Kad poklon nije dar

Niš – Pokloni za slavljenika odvajkada su deo rođendanskog „folklora”. Originalnost pri izboru dara se naročito ceni, mnogo više od vrednosti merene novcem. Među novim generacijama, uvrežio se običaj da se pokloni razmenjuju i mimo ovog jednogodišnjeg povoda, kako to klinci kažu, „iz pažnje” ili radi „učvršćivanja drugarstva”. I sve bi to bilo lepo i pohvalno da se takvi adeti ponekad ne izvitopere u svoju suprotnost, kao što pokazuje nedavni slušaj u niškoj Osnovnoj školi „Car Konstantin”.

U toj obrazovnoj ustanovi, nastavnik je za vreme časa primetio da jedan učenik kod sebe ima takozvani „bokser”, metalnu navlaku za šaku, kojom se udarac pesnicom pojačava do mere nanošenja teških telesnih povreda. Pretresom đačkih ranaca, kod drugog učenika je pronašao sakrivenu teleskopsku palicu („pendrek” na rasklapanje). Odmah je prekinuo čas, ostavio decu u učionici i o tome šta je pronašao u razredu obavestio rukovodstvo škole. Potom je pozvana i policija. Pripadnici MUP-a koji su došli u školu oduzeli su od dvojice dečaka „pomagala” za fizičke obračune. Oni su objasnili da su i „bokser” i „teleskopsku palicu” dobili na dar od istog školskog druga, koji im je rekao da će im ovi pokloni „dobro doći radi zaštite”. I da su ih zato i nosili sa sobom u školu, ukoliko im budu zatrebala za samoodbranu.

Javnost u Nišu i okolini ovaj slučaj je s pravom uznemirio, tim pre što je u živom sećanju tragični događaj od pre nekoliko meseci, kada je trinaestogodišnji dečak u svojoj kući nasrnuo na najboljeg druga, vršnjaka iz školske klupe, i usmrtio ga zadavši mu desetine uboda nožem. Kako se naknadno saznalo, dečak-ubica iz Niške Banje je u školu uvek dolazio naoružan noževima…

O slučaju davanja i primanja krajnje neprimerenih poklona, osim policije koja je i intervenisala na poziv rukovodstva niške OŠ „Car Konstantin”, odmah je obavešteno niško Više javno tužilaštvo. Takođe, uključen je i Centar za socijalni rad „Sveti Sava”, koji treba da proceni ima li osnova da u skladu sa svojim nadležnostima pokrene postupak protiv „darodavca” i „poklonoprimaoca”, kako bi se predupredile tragedije nad kojima ostajemo nemi i zapitani da li je fatalni ishod mogao da bude izbegnut. Tom pitanju ćemo se kao društvo vraćati, sećajući se šta se dogodilo u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar” početkom maja prošle godine, kada je četrnaestogodišnji učenik vatrenim oružjem usmrtio devetoro đaka i školskog čuvara.