Kako je EP postao štap za kažnjavanje Beograda

Dejan Spalović

Usred teške krize na Kosovu i Metohiji i svakodnevnih pokušaja proterivanja srpskog naroda, zbog čega Beograd u borbi protiv etničkog čišćenja Srba zahteva hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN, Evropski parlament će na sutrašnjoj sednici najverovatnije usvojiti rezoluciju kojom pokušavaju da ospore decembarske izbore u Srbiji. Raspravu i zahtev da bude usvojena takva rezolucija inicirala je koalicija „Srbija protiv nasilja” u saradnji s levim i zelenim poslaničkim klubovima u EP. Nosilac liste SPN Marinika Tepić navodi da je ova koalicija insistirala da EP donese odluku ili stav koji će biti neka vrsta revizije izbornog procesa. „Parlament u Srbiji je apsolutno devalviran. Neće se politički život u Srbiji zaustaviti i biće novih izbora i neophodni su nam novi uslovi kako se ne bi ovakva krađa ponovila. U EP govorićemo Radomir Lazović, Pavle Grbović i ja o mogućim izlazima iz ove političke krize”, rekla je Tepićeva za N1.

Premijerka Ana Brnabić kaže da najavljena rezolucija EP nema nikakve veze s izborima, već je vid dodatnog političkog pritiska na Srbiju, kao i na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku, koja ima većinu u budućem parlamentu i činiće okosnicu buduće Vlade Srbije. Za „Politiku” ističe da je to vid pritiska i neki vid kazne za dve osnovne stvari, „od kojih je prva to što, kako kažu, kršimo ustavnost tzv. Kosova, a što nam EP zamera i zbog čega je Aleksandar Vučić insistirao i odlučio da Srbija glasa protiv članstva tzv. Kosova u Savetu Evrope, što su mu takođe u rezoluciji Evropskog parlamenta zamerili u oktobru 2023”.

„Osnovno pitanje tu je: na osnovu čeka EP donosi takvu rezoluciju o izborima u Srbiji imajući u vidu dve važne stvari – (1) da su oni imali svoju posmatračku misiju evroparlamentaraca koji, u zvaničnim zapisnicima, nisu registrovali da su videli bilo kakve nepravilnosti, već su naknadno rekli da su ’čuli’ da je bilo nepravičnosti; (2) da ODIHR još nije dao konačni izveštaj, a da je u preliminarnom izveštaju naglasio da je na 93 odsto posmatranih biračkih mesta sve bilo okej, a da su na ostalim biračkim mestima zabeležene manje nepravilnosti. Dakle, na kojim činjenicama će se bazirati ta rezolucija i čemu žurba, zašto ne sačekaju finalni izveštaj ODIHR? Iz ovoga je jasno da je rezolucija čist politički pritisak na Srbiju od strane onih koji nam zameraju što ne priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu i što ne uvodimo sankcije Rusiji. Istovremeno, pružaju podršku onim političkim snagama u Srbiji koji su za priznanje Kosova kao nezavisne države, za hitno uvođenje sankcija Rusiji i za članstvo Srbije u NATO-u”, ističe Ana Brnabić.

Ono što je problem za one koji podržavaju usvajanje ove rezolucije, koja nema nikakvu pravnu ili političku obavezujuću snagu, jeste da je reč o istim poslanicima koji su proteklih godina tražili sankcije za Srbiju posle Banjske i u svakoj prilici traže priznanje lažne države Kosovo. Kao razloge su navodili da je to „funkcionalna demokratija”, a da je Srbija „hibridna demokratija”. I sad upravo ti isti ljudi, pokušavajući da ponovo iskoriste EP kao svojevrsnu batinu, štap za kažnjavanje naše zemlje zbog njene suverene i nezavisne politike, dok sami traže „nezavisnu istragu” zbog navodnih izbornih nameštaljki. Glavna uloga je pripala nekolici poslanika Evropskog parlamenta koji su svoj mandat obeležili zalaganjem za antisrpske stavove – od navodnog genocida u Srebrenici, odvajanja KiM, obesmišljavanja Republike Srpske uz sankcije Miloradu Dodiku, likvidacije srpskog faktora u Crnoj Gori do priznavanja navodnih ratnih zločina isključivo protiv kosmetskih Albanaca.

