MMF: u Evropi se radi manje nego u Srbiji

Evropljani rade sve manje i manje sati, naročito muškarci, zaključak je studije koju je objavio Međunarodni monetarni fond (MMF). Ukupan broj radnih sati u Evropi i zaposlenost su se vratili na nivo iz perioda pre pandemije, ali prosečan broj radnih sati po osobi i dalje pada, navode autori studije pod nazivom „Analiza smanjenja prosečnog broja radnih sati u Evropi”. Medijalni presek radnih sati po zaposlenom u Evropi iznosi nešto ispod 37 sati nedeljno, a muškarci i dalje rade nešto više od žena, pošto na poslu provedu 39,9 sati nedeljno, a dame 34,7 sati. Ipak, prema nedavno objavljenoj statistici Evrostata, radnici u Srbiji su u proseku radili 43,3 sata sedmično, što je za šest sati više od proseka u Evropskoj uniji.

Da u našoj zemlji uistinu ima intenzivnijeg i prekovremenog rada, smatra Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji.

– Radnici moraju da slušaju naloge poslodavaca, a odnosi tih snaga su asimetrični i idu u prilog poslodavcima. Tako da, ako se kod nas više radi, to je zato što poslodavci to zahtevaju ili imaju dovoljnu moć da to nametnu svojim zaposlenima – ističe prof. Madžar.

Zašto u Evropi poslodavci ne traže od svojih radnika da toliko rade?

– Verovatno su tamošnji sindikati, koji inače slabe u celom svetu, bolje organizovani, moćniji i uticajni nego što je to slučaj u manje razvijenim zemljama i kod nas. Važnija stvar od toga je manja efikasnost naših radnika, koji nisu toliko obučeni i vešti koliko je to slučaj na zapadu. To je posledica naše manje industrijske tradicije – smatra profesor Madžar, dodajući da se na zapadu vekovima uvežbavaju te razne veštine.

– Radna snaga je tamo nešto kvalitetnija nego kod nas. Uostalom, nivo njihovog obrazovanja je viši, a obrazovaniji radnik više uradi u jedinici vremena nego onaj manje obrazovan. Kod nas to mora da se nadoknadi tako što zaposleni mora duže da radi – dodaje on i podseća da u Srbiji radnici ne žele tek tako da rade više, nego da bi više zaradili.

– Kod nas su lični dohoci neuporedivo manji od onih na zapadu, pa dobar broj radnika, pošto jedva sastavlja kraj s krajem, mora duže da radi da bi više zaradio, da bi mogao da „pokrpi” troškove života – objašnjava profesor Ljubomir Madžar.

Da je prirodno da se u zemljama koje su razvijenije događa skraćenje radnog vremena, ističe i ekonomista Milan R. Kovačević.

– To je tako zato što se kod njih za kraće vreme uradi više nego kod nas za duže radno vreme. Kod nas nije dobro uređen radni odnos između poslodavaca i zaposlenih. Smatram da isti zakon ne bi trebalo da reguliše na isti način taj odnos u javnom i privatnom sektoru – dodaje Kovačević.

Zaposlenost lane povećana za 50.553 lica

Ukupan broj zaposlenih u 2023. godini iznosio je 2.360.588, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 2,2 odsto, saopštio je juče Republički zavod za statistiku. Prema administrativnim izvorima, 50.553 zaposlenih više je nego prethodne godine. Zaposlenih u pravnim licima bilo je 1.894.051, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od dva odsto preduzetnika i zaposlenih kod njih, a lica koja samostalno obavljaju delatnost bilo je 412.904, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od četiri odsto. Registrovanih individualnih poljoprivrednika bilo je 53.633, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja smanjenje od 5,2 odsto.

U četvrtom kvartalu 2023. godine ukupan broj zaposlenih je iznosio 2.367.704 lica. Od ukupnog broja 1.898.931 zaposleno je u pravnim licima, 416.922 čine preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 51.851 lice predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici.

U odnosu na četvrti kvartal 2022. godine, ukupan broj zaposlenih je veći za 25.460 lica, to jest 1,1 odsto, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 17.424 lica, to jest 0,9 odsto, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 11.934 lica, 2,9 odsto, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 3.898 lica, sedam odsto.

U odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih je veći za 6.942 lica, što je 0,3 odsto više, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima povećan za 6.590 lica, 0,3 odsto, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 1.530 lica, 0,4 odsto, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 1. 178 lica, 2,2 odsto.

J. R