Dom vojske u Šapcu na listi ugroženih spomenika Evrope

Šabac – Dom vojske u Šapcu (Dom JNA), svojevremeno kultno mesto društvenog života ovog grada, našao se u užem izboru od 11 najugroženijih spomenika i mesta kulturnog nasleđa u Evropi. Ovo je odluka međunarodnog ekspertskog panela, koji organizuju „Evropa nostra”, evropski glas civilnog društva posvećen kulturnom i prirodnom nasleđu, i institut Evropske investicione banke (EIB), a konačan rezultat – 7. najugroženijih u 2024. godini biće objavljena u aprilu.

Arhitektonsko zdanje u strogom centru Šapcu (iza monumentalne skulpture Jevrema Obrenovića), idejno rešenje prof. dr arh. Vladimira Bjelikova, jedini je spomenik iz Srbije koji se našao na ovoj listi. Pored konstantnog urušavanja, kako je istaknuto u saopštenju organizatora akcije, najveća opasnost ovoj građevini, koja je spoj zapadnoevropskih uticaja i karakteristične jugoslovenske arhitekture 20. veka, jeste prelaženje u privatne ruke i izgradnja drugog objekta na ovoj ekskluzivnoj lokaciji.

Nekadašnji Dom JNA, koji je šabačko preduzeće „Izgradnja” zidalo od 1960. godine, a predalo na upotrebu investitoru 22. decembra 1962, grad Šabac kupio je četiri i po decenije kasnije, početkom 2008, kao (ubuduće) nepotreban, od Vojske Srbije za 57,8 miliona dinara. Trospratna zgrada sa aneksom, od ukupno 987 kvadrata u osnovi, na placu od 38,5 ari, trenutno je u fazi proglašenja za nepokretno kulturno dobro, i za nju po novom zakonu važe svi elementi zaštite, kao i da je reč o evidentiranom spomeniku kulture.

Međutim, te 2008. godine, u kampanji za lokalne izbore, tadašnji gradonačelnik Miloš Milošević, (DS, potom Zajedno za Srbiju, a sada SSP), najavio je na lokaciji doma izgradnju poslovno-stambenog objekta površine 12.000 kvadrata sa podzemnom garažom od 3.000 kvadrata. Zgradi je tom prilikom nadenuto ime „Šapčanka”, ali čim su izbori prošli, lokalna vlast je saopštila da do realizacije projekta ipak neće doći, pravdajući se finansijskom krizom.

Prepuštena potpunoj nebrizi, zgrada se našla na meti ljudi koji su iz nje uzeli sve što se moglo odneti. O nebrizi svedoče fotografije razvaljenih ulaznih vrata, počupane instalacije, polupani prozori i zakorovljeno dvorište, koje je potom razgrađeno da bi na jednom delu, umesto zelene površine, bio izrađen parking.

Namera sledećeg gradonačelnika Nebojše Zelenovića (ZZS) da dom otuđi, podržana je početkom 2016. i skupštinskom odlukom vladajuće većine, ali je već odaslata ponuda lokalnim privrednicima povučena, pošto je shvaćeno da bi negativan odijum javnosti pred (opet) lokalne izbore bio pogubniji od novca kojim bi se okoristio budžet. Pogotovo, što je tridesetak uglednih arhitekata uputilo zahtev Zelenoviću da se odustane od prodaje, koji je podržao portal „Gradnja”, i potkrepila peticija sa preko 2.000 potpisa.

Zašto dom nije rekonstruisan ni tokom 2019. godine, kako je bilo predviđeno planom kapitalnih investicija, i budžetom opredeljeno 50 miliona dinara, čelnici lokalne vlasti ponovo nisu objasnili. Sledeće, 2020. godine budžetom je planirano čak 100 miliona, ali opet bez realizacije. Ispred doma, po ugovoru sa gradskim vlastima, privatna firma zamenila je tek deo behaton ploča, postavila ivičnjake, javnu rasvetu, nekoliko kantica za smeće i drvenih klupa, što je plaćeno skoro šest miliona dinara.

U jesen 2020. gradska vlast je promenjena, pa je već kod izglasavanja budžeta za 2021. godinu skupštinska većina predvođena SNS-om predvidela za rekonstrukciju doma 60 miliona dinara. I budžetom za 2022. godinu predviđeni su milioni za obnovu ovog arhitektonskog dela, a onda je, bez obrazloženja, dom ispao iz kapitalnih investicija planiranih u sledećoj 2023. godini.

Kabinetu tadašnjeg i sadašnjeg gradonačelnika dr Aleksandra Pajića, a povodom akcije organizacije „Evropa nostra” i instituta EIB-a, kojom se zdanje u centru Šapca našlo pod lupom međunarodnih reflektora, još početkom pove sedmice smo uputili pitanje zbog čega u 2021. i 2022. nisu realizovana planirana sredstva za rekonstrukciju doma i zašto nisu bila predviđena budžetom za 2023. Takođe nas je interesovalo, a to je i pitanje na kojem insistira javnost, da li postoji plan ili bar vizija šta će se u zgradi doma nalaziti u slučaju da konačno bude obnovljena.

Nažalost, do zaključenja ovog izdanja „Politike” odgovor gradonačelnika nismo dobili, a možda će o svemu biti rečeno više na sledećoj, februarskoj sednici lokalnog parlamenta. Tada će se pred odbornicima naći usvajanje budžeta grada i predlog programa kapitalnih investicija u 2024. godini. Sa ili bez Doma vojske (JNA), videćemo.