Među najistaknutijim članovima našli su se Viola fon Kramon, Anreas Šider i Klemen Grošelj. Uz njih su i hrvatski poslanici, od kojih je bio najglasniji Tonino Picula, i tu dolazimo do paradoksa. Naime, poslanici u EP glasaju u skladu sa svojim ideološkim opredeljenjima, pa recimo poslanici iz Španije, države koja se protivi priznanju tzv. Kosova, koji pripadaju levici ili zelenima, glasaju za rezolucije kojima se od Srbije traži normalizacija odnosa s „Kosovom”. U Hrvatskom slučaju političkih podela nema. Njihova i desnica i levica doslovno glasa za svaku antisrpsku rezoluciju i kao povod je uvek izgovor „neusaglašavanje spoljne politike sa EU”.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić kaže za naš list da je to još jedan primer ogromnog licemerja, za koje kaže da ide do krajnjih granica. Poručuje da, na primer, EP zamera Srbiji na neusaglašenosti sa spoljnom politikom EU, a ne pominje da Kosovo ne želi da sprovodi Briselski sporazum koji je potpisan pod pokroviteljstvom EU koja je i bila garant njegove primene. „Zar Briselski sporazum i Zajednica srpskih opština nisu osnovni element evropske spoljne politike? Znate, isto tako se priča o teritorijalnom integritetu Ukrajine, a poziva se na narušavanje teritorijalnog integriteta Srbije. Poručio bih EP da bi pre ’deljenja lekcija’ Srbiji o neusaglašenosti sa spoljnom politikom EU trebalo da se usaglasi sa osnovnim principima međunarodnog prava o zaštiti teritorijalnog integriteta svih država na svetu, osim ako ne misli da Srbija nema pravo na međunarodno pravo. Jednom rečju, licemerno do krajnjih granica”, ističe Ivica Dačić.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da te rezolucije nisu pravno obavezujuće, ali da se preko njih stvara politički ambijent pritiska na Srbiju i za naš list navodi da predstavljaju platformu za lobiranje na nivou institucija EU da zaoštravaju odnose prema Beogradu. „To se posebno odnosi na Komisiju i Savet EU i iz tih rezolucija proizlaze stavovi na nivou institucija i dokumenata koji su obavezujući za pritisak prema Srbiji. To pre svega važi za izveštaje komisije na osnovu kojih se donose odluke u vezi s pristupnim pregovorima. Mi, recimo, zbog toga nemamo otvaranje klastera pristupa EU već dve godine, jer su izveštaji negativni. Veliki uticaj na te izveštaje vrše političke strukture koje kroz parlament donose rezolucije i promovišu politike pritisaka”, kaže Milivojević.

Na pitanje zašto taj isti Zapad, recimo, zamera Srbiji ekonomsku saradnju s Kinom, a da istovremeno ima mnogo finansijski unosnije odnose sa ovom zemljom, Zoran Milivojević kaže da je reč o geopolitici i da je tim povodom sve dozvoljeno. Podseća da neki imaju unilateralno dobre odnose s Rusijom i da im niko to ne zamera na Zapadu. „Sada u EU prevladava geopolitika, a ne ono što su vrednosti, norme, standardi EU, ekonomija, vladavina ljudskih prava, to je stavljeno po strani. Sve to što oni rade kada je Srbija u pitanju u smislu je pritisaka na nas s ciljem da slome našu zemlju i zato oni uslovljavaju naše odnose s Rusijom, Prištinom, ali i Kinom jer je reč o geopolitičkim interesima. Na taj način otimaju element nezavisnosti u odlučivanju i hoće da se uklopimo u onaj kalup gde dominiraju zapadni interesi, a mi sada iz toga iskačemo. Kada budemo deo njihovog sistema, posle možemo da sarađujemo s Kinom onako kako nam to Brisel bude rekao – tamo gde je tvoje mesto kao ’malog’ na Starom kontinentu”, ističe Milivojević.

Šta je nametano u dosadašnjim rezolucijama

*29. 11. 2018 – Srebrenica

U rezoluciji EP o Srbiji, između ostalog, našao se amandman Igora Šoltesa, poslanika Zelenih iz Slovenije i izvestioca EP za Kosovo, u kojem se navodi da je „priznavanje genocida u Srebrenici fundamentalan korak na putu Srbije ka EU”. U amandmanu koji se odnosi na Srebrenicu navodi se da EP „žali zbog kontinuiranog poricanja genocida u Srebrenici od nekih predstavnika srbijanskih vlasti, podseća da puna saradnja s Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Mehanizmom koji ga je nasledio takođe uključuje puno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka, i naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU”.

