Spasavanje mrvica svakodnevice

Kvartalnik „Vreme književnosti” („Czas Literatury”) koji izlazi u Krakovu, objavio je u svom decembarskom broju za 2023. obimniji prilog posvećen poeziji Tanje Kragujević. Prilog je pripremila Magdalena Maškjevič, prevodilac i diplomirani student srbistike Jagelonskog univerziteta, doktor nauke o književnosti, koja živi u Krakovu.

Za ovaj časopis, ona se opredelila da predstavi noviju poeziju Tanje Kragujević. Reč je o odabranim stihovima jedne od poslednjih zbirki pesnikinje „Korice za odlazeći glas” (Književna opština Vršac, 2022).

Svoj izbor propratila je predstavljanjem Tanje Kragujević u obimnijoj belešci „Spojeni sudovi života i poezije”, u kojoj je pored gotovo kompletne bibliografije pesničkih i esejističkih knjiga i podataka o celokupnoj karijeri Tanje Kragujević, uključujući i izdavački rad, pridodala svoja zapažanja o njenoj poeziji. Između ostalog, ona piše:

„Onaj ko izađe izvan faktografsko-biografske sfere i udubi se u čitanje stihova, koji predstavljaju pesnikinjin splet života i poezije pokazaće se ipak u nešto bogatijem smislu. Primalac njenih tekstova imaće ne samo posla s književnicom velike erudicije, angažovanom pitanjima aktuelne stvarnosti. Susrešće takođe hroničarku, koja neumorno spasava mrvice svakodnevice od uništavajućeg delanja vremena. A takođe slušateljku ispunjenu empatijom, koja saoseća s ljudskim iskustvima – podjednako onim potpuno običnim, koja prate osećanje krhkosti egzistencije, kao i teškim i tragičnim proživljavanjima.”

Približavajući se samom oblikovanju stihova naše pesnikinje, ona beleži: „Za Tanju Kragujević pisanje znači potragu za spojenim sudovima života i poezije.” U središte pažnje stavlja egzistenciju i prolaznost kao njen integralni aspekt. „Život, u celokupnom bogatstvu iskustava, takođe onih povezanih sa bojazni, nesigurnošću, patnjom, dominantna su tema njenih stihova. Manifestuju se u momentima, detaljima, odlomcima stvarnosti, koji – svedeni na svoju najdublju esenciju – postaju utemeljenje stiha. Betonska staza ispod stopala, frizura žene koja gura dečja kolica, pismo već umrlog prijatelja ili poslednje pismo na kasnojesenjem drvetu – sve to može predstavljati impuls za stvaranje pesme.”

„Pesnikinja sakuplja te naizgled nevažne, malo spektakularne fragmente svakodnevice i od njih stvara preciznu sliku koja prodire do dubokih slojeva čitaočevog senzibiliteta. Istovremeno u delima Tanje Kragujević ti sitni detalji bivaju locirani u kosmički sistem kao element harmoničnog mozaika, čije postojanje lirski subjekat konstatuje s izvesnom dozom melanholije, jer u pesnikinjinoj viziji svemir, premda sređen, istovremeno ostaje ravnodušan prema ljudskoj sudbini.”

Ova beleška, koja se može smatrati mikroesejem, završava se i odlomkom iz zapisa Jovice Aćina, s korica knjige Tanje Kragujević:

 „Kad reči prestaju da budu samo reči? Onda kad nam pomažu da izdržimo tegobne trenutke. Onda kad ih napisane pročitamo ili kad ih izgovorene čujemo, pa tad odjednom osetimo da su one više od sebe, postale su deo našeg života ili su makar podstrek njegovom trajanju, čak i kad bi to trajanje moglo biti na izmaku.”