Tenis sa filozofom individualizma

Nije redak slučaj u našoj kulturi da pojedince koji su se izdvojili po najvišim postignućima u svojoj oblasti prepustimo zaboravu ili da im makar ne posvećujemo pažnju kakvo njihovo delo zaslužuje. Jedan od takvih istaknutih pojedinaca čije delo, zbog svog značaja, nipošto ne sme biti ostavljeno po strani niti zaboravljeno jeste srpski ekonomista i filozof – profesor Miroslav Prokopijević.

Miroslava Prokopijevića sam upoznao krajem 2000. godine na predavanju koje je držao studentima naprednih dodiplomskih studija Beogradske otvorene škole. Te studije postoje i danas, samo su vremenom transformisane u program koji se zove Studije budućnosti i u kojem ove godine učestvuje dvadeset i pet odabranih studenata sa dvanaest različitih fakulteta u Srbiji.

I danas, dve i po decenije kasnije, dobro se sećam kako je Miroslav uverljivo govorio o slobodnom tržištu, posebno o ekonomskom liberalizmu Miltona Fridmana. Nije bilo dileme da o idejama i autorima neoklasičnog liberalizma zna mnogo i da u te ideje veruje. Družeći se kasnije sa njim i čitajući njegove knjige i članke, zaključio sam da je on jedan od vodećih srpskih intelektualaca koji zagovaraju vrednosti i principe ekonomskog liberalizma.

Nama, tadašnjim studentima, dobro se urezao u pamćenje i način na koji bi nam tokom predavanja ukazao da nešto ne znamo, da našem rezonovanju fali logike, da treba još više da se čita. Direktno bi nam rekao da smo neznalice. Bilo nas je više koji smo nakon tog predavanja osećali ljutnju. Vremenom sam uvideo da se zapravo radilo o sledećem – najviše standarde koje je postavljao sebi, za svoj naučni rad, Prokopijević je postavljao ocenjujući i postignuća drugih. Bio je nemilosrdno objektivan kako u proceni sopstvenih, tako i u analizi rezultata drugih.

Nakon što nas je u devedeset minuta tog predavanja skoro sve naljutio svojim opaskama da ne znamo mnogo, Miroslav Prokopijević je uz osmeh pitao: „Kad već ništa ne znate o slobodnom tržištu, ima li ovde neko da zna da igra tenis?” Pomislio sam – eto prilike da se ovom čoveku pokaže da je neznalica na teniskom terenu. Javio sam se i dogovorili smo da odigramo teniski meč već prvog narednog vikenda na teniskim terenima na Banjici.

Tenis sam igrao veoma dobro, trenirao sam ovaj sport od svoje osme godine, a ljutnja koju je kod mene izazvao svojim komentarima, nas studenata na predavanju je bila tolika da sam bio spreman da u predstojećem meču Prokopijeviću ne ostavim priliku da uzme čak ni jedan jedini gem. Prvo smo odigrali dubl, potom sam se potrudio da u singlu ubedljivo pobedim profesora. Predložio je da nastavimo redovno da igramo i to makar jednom sedmično. Tako smo i učinili – narednih godina leti bismo igrali na teniskim terenima na Kalemegdanu, a zimi na Zvezdinim terenima ili na terenima Omladinskog teniskog kluba Beograd. I tako sve do mog odlaska u Crnu Goru 2018. godine.

Praksa je bila da nakon tenisa, koji je Prokopijević obožavao, obavezno posedimo i popričamo o tome šta sve ima novo. Najčešće u Staroj Hercegovini uz kolenicu i pivo. Tim razgovorima se ne zna broja i upravo preko tih naših priča sam upoznao profesora. To je bio dobrodušan, dobar čovek, uvek spreman da podrži dobru ideju i napor svojih prijatelja da svoju zamisao ostvare.

Veoma se kritički postavljao prema naučnoj i intelektualnoj zajednici u Srbiji. Smatrao je da najveći broj ljudi koji se bave naukom ne ispunjava ove najviše standarde, da ne rade dovoljno i da nisu uključeni u svetske naučne tokove. U tome je video osnovni razlog zaostatka društvenih nauka u Srbiji. Mnogi su u takvim njegovim istupima pronalazili teškog ili na izgled zatvorenog čoveka, što Prokopijević nije bio. Držao se racionalne i argumentovane kritike koju je javno saopštavao i za taj način je uvek vezivao mogućnost progresa jednog društva.

Značajan deo vremena proveo je u inostranstvu – u Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Italiji. Bio je Humboltov stipendista, potom predavač na brojnim univerzitetima u svetu. Autor je više knjiga (Evropska unija – Uvod, Konstitucionalna ekonomija, Ogledi iz primenjene etike) i brojnih naučnih članaka kojima je stekao reputaciju svetski uvaženog naučnika i istraživača. Često smo komentarisali njegove razgovore sa svetskim naučnim autoritetima, među kojima je bilo i nobelovaca.

Bio je filozof individualizma i upravo ova filozofska pozicija i njegova filozofska stanovišta ukupno usmeravala su njegov rad u ekonomiji kojom se pretežno bavio. Bio je istinski dosledan u zagovaranju koncepta minimalne države, što se moglo videti i po njegovim negativnim stavovima prema sindikatima i državama blagostanja.

Podozrivost prema birokratiji i tendenciji preterane regulacije i beskrajnih propisa jedna je od osnova njegove kritike Evropske unije. Navodi da u Evropskoj uniji, na primer, birokratija nema interesa da se zalaže za istinski liberalnu evropsku integraciju, zasnovanu na individualnim slobodama, vladavini prava, tržištu i odgovornosti. Evropsku uniju je smatrao projektom koji je veoma udaljen od sistema vrednosti koji je zagovarao.

Iako veći broj ljudi može biti nesaglasan sa njegovim ekonomskim stavovima, naročito onim strogo libertarijanskim, nema mesta ni za trunku sumnje u iskreni patriotizam i želju za napredovanjem svoje zemlje koju je Prokopijević imao. Jednako je neupitna njegova doslednost u iskazivanju svojih stavova, bez obzira na njihovu ne(popularnost). Primer njegovog patriotizma predstavljaju i česta putovanja u sela i mala mesta u Srbiji, gostovanja na lokalnim medijima i sve to u iskrenoj želji da doprinese poboljšanju uslova za život i rad u Srbiji.

Teško mu je padalo zaostajanje Srbije za ostalim državama u tranziciji. Smatrao je da je svako dužan da delom doprinese borbi za vladavinu prava, protiv korupcije, za tržišnu privredu bez državnog paternalizma.

Poslednji teniski meč odigrali smo na Kalemegdanu krajem leta 2018. godine. Nekoliko meseci kasnije, u januaru 2019, supruga Miroslava Prokopijevića Zorica javila mi je da nemamo više Miroslava. Neka mu je večna slava i hvala za sva postignuća koja čine deo njegove zaostavštine.

Doktor političkih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista