Brisel i Budimpešta i dalje u „klinču"

Vrh političke piramide EU i dalje – kao i pred decembarski samit lidera unije – želi da Ukrajini jednopotezno stavi na raspolaganje 50 milijardi evra za podmirivanje raznih finansijskih potreba Kijeva u periodu 2024–2027. Mađarska – kao i u decembru, kad je Viktor Orban stavio veto na taj plan Evropske komisije (EK) – misli drugačije. Ukrajinsko trošenje te basnoslovne sume novca iz budžeta EU mora da bude podvrgnuto godišnjoj reviziji, uz pravo Budimpešte da uloži veto na dalje finansiranje ako ne bude zadovoljna kako Kijev raspolaže tim novcem u periodu od 12 meseci. To je ključni zahtev Mađarske pred današnji vanredni samit lidera EU, iznuđen nakon što je u decembru izvršen pritisak na Budimpeštu da blanko prihvati zamisao predsednice EK Ursule fon der Lajen o „predvidivom finansiranju Ukrajine dokle god bude potrebno”.

Proteklog vikenda, u ekskluzivnom intervjuu francuskom nedeljniku „Poan”, mađarski premijer Viktor Orban prvi put je najavio spremnost Budimpešte da učini određene kompromise povodom najavljenog paketa pomoći EU Ukrajini. Umesto odlučnog „ne” u decembru tim povodom (smatrajući tada da je reč o preskupoj i neizvesnoj investiciji), Orban je za „Poan” uoči vanrednog samita lidera EU 1. februara istakao spremnost Budimpešte da prihvati „plan 50 milijardi”, ali pod određenim uslovima. Godišnja revizija i zadržavanje prava Mađarske na veto najavljeni su kao „crvena linija” za postizanje kolektivne odluke danas. Mađarska uz to traži da nadalje ne bude saučesnik u podmirivanju većih troškova zaduživanja za fond EU za oporavak, budući da joj je iz te briselske kase uskraćeno 10,4 milijarde evra (6,5 milijardi u „grantovima” i 3,9 milijarde u obliku kredita. Povrh toga, Mađarska je u predlogu „kompromisa”, pismeno dostavljenog Briselu proteklog vikenda, zatražila i dvogodišnje produženje trajanja rada Fonda za oporavak i restruktuiranje (RRF) sve do 2028. Kako stvari stoje, države članice imaju rok do avgusta 2026. da zaokruže i dostave Briselu svu dokumentaciju neophodnu za pristup grantovima i zajmovima, inače od tamo neiskorišćenog novca neće videti ništa.

Politička svojeglavost Budimpešte ovih dana izgleda da jako „ide na nerve” većini Evropljana, pogotovo administraciji u Briselu.

„Videćemo mi da li lideri (EU) imaju dovoljno strpljenja da pregovaraju s Viktorom Orbanom, ili će poći novim putem koristeći član sedam („Povelje”)”, zapretila je sredinom januara Vera Jurova, zamenik predsednika EK za vrednosti i transparentnost. A taj član sedam predviđa inače oduzimanje prava glasa članici EU koja se teško oglušila o vladavinu prava. Briselskim kuloarima istovremeno kruži i predlog da se Mađarskoj oduzme pravo predsedavanja unijom od 1. jula, odnosno nakon za sada veoma nepredvidivih izbora za Evropski parlament i formiranja novog saziva institucija EU.

„Viktor Orban je ostao sam na bojnom polju. On je jedini EU političar koji je tako jasno antiukrajinac. Orban se na samitu lidera suočava s vrlo ozbiljnim ispitom. Sve ukazuje na to da ćemo, na ovaj ili onaj način, naći neko rešenje za podršku Ukrajini”, najavio je juče Donald Tusk, premijer Poljske.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pridružiće se onlajn radu samita lidera EU, objavila je juče „Ukrajinska pravda” pozivajući se na neimenovanog diplomatu EU.

U međuvremenu, Balint Odor, mađarski ambasador u EU, istakao je juče, tokom pripremnog sastanka za današnji samit, da Budimpešta i dalje traži poštovanje „veto mehanizma”, što su ostali prisutni ambasadori odbacili, preneo je Rojters.

„Lideri EU predložiće održavanje godišnjih debata o planiranom paketu pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra, u nastojanju da se prevaziđe protivljenje Mađarske, ali bez prava na veto”, navela je juče britanska agencija, pozivajući se na „finalni nacrt predloga” koji je imala na uvid. Ovaj nacrt, navodno, ističe da mađarski zahtev koji se odnosi na buduće servisiranje zaduživanja EU i produžetak RRF fonda „pravno nisu mogući”.

Ako konačna verzija ponude Brisela Budimpešti u vezi s finansiranjem Ukrajine izgleda ovako, kakve su šanse da je danas prihvati Viktor Orban, ostaje da se vidi.

Evropski politički vrh zna da bi se bez Orbanovog „za” suočio ne samo sa skupljim berzanskim uslovima zaduživanja unije u formatu „27 minus jedan”, već i sa glomaznim procesom pojedinačne ratifikacije takvog poduhvata u nacionalnim parlamentima članica. Kompromis s Mađarskom bio bi više nego poželjan za Brisel iz raznih razloga. Tim povodom, Brisel i Budimpešta imali su sinoć prostora za još dve ture pregovaranja. Naime, prema najavama, Ursula fon der Lajen zakazala je u sedištu EK ceremoniju odavanja poslednje pošte njenom prethodniku Žaku Deloru, koji je preminuo prošlog meseca. Nakon tog okupljanja lideri EU pozvani su na večeru u zdanje Evropskog saveta.

Videće se danas da li je ta večera prijala svima.