*17. 12. 2021 – kineske investicije

EP je rezolucijom direktno „napao” kineske investicije u Srbiji pod izgovorom brige za stanje ljudskih prava vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici „Linglong” u Zrenjaninu. Poslanik iz redova hrvatskih Socijaldemokrata, Tonino Picula, rekao je da situacija s ljudskim i pravima radnika u Srbiji opravdava hitnu proceduru. Ocenio je i da su u Srbiji „česti slučajevi spoljnih uticaja kroz investicije koje nisu u skladu sa EU vrednostima i dodao da je ironično to što je Srbija u pregovorima sa EU otvorila klaster 4, koji se odnosi i na zaštitu životne sredine, baš u situaciji kada je trebalo da donese zakone koji upravo ugrožavaju životnu sredinu.

Iz ambasade Kine naglašavaju da je to tipična politička manipulacija, koja na osnovu lažnih informacija i predrasuda, neutemeljenim i zlonamernim klevetanjem diskredituje kineska preduzeća i kinesko-srpsku saradnju. Najoštrije osuđujući to, ambasada navodi da je saradnja kineskih preduzeća koja posluju u Srbiji zasnovana na uzajamnom poštovanju i obostranoj koristi i funkcioniše u okviru zakona Srbije. Ta saradnja, ističu, daje pozitivan doprinos ekonomskom i društvenom razvoju Srbije. „Uvereni smo da svaka zlokobna namera da se podriva prijateljska saradnja Kine i Srbije i koči razvoj Kine i Srbije, neće uspeti”, poručili su iz kineske ambasade u Beogradu.

*6. 7. 2022 – priznanje tzv. Kosova

EP je usvojio rezoluciju o Kosovu i Metohiji u kojoj je navedeno „da se očekuje od Srbije i Kosova da potpišu sporazum o normalizaciji odnosa koji bi se zasnivao na međusobnom priznanju”, što je prvi put da se ono pominje u zvaničnom dokumentu institucije EU. Aleksandar Vučić je rekao da će Srbija odgovoriti „lepo, pristojno i učtivo – da to neće”. U toj rezoluciji se čak 30 puta spominje zahtev za uvođenje sankcija Rusiji i navode prepreke za nastavak evropskog puta Srbije ka EU.

*18. 1. 2023 – sankcije Rusiji

Usvojena je rezolucija o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, u kojoj se navodi da Beograd mora da uskladi svoju spoljnu politiku s unijom, što znači da mora da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. U drugom delu rezolucije je zapisano da EP poziva „na uvođenje sankcija protiv Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske i drugih destabilizirajućih aktera u BiH”.

*10. 5. 2023 – Dan Republike Srpske

Izglasana Rezolucija EP koja ponavlja stav da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama koje se odnose na EU. Izražava se uznemirenje što Mađarska i Srbija pomažu Kini i Rusiji u njihovim geopolitičkim ciljevima. Najoštrije se osuđuje široko rasprostranjeno javno poricanje međunarodnih presuda za ratne zločine i ističe da nema mesta negiranju genocida, uključujući poricanje genocida u Srebrenici ili veličanje ratnih zločinaca u zemlji kandidatima, te naglašava da takva praksa nije u skladu s napretkom na evropskom putu; žali zbog činjenice da su brojne srpske političke stranke, uključujući i ministarski nivo, nastavile da pružaju podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima, uključujući Veselina Šljivančanina, Dragoljuba Ojdanića i Nikolu Šainovića, koji su bliski vladajućim strankama u Srbiji.

Najoštrije se osuđuje višestruko prisustvo visokih zvaničnika srpske vlade na nezakonitoj proslavi Dana Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, sa ciljem podrivanja državnosti zemlje; EP poziva Srbiju da ne blokira Kosovo da postane redovni član međunarodnih organizacija; zabrinut je zbog svih ulaganja zlonamernih trećih zemalja u strateške sektore u Srbiji, uključujući Rusiju, posebno u energetski sektor, kao i nedavnih ulaganja Kine i njihovog sve većeg uticaja na političke, ekonomske i ekološke procese u regionu, kao i zbog većeg broja projekata koji se sprovode van redovnog sistema javnih nabavki kroz međudržavne sporazume.