„Islandski model" u suzbijanju narkomanije

Posle više od deset godina srčane borbe protiv narko-dilera u Lazarevcu, tokom koje su ulice ove beogradske opštine u određenim periodima očistili od droge, članovi Udruženja „Sveti Sava” mole nadležne, ali i sve druge zainteresovane da im pomognu. Zajedno sa prijateljima iz valjevskog udruženja „Preobraženje”, koji se takođe bore protiv narkomanije, pokrenuće inicijativu za izmenu članova 246 i 246a Krivičnog zakonika, koji se odnose na neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, kao i neovlašćeno držanje takvih supstanci.

– Tražićemo da se zakonom jasno definiše koja je to mala, velika i količina za ličnu upotrebu narkotika i preparata koji su proglašeni opojnih drogama. Pošto u tom pogledu zakon nije precizan, imamo neujednačenu sudsku praksu, pa dolazimo u situaciju da sudije različito procenjuju šta je mala i velika, odnosno količina droge za ličnu upotrebu, pa shodno tome izriču i različite kazne. Naš predlog je da se većom količinom droge definiše ona koja može da dovede do predoziranja onog ko je koristi – objasnili su za naš listi članovi Udruženja „Sveti Sava”.

Inicijativom koja je u pripremi, članovi lazarevačkog i valjevskog udruženja, kako kažu za „Politiku”, tražiće i pooštravanje kazni za sve za koje se u sudskom postupku utvrdi da su prodavali narkotike. Njihov predlog je da se sadašnja minimalna kazna zatvora za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga sa tri godine poveća na pet, a maksimalna sa 12 na 15 godina.

– Inicijativom, koju po formiranju vlade planiramo da dostavimo svim parlamentarnim strankama, zahtevaćemo i zabranu promocije droge i psihoaktivnih supstanci u medijima (fotografije na kojima je prikazano da javna ličnost koristi narkotike), kao i u filmovima i muzičkim spotovima. Ideja nam je i da se izborimo da lokalne samouprave oforme stručne timove po uzoru na „islandski model”, kao i da izrade projekte koji bi edukovali mlade o štetnosti upotrebe narkotika, ali i koji bi im pružili alternativu u borbi protiv ove pošasti – kažu naši sagovornici.

Pomenuti „islandski model”, kako ističu, dao je izvrsne rezultate u ovoj ostrvskoj državi na krajnjem severu Evrope. Za dve decenije njegove primene, procenat narkomanije i alkoholizma kod mlade populacije pao je sa 44 na pet odsto. U centru glavnog grada Rejkjavika na mestima gde su mladi dolazili da kupe drogu i koristili je sagrađene su dvorane za stoni tenis i badminton, a jedna od napuštenih zgrada pretvorena je u halu za klizanje. Takođe, napravljene su atletske staze i geotermalni bazen.

– Cilj nam je da inicijativa dobije što veću podršku. Naše društvo mora da stvori zakonski osnov koji će omogućiti alternativu nezdravom načinu života. Država i lokalne samouprave dužne su da mladima omoguće besplatno bavljenje sportom, tako što će izraditi sportsku infrastrukturu i da osmisle niz podsticajnih mera. Treba iskoristiti i rešenja iz „islandskog modela” kojima je predviđena obaveza svakog maloletnika da tri-četiri dana u nedelji ima aktivnosti poput sporta, boravka u prirodi, kulturnih dešavanja, obavezu škola da deo nastave održavaju u prirodi, kao i da uvedu vannastavne aktivnosti i kreativne radionice za decu. Predložićemo da se roditeljima besplatno daju markeri za testiranje dece na narkotike – navode u udruženjima.

Svesni opasnosti koja žiteljima Lazarevca i Valjeva svakodnevno preti, članovi udruženja „Sveti Sava” i „Preobraženje” apeluju na nadležne da organizuju neprekidne kampanje tokom kojih bi se mladi, ali i njihovi roditelji, informisali kako da prepoznaju narko-dilere i suprotstave im se. 

„Crne knjige” s podacima o narko-dilerima

Vlastitim novcem i ličnim angažovanjem lazarevačko udruženje je do sada objavilo četiri „crne knjige” sa fotografijama i podacima o oko 150 narko-dilera, štampalo plakate i njima „oblepljivali” Lazarevac kako bi sugrađane obavestili koji dileri na kojim mestima prodaju određene vrste droge.

Nisu su se libili da javno pitaju nadležne zašto borba protiv narkomanije nije onakva kakva bi trebalo da bude i ko je odgovoran što su višestruko osuđivani prodavci droge, posle izdržane kazne, nastavili sa istim „poslom” na ulicama ove beogradske opštine. Na društvenim mrežama pozivali su da se pomogne najugroženijima, ali i objavljivali imena i fotografije onih za koje imaju dokaza da se bave prodajom narkotika. Pod njihovim pritiskom, većina narko-dilera je napustila ovo mesto, ili je završila na višegodišnjim robijama.