Novine već glasaju za predsednika SAD

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 17.oktobra – Gipke inteligencije, sa iznijansiranim razumevanjem za složene probleme, i dokazane veštine u usklađivanju i postizanju konsenzusa, on je pravi čovek za sadašnja opasna vremena. Ovim rečima je „Vašington post” u današnjem uvodniku izrazio podršku Baraku Obami, nedvosmisleno istakavši da u njemu, a ne u njegovom rivalu Džonu Mekejnu, vidi ličnost koja treba da bude izabrana za predsednika SAD.

Uticajni prestonični dnevnik se, tako, pridružio već poprilično dugoj listi novina koje su, po ovdašnjem običaju, znatno pre birača dale svoj glas jednom od favorita za dolazak na čelo Bele kuće. Naklonost za Obamu je, pri tome, još izraženija nego u istraživanjima javnog mnjenja.

Za Obamu je „glasalo” – prema jučerašnjoj evidenciji magazina „Editor i pablišer” – 39 listova sa ukupnim tiražom od 3.531.284 primerka. Mekejnov bilans je znatno slabiji – favorizovalo ga je 15 listova sa svoja 1.500.163 primerka.

Bremenito nasleđe

Opredeljivanja štampe nisu, upozoravaju hroničari, uvek pouzdan nagoveštaj izbornih rezultata. Protivno njima je, na primer, pre četiri godine reizabran sadašnji lider Džordž Buš.

Iz osam leta Bušove vladavine proizišlo je vanredno teško breme za njegovog naslednika, slažu se analitičari. Podsećaju naročito na sadašnje finansijske lomove, znake ekonomske depresije, dva višegodišnja rata (Irak i Avganistan), produbljivanje socijalnih razlika, ogromni budžetski deficit, osećanje građana da im se država kreće u pogrešnom pravcu, opadanje prestiža Amerike u svetu, pa i na rekordno negativne ocene ispitanika o učinku aktuelnog predsednika…

U svim nagomilanim izazovima bolje će se snaći Obama – sugeriše „Post” i pripisuje mu „potencijal da postane veliki predsednik”, iako mu je „relativno kratko iskustvo” na nacionalnoj političkoj sceni. I veteranu Mekejnu se priznaju državnički kvaliteti, ali mu se, u ovakvoj konkurenciji, ne daje podrška – pogotovu zbog „razočaravajuće izborne kampanje i neodgovorne odluke” da kao svog potpredsedničkog kandidata odabere guvernerku Aljaske Saru Pejlin koja „nije spremna” za obavljanje tako visoke funkcije.

Mekejnov štab, pak, neprestano optužuje ovdašnja glavna glasila, pogotovu pojedine elektronske medije, za „pristrasnost” i „nerazumevanje realnosti izvan centara elite”. Utisak neutralnih posmatrača jeste da mediji imaju sopstvene procene realnosti i kvaliteta predsedničkih kandidata, pri čemu televizije En-Bi-Si, Si-En-En, Ej-Bi-Si i Si-Bi-Es daju povoljnije prikaze demokrati, a moćni Foks republikancu.

Zaostajući i u anketama za Obamom, u proseku osam procenata, Mekejn je odabrao novog „saveznika” – vodoinstalatera Džoa, koga je uzdigao u simbol zebnje „malog čoveka” da će mu najavljene Obamine reforme povećati dažbine. Proveravajući činjenice, reporteri su, međutim, došli do podatka o „drugom licu” pomenutog Džoa Vurzelbakera. On, doista, radi kao vodoinstalater u Ohaju – ali bez dozvole, zarađuje 40.000 dolara godišnje, što je šest puta manje od 250.000 preko koje bi Obama povećao poreze, vrlo je daleko od ostvarenja nagoveštenog plana za kupovinu sopstvene firme, a poreznicima trenutno duguje 1.182,98 dolara…

Zaoštravanje izborne kampanje je ipak popustilo. Učestvujući na dobrotvornoj večeri u njujorškom hotelu, dva rivala su sedela za istim stolom, razdvojeni samo domaćinom kardinalom, da bi se potom na govornici nadmetali kao – zabavljači. Čitanjem šala na sopstveni račun i na račun rivala, uspeli su u više navrata da izazovu provale smeha, čak i jedan drugom.

Kuće, Hilari, Buš, Supermen, neuslovljenost

Mekejn je startovao, ozbiljna lica, obaveštenjem da je sve svoje savetnike raspustio pošto mu je dovoljan – „vodoinstalater Džo”. Pomenutom je namenio i „staranje o sedam kuća jednog bračnog para”, aludirajući tako na sopstvenu, nedavno, izraženu „zaboravnost” o broju kuća koje poseduju on i njegova supruga Sindi.

Rekao je i da mu se čini da na „ovom skupu demokrata Menhetna” ima i ponekog ko je za njega, Mekejn je dobacio: „Oduševljen sam što te večeras ovde vidim Hilari (Klinton).” Reagujući na primedbu da je Obamu omalovažio kad je za njega u televizovanoj debati rekao „ovaj ovde”, dodao je da i rival njega nije štedeo kad mu je „nadenuo nadimak Džordž Buš”…

Obama nije zaostajao u duhovitosti. Sugerisao je, uz ostalo, da republikanci više ne moraju da se pitaju ko je on, jer ga je „otac sa Kriptona poslao na Zemlju” (kao „Supermena”). A da mu je srednje ime – Husein – dao „neko ko se nije nadao da ću se kandidovati za predsednika SAD”.

Reagovao je, prepoznatljivo, i na suparničke primedbe što bi se „bezuslovno sastao” i s „neprijateljima”, za kakve ovde važe lideri Irana, Venecuele, Kube, Severne Koreje. „Uprkos teškoj (međusobnoj) izbornoj borbi, nas dvojica (on i Mekejn) smo sada seli za isti sto, bez preduslova.”

Dvojica rivala su pri kraju svojih govora, u delu bez pošalica, jedan drugom iskazali niz jakih komplimenata. U tim impresivnim scenama međusobnog uvažavanja, svakako je bilo i računice – da se uveliča pobeda ili opravda poraz na predsedničkim izborima zakazanim za 4. novembar.

Momčilo Pantelić