.

U obraćanju novinarima, Gojkovićeva je podsetila da je sajmište 78 godina od Drugog svetskog rata bilo prepušteno propadanju i postalo „mesto sramote i zaborava”, a danas je izuzetno ponosna što zahvaljujući rekonstrukciji ovaj spomenik kulture sada izgleda veličanstveno. „Uskoro ćemo završiti sve radove koji se odnose na Centralnu kulu, a zatim prelazimo na veoma važan deo – stvaranje stalne postavke. Prikupljaju se podaci, pozivamo sve građane Srbije i bivše Jugoslavije da šalju svoje priloge i podatke”, rekla je Gojkovićeva.

Izrazivši nadu da će na ovaj dan iduće godine biti otvorena stalna postavka Memorijalnog centra Staro sajmište, ona je dodala i da će se raditi ispred Centralne kule memorijalni zid, za koji se prikupljaju imena i podaci o žrtvama koje su izgubile živote u logoru.

Logor smrti na obali Save

Direktorka Memorijalnog centra Staro sajmište Krinka Vidaković Petrov je podsetila da je Sajam, koji je izgrađen u Beogradu neposredno pred Drugi svetski rat, nemački nacistički okupator pretvorio u logor, koji je tu postojao od decembra 1941. do jula 1944. godine. Bio je to najveći nacistički logor na području današnje Srbije po broju logoraša, a od njih 40.000, život je izgubilo oko 17.000. U Starom sajmištu ubijeno je 6.500 jevrejskih žena i dece.

Memorijalni centar Staro sajmište, koji obuhvata i logor Topovske šupe u Beogradu, gde je ubijeno oko 5.000 jevrejskih muškaraca, biće buduća žižna tačka čuvanja uspomene na stradanje pripadnika ovog naroda.

U drugoj fazi postojanja logora Staro sajmište, od polovine 1942. godine, u njemu je bilo zatočeno oko 32.000 Srba, Roma i drugih, od kojih je 11.000 ubijeno.

Prema rečima, Krinke Vidaković Petrov, najvažniji deo Memorijalnog centra – Centralna kula – biće uskoro potpuno obnovljena i u celosti će služiti kao izložbeni prostor posvećen Sajmištu i Topovskim šupama.