Sigurna kuća od svih brodoloma

Valjevo – Maritimna poema „Kada plivaš” autora Rastka Šejića, poznatog reditelja i novinara, posvećena lepoti plivanja i Boki kotorskoj, izdanje novosadskog Prometeja, Matice Boke i Udruženja „Šta hoćeš”, nedavno je promovisana u boemskoj atmosferi jednog valjevskog kafića.

Prirodno je da ljudi sa Kolubare i Gradca razumeju poemu o plivanju kao svoju, smatra Šejić.

– Boka je more u kome sam naučio da plivam. To je moje svetsko more i u njemu plivam i kada zaplivam u Gradcu, Kolubari ili Savi. Kontinuitet boravka u Krtolima iz porodičnih razloga je doneo tu dubinu utiska i srastanje. To je moja sigurna kuća od svih nedaća, brodoloma, frke i strke svakodnevnog života. Prostor velike kulturne zaostavštine, istorije koja se oseti i omiriše pa makar je naružili svom neukusnom novogradnjom sveta – istakao je autor, dodavši da mu je zato prirodno da to zajedničko duhovno-istorijsko iskustvo razumeju ljudi sa Kolubare, potomci hajduka, ustanika i časnih boraca u Kolubarskoj bici.

Šejićevu poemu ilustrovao je Zoran Mujbegović, akademski slikar, čije delo, inače, obiluje maritimnim motivima.

– Ono što je Rastko pretočio u reči, ja sam pretakao u slike. Čitajući poemu ja sam video svoje slike, autor je rečima ispisao suštinu mojih slika i odmah sam imao celinu u glavi i koji su to ilustrativni detalji koji nedostaju... S tim što sam otkrio jedno potpuno drugačije Krtoljsko more, koliko god sam bio duboko u njemu, kreativno i fizički – naveo je Mujbegović.

Za pesnika i urednika Acu Vidića Šejićev pesnički glas je poseban, a dočarana slika Boke Kotorske „na nivou Šantićeve antologijske pesme”. Sve uz veličanstveni povratak prirode u poeziju...

– „Kada plivaš” nas vraća osećanjima kao primarnom impulsu čovekovog poetskog stvaranja, kreativnog. Svi smo se toliko udaljili od prirodne ravnoteže koja je nužna za opstanak. Ova poema preobražava poeziju u njeno pravo sopstvo, oživljava poeziju – ocenio je Vidić.

Slaven Radovanović, pripovedač i scenarista, poemu je video kao zakletvu moru.

– Boka Kotorska o kojoj Šejić peva jeste prostor života od praistorije. U „Kada plivaš” to je predeo iza uma, nije to Boka koju znamo sa razglednica, to je oda moru. Ona je i iskopina, pošto provocira, tera na reakciju, a bez toga nema književnosti... – poručio je Radovanović.