Dve želje Brisela

EVROPLjANI ZBIJAJU REDOVE PRED UDARIMA SVETSKE EKONOMSKE KRIZE. Evropski lideri okupili su se na samitu Briselu s najmanje dve želje: da potvrde svoje jedinstvo i „uvuku” svet u zajedničku akciju protiv pretećeg finansijskog kolapsa.

I pre okupljanja u sedištu EU bilo je uočljivo da se teško može govoriti o postojanju zajedničkog evropskog odgovora na finansijsku krizu. Većina članica EU je pre toga već povukla dramatične poteze u želji da zaustavi urušavanje celokupnog bankarskog sistema. Gruba računica pokazuje da su države članice EU odlučile da u posrnule banke „upumpaju” nešto više od dve hiljade milijardi evra kako bi sprečile potpuni krah domaćih bankarskih sistema.

Evropska unija je, sa svoje strane, pozdravila ove pojedinačne akcije a na samitu u Briselu dogovoreni su i neki zajednički potezi. Kao svojevrsna „pilula” za umirenje evropskih građana odlučeno je da države garantuju sigurnost štednih uloga do 50.000 evra što bi trebalo da doprinese vraćanju poverenja u banke. 

Utanačeno je i da evropski dvojac – šef francuske države i predsedavajući EU Nikola Sarkozi i predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo – otputuju u SAD na razgovor sa predsednikom Džordžom Bušom. Jedna od centralnih tema evropsko-američkog dijaloga je usaglašavanje stavova oko ideje da krajem novembra bude održan svetski samit posvećen planetarnoj ekonomskoj krizi. Najglasniji zagovornici održavanja takvog skupa su Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Italija.

Ideja je da na takvom samitu učestvuju sve države članice organizacije G-8 za ovu priliku pojačane najvažnijim zemljama u razvoju kao što su Kina, Indija, Brazil, Meksiko, Saudijska Arabija i Južnoafrička Republika. Cilj okupljanja svetskih lidera definisala je nemačka kancelarka Angela Merkel.

„Potrebno je da zajednički izgradimo novu, čvrstu arhitekturu svetskog finansijskog tržišta”, smatra Angela Merkel.

NATO LOŠE PROLAZI U AVGANISTANU. Zapadna vojna alijansa, potpomognuta trupama prijateljskih zemalja u misiji ISAF, sve teže izlazi na kraj s protivnicima a njeni generali grozničavo pokušavaju da pronađu pravu taktiku u obračunu sa talibanima. Nemačka je upravo izašla u susret kuknjavi komandanata NATO-a da se što brže i osetnije poveća broj vojnika u Avganistanu. Zvanični Berlin je odlučio da u ovu nemirnu zemlju pošalje još hiljadu vojnika uz poziv drugim partnerima da slede ovaj nemački primer.

Nemačka odluka o slanju pojačanja u Avganistan pokrenula je, međutim, lavinu rasprava u kojima se pojavilo i jednostavno pitanje: koliko je, zapravo, snažan protivnik koji drži u šahu više od 50.000 stranih vojnika i 27.000 pripadnika domaće armije.

Prema proceni UN iz prošle godine, u Avganistanu postoji oko 3.000 stalnih i 7.000 povremenih boraca prilično slabo naoružanih, bez tenkova i artiljerije. Ovi fanatici uspevaju, međutim, da nanesu ozbiljne udarce najmoćnijem vojnom savezu na planeti, ugrožavaju čak i glavni grad Kabul.

Pripremajući se da uđu u Avganistan, stratezi NATO-a su dosta vremena potrošili izučavajući razloge za vojni neuspeh bivšeg Sovjetskog Saveza koji je neslavno završio svoju desetogodišnju ratnu avanturu u ovoj državi. Bio je to, kako se sada pokazuje, loše odrađen posao. NATO ništa nije naučio iz sovjetskih propusta, a sam sebi je zagorčao život počinivši nove greške.

Analitičar nemačkog nedeljnika „Cajt” ukazuje da je osnovni problem što je NATO u startu želeo da ima što više saveznika u obračunu s talibanima pa je prigrlio i stare lordove rata, velike krijumčare opijuma i osvedočene kriminalce koji su „unapređeni” u partnere. Svi oni su oberučke prihvatili nove saveznike nastavljajući da pod zaštitom NATO-a razvijaju stare „poslove”. Tek nedavno NATO je delimično uvideo grešku pa je odlučeno da se oružjem sprečava proizvodnja i ilegalna trgovina opijuma.

Veliki problem je i „tanka” međunarodna finansijska pomoć. Od 2001. godine SAD su za ratovanje u Avganistanu potrošile 127 milijardi dolara – 100 miliona dolara dnevno – dok je, istovremeno, međunarodna pomoć za obnovu i razvoj zemlje iznosila skromnih sedam miliona dolara dnevno.

Nepobitna je činjenica da se u Avganistanu NATO vrti u začaranom krugu: konačna vojna pobeda nije na vidiku, niko ne sme da pomene prevremeno povlačenje. U takvoj situaciji – bez vojnog rešenja – jedini izlaz je povratak diplomatiji i pregovorima. Trajan mir u Avganistanu moguće je postići jedino avganistanskim rešenjem, u pregovorima između talibana i sadašnjih vlasti u Kabulu.

IRAN JE DOŽIVEO NEPRIJATAN DIPLOMATSKI PORAZ. Islamska Republika nije izabrana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti.

U glasanju u Generalnoj skupštini Iranu su pripala svega 32 glasa dok je njegov azijski takmac, u ovom slučaju Japan, dobio podršku čak 158 država.

Takav ishod glasanja bio je sasvim očekivan. Iran poslednjih godina ima ozbiljne međunarodne teškoće zbog razvoja spornog nuklearnog programa zbog čega je u UN već tri puta kažnjavan raznim sankcijama. Osim toga Japan je imao još jednu veliku prednost. Ova država finansira čak jednu petinu godišnjeg budžeta svetske organizacije što je imalo značajnu ulogu u opredeljenju članica Generalne skupštine.

Pored Japana, za nestalne članice Saveta bezbednosti u naredne dve godine izabrane su još četiri države: Turska, Austrija, Meksiko i Uganda. Zanimljivo je da je na izborima za Savet bezbednosti ovoga puta „propao” i Island što se tumači kao posledica dramatične finansijske krize u koju je upala ova država.