Oporavak evrozone i Ekspo guraju privredni rast

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predviđa da će privredni rast u Srbiji ove godine biti 3,5 odsto. To je više nego što drugi procenjuju, bio je izričit Peter Tabak, glavni ekonomista za region zapadnog Balkana ove međunarodne finansijske institucije, pre nekoliko dana. Nosioci rasta biće oporavak spoljne tražnje, pre svega oporavak nemačke privrede, rast domaće tražnje usled pada inflacije, strane direktne investicije, kao i domaće investicije uključujući one za Ekspo 2027.

Ovo nije nikakav spektakularni privredni rast i čak se može reći da je slabiji od prosečnog iz prethodnih godina koji je išao i preko četiri odsto. Ali ako uzmemo u obzir da je prošlogodišnji bio svega 2,5 odsto i da su prisutni mnogi rizici kao i lane pitali smo ekonomiste koliko je to, po njihovom mišljenju, realno postići.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu, skeptičan je u pogledu postizanja pomenute stope privrednog rasta.

„Biće teško to postići. U 2023. godini privredni rast su vukli poljoprivreda, građevinarstvo, industrija, usluge. Teško da će u ovoj godini poljoprivreda dati bilo kakav doprinos. Ona jedne godine doprinese rastu, u drugoj godini padu BDP-a, a tendencija joj je višegodišnja stagnacija s tendencijom pada. Teško je da se uzastopno ponovi još jedna dobra godina. Industrija teško da može doprineti više od onog što je dala u prošloj godini.

Jer lane je četiri petine doprinosa industrije poteklo od elektroprivrede. To je bilo zbog dobre hidrologije koja je uvećala proizvodnju iz tog izvora. To nije rezultat nekih novih kapaciteta, mi smo i dalje limitirani u obimu proizvodnje. Samo je jedna petina potiče od rasta prerađivačke industrije. Trend poslednjih meseci pokazuje da je prerađivačka industrija u stagnaciji”, kaže Nikolić.

Problem je evropska tražnja koja ne postoji, dodaje. Mi možemo da proizvedemo, ali nema to ko da kupi. Robni izvoz je decembar prošle na decembar 2022. opao za više od pet odsto. Ovaj ekonomista, prema pokazateljima, ne vidi nemački oporavak o kome govori ekonomista EBRD-a.

 Jer pad industrije, koja čini trećinu BDP-a, iznosi šest odsto međugodišnje. Možda oni znaju ono što mi ne znamo, a to je da će se završiti sukob u Ukrajini. Ključni doprinos privrednom rastu ove godine treba da potekne od sektora usluga, a to su trgovina, IT usluge, smatra Nikolić.

„Bitna pretpostavka je da li će u drugoj polovini godine proraditi proizvodnja novog modela fijata u Kragujevcu. Ako se to desi, to će biti značajan podsticaja koji nismo imali ranije i koji će bitno promeniti sliku i dovesti nas do rasta od 3,5 odsto”, kaže Nikolić.

Mihailo Gajić, direktor nevladine organizacije LIBEK (Libertarijanskog kluba), kaže da suštinski nema velike razlike u tome što neko predviđa privredni rast od tri, a neko od 3,5 odsto.

„Na nešto veći privredni rast nego u 2023. godini upućuje nekoliko stvari. Jedna je ta što se prognozira da će recesija u Nemačkoj biti slabija i kratkotrajnija. Procene su da će u trećem kvartalu ove godine nemačka industrija da se vrati na stopu rasta) iz minusa u plus. I da će onda ona da povuče tražnju za industrijskim proizvodima iz Srbije.

Pored oporavka privrede evrozone, druga stvar koja može da pogura naš privredni rast na više su najavljeni državni projekti u vezi s Ekspom. U odnosu na raniji projekat Srbija 2025. godine i novi Skok u budućnost 2027. godine nama nekih velikih novih projekata osim samog Ekspa. I ranije je država planirala izgradnju infrastrukture, železnice, a i projekti za Ekspo nisu mnogo drugačiji”, kaže Gajić.

Dodaje da država još nije obznanila strateški dokument za gradnju Ekspa i da imamo samo najave i obećanja političara. Smatra da je najavljen iznos javnih investicija izuzetno visok za zemlju koja u najboljim godinama može da izdvoji oko 4,5 milijarde evra ukupnih javnih investicija od opština do nivoa republike.

„Da li to znači da bi sve javne investicije morale da stanu da bi investicioni projekta Ekspo 2027. mogao da se isfinansira. Šta će biti s izgradnjom brze železnice, autoputeva, brzih saobraćajnica. Pošto nemamo strateški dokument mi se pitamo na šta je neko od političara mislio kada je nešto rekao. Dobar iskorak bi bio kada bi država napravila listu prioritetnih investicionih poduhvata i da nam ponudi analizu koštanja i koristi kako bi videli da li se zaista isplate tako veliki investicioni poduhvati”, smatra Gajić.