Ne­iz­ve­stan osta­nak Man­de­li­ne par­ti­je na vla­sti

Tri de­ce­ni­je od pr­vih de­mo­krat­skih iz­bo­ra u Ju­žno­a­frič­koj Re­pu­bli­ci i do­la­ska le­gen­dar­nog Nel­so­na Man­de­le na če­lo dr­ža­ve s naj­ja­čom eko­no­mi­jom na Cr­nom kon­ti­nen­tu, po­li­tič­ka po­be­da nje­go­ve stran­ke – Afrič­kog na­ci­o­nal­nog kon­gre­sa (ANK) – na pred­sto­je­ćim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma baš i ni­je iz­ve­sna. Pred­sed­nik dr­ža­ve Si­ril Ra­ma­po­za (71) i šef ANK uve­ren je da će Man­de­li­na stran­ka ostva­ri­ti „efekt­nu iz­bor­nu po­be­du”. Is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja u toj čla­ni­ci BRIKS-a, su­o­če­noj s eko­nom­skim pro­ble­mi­ma, ve­li­kom ne­za­po­sle­no­šću (31,9 od­sto) i re­kord­nom sto­pom kri­mi­na­la, is­ti­ču da bi ANK mo­gao da osvo­ji iz­me­đu „39 do 48 od­sto gla­so­va”.

Ra­ma­po­za će ob­ja­vi­ti da­tum ovo­go­di­šnjih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u sle­de­ćih 15 da­na, na­ja­vio je Vin­sent Ma­gve­nja, port­pa­rol še­fa dr­ža­ve. Ina­če, vi­še od 300 po­li­tič­kih stra­na­ka u JAR is­ta­klo je kan­di­da­te na na­ci­o­nal­nom ili re­gi­o­nal­nom ni­vou po­li­tič­ke upra­ve. Po­sma­tra­či pri­li­ka u JAR na­ja­vlji­va­li su mo­guć­nost da bi Ra­ma­po­za u go­vo­ru o sta­nju na­ci­je mo­gao da ob­ja­vi da­tum par­la­men­tar­nih iz­bo­ra.

ANK, ko­ji je na vla­sti tri de­ce­ni­je, na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma 2019. osvo­jio je 57,5 od­sto gla­so­va, ali to je bio naj­sla­bi­ji re­zul­tat od 1994. go­di­ne. U par­la­men­tar­noj are­ni Džon Stin­huj­zen, li­der De­mo­krat­ske ali­jan­se, dru­ge naj­ja­če stran­ke, na­vo­di da bi bi­li pre­za­do­volj­ni ako bi ovog pu­ta osvo­ji­li vi­še od 25 od­sto gla­so­va, ja­vlja lon­don­ski „Faj­nen­šal tajms”. Tre­ća naj­ja­ča stran­ka u ju­žno­a­frič­kom par­la­men­tu – Bor­ci za eko­nom­sku slo­bo­du (EFF) – pre pet go­di­na do­bi­la je po­ve­re­nje 11 od­sto bi­ra­ča, pre sve­ga žu­strim za­la­ga­njem za pra­va naj­si­ro­ma­šni­jih Ju­žno­a­fri­ka­na­ca. 

„Ra­ma­po­zin ANK iz­ne­ve­rio je ide­a­le Man­de­le i nje­go­vih sa­bo­ra­ca za rav­no­prav­nost svih u JAR”, sma­tra vo­đa EFF Ju­li­jus Ma­le­ma, ko­ji je ina­če 2012. go­di­ne iz­ba­čen iz ANK. „Ne mo­gu i ne­ću da vo­dim kam­pa­nju za Ra­ma­po­zin ANK”, slič­no je ovih da­na us­klik­nuo i Džej­kob Zu­ma, ne­ka­da­šnji pred­sed­nik dr­ža­ve, ko­ji je ne­dav­no su­spen­do­van iz re­do­va vla­da­ju­će stran­ke za­to što je u rod­nom Kva­zu Na­ta­lu la­ne bio su­o­sni­vač no­ve stran­ke, sim­bo­lič­nog ime­na Ko­plje na­ci­je. Na­i­me, Nel­son Man­de­la je 1960. osno­vao pa­ra­voj­no kri­lo ANK pod upra­vo tim ime­nom „Ko­plje na­ci­je”, pa po­sma­tra­či sma­tra­ju da bi no­va stran­ka mo­gla da pri­vu­če broj­ne do­ju­če­ra­šnje bi­ra­če ANK.

Ju­če je po­lo­vi­na uli­ca Kejp­ta­u­na bi­la blo­ki­ra­na, a Ju­li­ju­su Ma­le­mi i če­tvo­ri­ci nje­go­vih par­tij­skih sa­rad­ni­ka za­bra­njen je do­la­zak na si­noć­ni go­vor dr­žav­nog pred­sed­ni­ka Si­ri­la Ra­ma­po­ze (71) u Grad­skoj već­ni­ci na­do­mak Rta do­bre na­de. Kad je Ra­ma­po­za pro­šle go­di­ne dr­žao go­vor o sta­nju na­ci­je, Ma­le­ma, ne­za­do­vo­ljan iz­la­ga­njem še­fa dr­ža­ve, sko­čio je za go­vor­ni­cu i uz po­vi­ke za­tra­žio da Ra­ma­po­za pod­ne­se ostav­ku. Na­kon kra­ćeg fi­zič­kog ob­ra­ču­na po­sla­ni­ka EFF, ode­ve­nih u rad­nič­ka ode­la sa šle­mo­vi­ma i uni­for­me či­sta­či­ca i da­di­lja (iz, ka­ko ka­žu, so­li­dar­no­sti s osi­ro­ma­še­nom rad­nič­kom kla­som), sa pri­pad­ni­ci­ma slu­žbe bez­bed­no­sti Par­la­men­ta JAR, Ma­le­ma i nje­go­ve pri­sta­li­ce iz­ve­de­ni su iz zda­nja. Po­sma­tra­či oče­ku­ju da bi iz­bo­ri u ze­mlji Rta do­bre na­de, od 18 za­ka­za­nih ove go­di­ne na Cr­nom kon­ti­nen­tu, mo­gli da se do­go­de iz­me­đu apri­la i sre­di­ne av­gu­sta.

„Ka­ko se sa­zna­je, li­der JAR Si­ril Ra­ma­po­za že­li da iz­bo­ri bu­du ra­ni­je, ka­ko bi is­ko­ri­stio no­vo­ste­če­nu po­pu­lar­nost zbog tu­žbe ko­ju je vla­da JAR pod­ne­la Me­đu­na­rod­nom su­du u Ha­gu pro­tiv Izra­e­la i po­to­nje od­lu­ke tog su­da, ko­ja sna­ži po­lo­žaj Glo­bal­nog Ju­ga u me­đu­na­rod­noj are­ni”, oce­nju­je bri­tan­ski voj­no-po­li­tič­ki ma­ga­zin „Afri­ka kon­fi­den­šal”.