Da li je vreme za drugu Jaltu

Na Jalti je 4. februara 1945. godine održana poslednja ratna konferencija tri pobedničke velike sile – Velike Britanije, SAD i SSSR. Tu, na Krimu, u hotelskom ambijentu, Čerčil, Ruzvelt i Staljin dogovorili su se o zajedničkim ratnim operacijama koje će okončati Drugi svetski rat, a ujedno su određivali i nove granice uticaja svojih imperija, tj. novu podelu sveta u posleratnim političkim odnosima.

Dogovorili su se da će tri meseca posle poraza nacizma u Evropi Sovjeti objaviti rat Japanu i napasti ga svojim armijama. A ako to ne dovede do brze kapitulacije Japana, da se s američke strane bace dve atomske bombe na japanske gradove. Sovjetima je za taj angažman obećano teritorijalno proširenje na dalekom istoku prema Mandžuriji, Sahalinu i Kurilskim ostrvima, kao i neka područja u Severnoj Koreji. Postignut je i dogovor oko podele Nemačke na četiri zone uticaja –američku, britansku, francusku i sovjetsku – zatim o procesu denacifikacije nemačkog naroda i o plaćanju ratne odštete od strane Nemačke.

Iako su Sovjeti već bili gospodari istočne Evrope, Staljin je tražio da se ratifikuje dogovor o podeli interesnih sfera na Balkanu postignut u Moskvi oktobra 1944, koji mu je Čerčil ponudio na komadiću papira na kojem je pisalo; Rumunija 90 odsto, Rusija 10 odsto drugi; Grčka: 90 odsto, Velika Britanija 10 odsto Rusija; Mađarska: 90 odsto Rusija 10 odsto drugi; Bugarska: 90 odsto Rusija 10 odsto drugi; i Jugoslavija 50 odsto – 50 odsto. Za Poljsku, Čehoslovačku i Jugoslaviju predviđeno je da se u tim državama obrazuju privremene upravne vlasti koje će uglavnom predstavljati sve strukture stanovništva i obavezivati se da se što pre održe slobodni demokratski izbori i preko njih obrazuju vlade i nova politička tela koja će predstavljati volju naroda. Na kraju je potvrđena potreba stvaranja Organizacije ujedinjenih naroda (OUN) koja bi čuvala mir u svetu. Tako su 1945. odlučile velike sile.

Da li je danas došlo vreme da se velike sile opet urazume i sednu za pregovarački sto, pre nego što bude kasno? Može i na Jalti, kao pre 79 godina. Uz posredovanje Ujedinjenih nacija, SAD, Rusija, Francuska, Velika Britanija i Kina mogu dogovorom da zaustave ratni sukob između Arapa i Jevreja u Gazi i šire, tako što će konačno odrediti teritorijalne granice država Palestine i Izraela i dati garancije za njihovo međunarodno priznanje ratifikacijom novog mirovnog sporazuma. Takođe, dogovorom mogu da spreče i dalji rat u Ukrajini tako što će ruska vojska prekinuti borbena dejstva, povući se sa njene teritorije i priznati njen teritorijalni i politički integritet, a Ukrajina biti demilitarizovana i politički neutralna po ugledu na Švajcarsku. SAD bi trebalo da se obavežu da će ugasiti sve svoje NATO baze u istočnoj Evropi i povući svoju armiju i raketne sisteme iz baltičkih zemalja, Poljske i Ukrajine.

Takođe dogovorom bi mogli da se reše bosanski i kosovski problem uz ravnopravno učešće svih navedenih arbitara i OUN, u korist (a ne na štetu) svih naroda pogođenom tom krizom, bez menjanja starih granica utvrđenih na ranijim mirovnim konferencijama i mirovnim sporazumima. Sve ovo je neophodno da se uradi što pre, ukoliko velike sile ne žele treći svetski rat, jer se međunarodni sukobi šire u ogromnim razmerama, a političke protivrečnosti oko rešavanja tih konflikata su sve veće.

Došlo je vreme da počne da funkcioniše OUN i da konačno sprovede u delo zakletvu iz svoje povelje usvojene 26. juna 1945. na osnivačkoj konferenciji, u kojoj se kaže: „Mi, narodi Ujedinjenih nacija, rešeni smo: da spasimo buduća pokolenja nemani rata koji je već dva puta u toku naših života naneo čovečanstvu neopisive patnje i da ponovo potvrdimo veru u osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost ljudskih ličnosti, u ravnopravnost ljudi i žena i nacija velikih i malih, i da uspostavimo uslove pod kojima se mogu očuvati pravda i poštovanje obaveza koje proističu iz ugovora i drugih izvora međunarodnih prava... Da sprovodimo trpeljivost i zajedno živimo u miru jedni s drugima kao dobri susedi i da ujedinimo naše snage da bismo održali međunarodni mir i bezbednost... da se oružana sila neće upotrebljavati sem u opštem interesu čovečanstva... Odlučili smo da udružimo naše napore radi postizanja ovih ciljeva – koegzistencije mira i saradnje među narodima sveta.”

Miomir Garašanin,
Beograd