Poljska brani demokratiju EU

U vremenima kada je rat u Ukrajini centre gravitacije pomerio na istok, a Evropa se suočava sa naletom desnice koji preti suštini njenog identiteta, Poljska je započela misiju povratka vrednostima na kojima je Evropska unija stvorena, što bi bila kapitalna pomoć demokratskoj konsolidaciji kontinenta.

Zadatak da preuredi zemlju doskora optuživanu da ruši demokratiju i korodira vladavinu prava, na sebe je preuzeo Donald Tusk, novi premijer i lider Građanske koalicije, svojevrsne inkarnacije Solidarnošči. Okupio je različite stranke prodemokratske opozicije, od levičara do liberala, koje su igrale na kartu nacionalnog ponosa u liberalnoj verziji. Uspeo je da na izborima u oktobru dobije jasnu većinu u Sejmu, Parlamentu.

Označen je kraj vladavine Partije zakona i pravde (PiS), populističkih konzervativaca i klero-nacionalsita čijih je osam godina na vlasti obeleženo zaobilaženjem zakona, rušenjem pravne države, kontrolom banaka, korupcijom, favorizovanjem nekritičkih medija i blaćenjem opozicionih političara kao „izdajničkih ubica”.

Poljski birači su pokazali da je i u sasvim neravnopravnim uslovima moguće pobediti autoritarce koji su imali i tu prednost što su bili na vlasti. Većina je poručila zbogom lideru PiS-a Jaroslavu Kačinskom, koji, poput svog ideološkog mentora Viktora Orbana u Mađarskoj, tvrdi da EU ugrožava suverenitet njegove zemlje, da „strane sile” poput Nemačke diktiraju neoliberalnu ekonomsku politiku koja znači „okupaciju Poljske”, da promocijom LGBT prava nameću „dekadenciju” i da zahtevom za ulazak migranata ruše hrišćanske vrednosti katoličke Poljske.

Kačinski je stvorio Poljsku kakva ranije nije postojala, čime je samo potvrdio da je demokratija u opasnosti od Mađarske, preko Holandije i Nemačke do Italije. Bitka je otvorena i nije sasvim izvesno da li će najuticajnija država centralne Evrope povratiti svoju vibrantnu demokratiju, nezavisnost sudstva i institucija koje su teško nastajale na ruševinama komunizma pre tri decenije.

Start je nagovestio da ponovna izgradnja demokratije zna da bude teža nego njeno prvobitno uspostavljanje. Tek što se trijumfalno vratio, Tusk je u Parlamentu, gde je u decembru potvrđena njegova premijerska nominacija, naleteo na vitriolske optužbe svog arherivala.

„Ne znam ko vam je bio deda, ali jednu stvar znam: vi ste nemački agent, samo nemački agent”, poručivao je Kačinski, koji Poljake uporno pokušava da uveri da su Nemci veća opasnost nego Rusi i da „EU nije ništa bolja od vegetarijanske verzije četvrtog Rajha”, kako je napisao ugledni analitičar Ivan Krastev.

Kačinski kaže da Tusk namerava da „likvidira našu domovinu kao državu” i ima podršku predsednika Andžeja Dude, bivšeg člana PiS-a, koji ostaje na vlasti do isteka mandata avgusta naredne godine. On ima ovlašćenja da stavi veto na zakone i već je pokazao da će premijerovu agendu promena minirati gde god može.

Razlike između nove vlade i šefa država su već u prvim nedeljama „kohabitacije” pretvorene u otvoreni konflikt. Tusk ima nameru da resetuje ozbiljno okrnjenu demokratiju, a to podrazumeva i čistku lojalista PiS-a, koji su raspoređeni po sudstvu, tužilaštvima, institucijama i medijima. Kačinski bi da sačuva centre moći koje kontroliše i tako uspostavi dvojnu vlast.

Poljska je značajno podeljena. Da li je to nagoveštaj puta ka anarhiji, haosu, možda i neredima? Radi se o sukobu dve potpuno sučeljene vizije, pa je druga tranzicija ka demokratiji već početkom januara naletela na barikade kada je uticajni bivši PiS-ov ministar sebe proglasio „političkim zatvorenikom” i najavio štrajk glađu u znak protesta zbog hapšenja pod optužbom zloupotrebe vlasti, posle čega je osuđen na dve godine zatvora.

Konfrontacija u predsedničkoj palati okončana je miroljubivo, ali usledio je nov sukob kada je ministar pravde Adam Bodnar pokrenuo inicijativu da se izmeni način izbora sudija i blokira pravosudna reforma bivšeg režima. Nova vlast, ali i Evropski sud za ljudska prava i Sud pravde EU i ranije su ukazivali na neregularnosti izbornih procedura, zbog čega je Poljskoj onemogućen pristup milijardama evra iz evropskih fondova koje je Brisel zamrznuo pokušavajući da PiS-ov režim navede na poštovanje demokratskih normi.

Pokazuje se da to ne ide glatko jer petinu svih sudija čine PiS-ovi simpatizeri. Plan vlade da zatvori državni radio, TV i novinsku agenciju PAP, proglašenih za propagandna glasila bivšeg režima, osujećen je pred Ustavnim sudom. Ministarstvo kulture je presudu odmah proglasilo nevažećom pozivajući se na proceduralne greške. Desničarska opozicija uzvratila je pozivom na demonstracije. Isti sud blokirao je smenu državnog tužioca koga je novi ministar pravde optužio za politiziranje pravnog sistema zemlje.

Tusk je bio premijer 2007. posle pobede njegove Građanske platforme i ponovo 2011, ali se 2014, pre završetka drugog mandata, povukao iz poljske politike da bi u Briselu preuzeo važnu funkciju predsednika Evropskog saveta. Mnogi su mu zamerili što je otišao jer je godinu dana kasnije PiS uzeo vlast. Ipak, bivši novinar Solidarnošči u Gdanjsku, koji sebe opisuje kao „liberalnog konzervativnog socijalistu”, nakon sedam godina je napustio lukrativni posao u Briselu i vratio se u zemlju da bi, kao posvećeni evropejac, pokušao da zaustavi demokratsko nazadovanje Poljske.

Ulog je veliki i za Zapad jer bi svaka destabilizacija Poljske bila poklon Vladimiru Putinu koji sada na zapadnoj granici ima neprijatelja odlučnog da se suprotstavi ruskom neosovjetskom hegemonizmu i jedan je od najlojalnijih saveznika Ukrajine, čijih je 1,5 miliona izbeglica primio na svoju teritoriju.

Poljska će biti jedna od država koje se graniče sa Rusijom na čijoj će teritoriji tokom maja biti održani najveći manevri NATO ikada, uz učešće 90.000 vojnika, 80 lovaca, helikoptera i dronova, 50 borbenih brodova od nosača aviona do razarača i 1.000 tenkova i borbenih vozila.

Poljska se vratila u krilo Evrope i predstavlja primer kako se zaustavlja talas onoga što analitičari danas zovu „demokratskom recesijom” širom sveta. Tuskova pobeda trebalo bi da izoluje razne Orbane i sve učenike njegove doktrine „neliberalne demokratije”. Zato pažljivo treba pratiti događaje u Poljskoj jer su razna iznenađenja uvek moguća.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista