Treba vratiti zemljišnu knjigu

Kada su 1975. godine Republička geodetska uprava (RGU) i Gradski geodetski zavod sproveli veoma skup državni (aerofotogrametrijski) premer za jedan deo Beograda, konačne rezultate nije prihvatila Zemljišna knjiga jer nisu odgovarali propisima te knjige. Utrošena sredstva su tako propala.

Nekoliko godina kasnije Zemljišna knjiga je ukinuta i pripojena RGU. Donet je novi zakon i uspostavljena nova evidencija koja je nazvana Katastar nepokretnosti. Pravo svojine, ograničavanje, prenos i prestanak ostvarivani su upisom u Katastar nepokretnosti. Radili su to pravnici zaposleni u RGU. Da ni to nije zadovoljavajuće rešenje pokazalo se nedavno kad su široka ovlašćenja preneta na notare.

Pravo svojine je veoma osetljivo pitanje, koje garantuje bezbednost vlasnika i njegova ljudska prava. Kupac nepokretnosti ima obavezu da od katastra dobije potvrdu o vlasništvu prodavca. To je državna evidencija koja se (po zakonu o državnom premeru i katastru) ne može pobijati. Nažalost, naša praksa je drugačija. Izbacivanje ljudi iz stanova nije jednostavno ni kad je opravdano. Notari mogu da budu dobri pravnici i pošteni ljudi, a da ipak donose pogrešne odluke. Nisu i ne mogu da budu eksperti za sve oblasti prava kojima se bave. Pravnici se zato i razlikuju po specijalnostima koje poseduju, pa je neophodno da se posebno obrazuju i za oblast prava svojine.

Najbolja zaštita ljudskih prava u oblasti svojine je stoga zemljišna knjiga, koju treba vratiti.

Njegoslav Vukotić,
Pančevo