Indeks: Hrvatska zvanično prestala da bude republika

Nakon što je sudija Visokog krivičnog suda Ivan Turudić izabran za glavnog državnog tužioca, Hrvatska je i zvanično prestala da bude republika i postala je "prćija" premijera Andreja Plenkovića, piše hrvatski portal Indeks.

U opširnom autorskom tekstu Vedran Salvia kaže da je premijer i šef HDZ-a i pre toga imao gotovo pa apsolutnu moć u Hrvatskoj, ali da je od juče postalo do kraja jasno da je zarobio Ustavni sud, a sada i Državno tužilaštvo (DORH).

Plenković je, ukazuje, do kraja porobio Hrvatsku u godini u kojoj će se tri puta izaći na izbore, pri čemu su najvažniji oni parlamentarni. Plenkoviću su, ističe autor, u zarobljavanju institucija uveliko pomogli i "žetončići" u saboru. Za Turudića su, dodaje, glasali i oni iz krajnje desnice poput Ante Prkačina i Hrvoja Zekanovića, baš kao i Plenkovićev odani dizač ruku Milorad Pupovac, koji je ranije oštro kritikovao Turudića.

"Ali, vlast je vlast, a Plenkovićeva je sada apsolutna", piše portal.

Navodi se da je to velika pobeda za Plenkovića i HDZ, jedinu hrvatsku stranku pravosnažno osuđenu za korupciju, ali i veliki udar za demokratiju. Uz napomenu da se vlast u Hrvatskoj deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, ukazuje se Plenković kao premijer ima zakonodavnu vlast preko stranke i žetončića, a sudsku je, kažu, osvojio porobljavanjem Ustavnog suda i DORH-a.

Da je izborom Turudića za glavnog državnog tužioca napravljena nepopravljiva šteta, smatra i bivši šef DORH-a i bivši predsednik Vrhovnog suda Krunislav Olujić, koji je za N1 rekao da je Plenković insistiranjem na Turudiću “zakucao poslednji ekser u mrtvački sanduk Hrvatske kao pravne države”. Ustvrdio je da se Turudić celokupnoj hrvatskoj javnosti razotkrio kao stranački kandidat HDZ-a, što je nedopustivo.

Ustavni sud i DORH bi po definiciji trebalo da budu nezavisne institucije, piše portal i dodaje da je uz njihovo porobljavanje, Plenkovićeva volja eksplodirala u izbornoj godini, pa je tako insistirao i na uvođenju zakona za koji je kristalno jasno da odgovaraju isključivo HDZ-u, a ne razvoju Hrvatske.

Podseća se da su nedavno na inicijativu Plenkovića pokrenute opasne izmene Krivičnog zakona koje se odnose na curenje informacija. Hrvatsko novinarsko društvo je taj zakon ocenilo "'zakonom opasnih namera''.

Pod maskom strožeg kažnjavanja ubistva žena,  Plenkovićeva vlada zapravo uvodi krivično delo "neovlašćenog otkrivanja sadržaja iz istrage ili dokaznih radnji", koji predviđa sankcionisanje osoba koje na osnovu položaja imaju pristup materijalima krivičnog postupka i koji te materijale dele s javnošću, pre potvrdivanja optužnice, kada krivični postupak postaje javan.

Napominjući da je Turudić bio suspektan izbor i pre nego što su iscurile poruke, a nakon objavljenih poruka videlo se da je lagao, između ostalog, i pred saborskim Odborom za pravosuđe, pokušavajući da umanji važnost odnosa sa nekadašnjom državnom sekretarkom Josipom Rimac, kojoj se sudi za korupciju.

Plenković je ipak insistirao na Turudiću, cinično govoreći da su "tražili bezbednosnu proveru", koje su pokazale da nema nikakvih prepreka da on bude izabran.

Jedno je sigurno, piše Indeks, da je postavljanje Turudića na čelo DORH-a očito čin Plenkovićeve samovolje.

"Zašto je to napravio? Zato što je HDZ pravosnažno osuđena zločinačka organizacija, koja je sad dobila svog čoveka na čelu državne institucije čiji je posao progon kriminalaca... Logično je da takva organizacija na čelu DORH-a želi osobu koji je prijatelj osuđenih kriminalaca, poput Zdravka i Zorana Mamića, koji su za njega lobirali na Županijskom sudu", piše portal.

HDZ je, ističu, dobio čoveka koji, kako je pojasnila profesorka Pravnog fakulteta u Zagrebu Zlata Đurđević, ima ogromna operativna ovlašćenja, ali bavi se i odgovoran je za organizaciju celokupnog pravosuđa.

Podseća se i da je nedavno Ustavni sud Hrvatske odbio da razmatra ustavnost Zakona o zabrani rada nedeljom.

" Plenković je tako izvojevao pobedu koja ga u superizbornoj godini dodatno približava Crkvi, kojoj je zabrana rada nedeljom večni san, a približava ga i desno orijentiranim biračima. Prema istraživanju koje je sprovela agencija Ipsos, birači Domovinskog pokreta najviše su za ovu zabranu, što u celoj priči nije nebitno", navodi se, između ostalog, tekstu.