Ne smemo da ćutimo i guramo probleme pod tepih

Svaki slučaj i prestup imaju svoje ime i prezime i ako se dokaže krivica za lekara iz Sremske Mitrovice, koji je uhapšen nakon tvrdnji o akušerskom nasilju, on treba da odgovara imenom i prezimenom pred nadležnim organima. Ali to ne znači da je svaki ginekolog loš, kaže u razgovoru za „Politiku” profesor dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja.

Ona je istakla da osuđuje svako neprimereno ponašanje prema pacijentima i da svako zna kakav su tretman imali svi njeni pacijenti koji boluju od najtežih bolesti i koliko ona naglašava da je potrebno da svaki lekar iskaže empatiju prema pacijentu.

– Lekari postoje zbog pacijenata, a ne obrnuto. Ali to ne znači da cela struka ili profesija treba da nosi teret nekog kolege koji se oglušio o svoj poziv. Svako treba da odgovara za svoje postupke, a ono što ne smemo da dozvolimo jeste da ćutimo i guramo probleme pod tepih. Ne zaboravite da se u Srbiji svakodnevno izleče hiljade pacijenata. Mislim da bismo i o tim podvizima morali više da govorimo – smatra ministarka zdravlja.

Na pitanje da li misli da će posle dešavanja u Sremskoj Mitrovici neki mladi lekari odustati od specijalizacije iz ginekologije, ona odgovara da je na njima svakako izbor, a na njihovim profesorima da ih zainteresuju za tu oblast tokom studija.

– Moraju da budu svesni sa kojim se izazovima susreću i sa čim moraju da se izbore, moraju da znaju da preuzimaju veliku odgovornost i obavezu. Moramo raditi sa studentima od prve godine i usmeravati ih u teške i deficitarne specijalizacije. To je ozbiljna državna politika koja gleda dvadeset-trideset godina unapred – kaže dr Grujičić.

Pre više od šest meseci u saradnji sa Populacionom fondom Ujedinjenih nacija počela je detaljna analiza i istraživanje o svim problemima sa kojima se susreću porodilje, kao i koje uslove treba poboljšati za medicinske radnike, čiji će rezultati uskoro biti predstavljeni.

– Ovo je najsveobuhvatnija analiza koja je do sada rađena. Što se tiče samih protokola i pravilnika, Republička stručna komisija, koja je sačinjena od naših najvećih stručnjaka, već se sastala tri puta i krenuli su da se rade nacrti. Nažalost, novi protokoli lečenja nisu rađeni decenijama, mnogo toga je nas sačekalo da to uradimo, ali ne želim da ćutim o bilo kom problemu koji muči naš narod koliko god to bilo nepopularno u ovom trenutku, već da pokušamo da uradimo sve što možemo. Radimo na boljim uslovima kako za naše kolege tako i za trudnice kroz rekonstrukciju i izgradnju porodilišta. Radimo uveliko na analizi rada svih porodilišta, gde je koja sanacija potrebna, kao i na završetku projektovanja i početku gradnje potpuno nove ustanove. To je strateško opredeljenje naše države koje je istakao i predsednik Aleksandar Vučić – pojašnjava dr Grujičić.

Ona je apelovala na sve žene koje su imale bilo kakve probleme da to prijave nadležnima: dežurnom lekaru, načelniku odeljenja, direktoru ustanove, a ako tu ne uspeju da reše problem, mogu da se obrate i Lekarskoj komori, zaštitniku prava pacijenata, zaštitniku građana, pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i Ministarstvu zdravlja.

– Kada je reč o sankcionisanju u najtežim slučajevima, kao što je ovaj iz Sremske Mitrovice, ako se dokaže krivica, taj postupak će preuzeti tužilaštvo. Od prvog dana mandata govorila sam da moramo da imamo zakon i sistem u kome ćemo moći da kaznimo one koji ne rade i nagradimo one koje „nose” zdravstveni sistem. I tada su neki pojedinci iz raznih krugova govorili: „Nemoj to da govoriš, to je politički nepopularno.” I grupe medija su govorile da će to što sam rekla naterati naše lekare da odu preko granice. Ja nisam neko ko bira o kom će problemu govoriti u zavisnosti od toga da li je nešto popularno ili ne, govorim o problemima jer sam u tom sistemu 40 godina i znam svaki njegov segment. Moramo napraviti dobar sistem kako bi se i lekari i pacijenti osećali sigurno, s jedne strane, a s druge strane imali odgovornost prema svom poslu i svom zdravlju. Naravno, kroz nove pravilnike i protokole radićemo na tome da uspostavimo sistem lekar–pacijent u kome će se tačno znati šta je dopušteno, a šta nije, za šta će snositi sankcije – navodi dr Grujičić.

Smanjena stopa smrtnosti odojčadi 50 odsto

U 2022. godini u Srbiji je na osnovu prijava rođenja registrovano 60.556 porođaja sa ukupno 61.834 rođena deteta, od kojih je 378 mrtvorođeno. Od 61.456 živorođenih u porodilištima umrlo je 68 novorođenčadi. Prema starosti majke, najveći broj porođaja je u dobnoj grupi 30–39 godina, slede porođaji u dobnoj grupi 20–29, a zatim u grupi 40–44 godine. Najviše je registrovano prvih porođaja (59,3 odsto), drugih po redu (25,9 odsto), trećih po redu (10,4 odsto), a višeg reda rođenja (4,4 odsto). Stopa smrtnosti odojčadi je značajan i osetljiv indikator kako zdravstvenog stanja i zdravstvene zaštite stanovništva, tako i stanja u socioekonomskoj i drugim sferama društva. Smrtnost dece u ovom uzrastu odražava uticaj socioekonomskih prilika na zdravlje majki i odojčadi, kao i efikasnost zdravstvenih sistema u zbrinjavanju po život opasnih stanja tokom neonatalnog perioda (prve četiri nedelje nakon rođenja).

– Sve evropske zemlje su tokom poslednjih nekoliko decenija postigle zapažene rezultate u smanjenju smrtnosti odojčadi, čime je prosek EU smanjen sa 5,5 umrlih na 1.000 živorođenih u 2002. na 3,8 u 2012, odnosno 3,2 u 2021. godini. U Srbiji je u istom periodu smanjenjem stope smrtnosti odojčadi od 50 odsto ostvaren značajan napredak, pa je u 2022. godini iznosila četiri na 1.000 živorođenih – kaže dr Danica Grujičić.