Plavne šume umesto plantažnih

U poslednjih 45 godina izgubljeno je više od trećine svetskih močvarnih staništa, od kojih zavisi oko 40 odsto biljnih i životinjskih vrsta. Kako bismo usporili globalno zagrevanje i stvorili terene za prilagođavanje na klimatske promene, neophodno je obnavljanje močvara, reka i jezera, upozorila je Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF Adrija povodom obeležavanja Svetskog dana vlažnih staništa.

– Svega tri procenta od ukupne zemljine površine čine vlažna staništa, a ta tri, naizgled mala procenta apsorbuju ugljen-dioksid koliko i sve šume na planeti zajedno – kaže Goran Vreljanski iz WWF Adrije i dodaje da poplavne šume, bare, močvare, tresetišta gubimo mnogo brže nego šume.

– Istovremeno, od njih zavisi oko 40 odsto biljnih i životinjskih vrsta – naglašava Vreljanski.

Zbog toga ova organizacija planira da krajem ove i početkom sledeće godine posadi autohtone poplavne vrste drveća na 36 hektara Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje”. Ovaj poduhvat je deo regionalnog plana za revitalizaciju četiri vlažna staništa u 2024. godini na delu „evropskog Amazona” od Slovenije, preko Hrvatske do Srbije.

– U saradnji sa Institutom za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu i partnerima iz JP „Vojvodinašume”, završena je studija koja daje preporuke za odabir vrsta, sadnju i negu sadnica koje planiramo da posadimo. Dokumentom se predviđa da se u Gornjem Podunavlju monokulturne plantažne šume iseku i umesto njih posade šume koje će u plavnim područjima ispuniti svoju osnovnu funkciju – da sačuvaju vlažna staništa od nestajanja i spreče izlivanje reka u naseljena mesta. Revitalizacija ovih površina radiće se na način da buduće šume najpribližnije imitiraju prostorni raspored prirodnih poplavnih šuma a njihov napredak pratiće se višegodišnjim monitoringom – objasnili su u ovoj organizaciji.