Vlasnici malih pumpi traže pomoć nadležnih

Od 1.560 benzinskih stanica u Srbiji, gotovo 50 odsto se nalazi u seoskim područjima. Njihovi vlasnici upozoravaju državu da je poslovanje ove 103 firme ugroženo uvođenjem NIS-ovih agrarnih kartica jer s njima poljoprivredni proizvođači litar dizel goriva plaćaju po 179 dinara, što je često niža cena od veleprodajne cene koju oni plaćaju NIS-u. Ukazuju da se ove kartice često preprodaju firmama, prevoznicima i taksistima, što njih ostavlja bez mušterija. Zatvaranjem skoro 800 ovih benzinskih stanica bez posla će ostati oko 4.000 zaposlenih, što znači da će toliko porodica u ruralnim krajevima ostati bez prihoda, piše portal „Energija Balkana”.

Traže da država hitno preduzme odgovarajuće mere. U suprotnom će, kako kažu u svom saopštenju upućenom nadležnim ministarstvima (Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede…), u najskorije vreme biti prinuđeni da zatvore svoje benzinske stanice. A to znači da će morati i da otpuste oko 4.000 radnika. Ističu da će tako bez prihoda ostati isto toliko porodica u ruralnim krajevima, gde je, inače, teško naći zaposlenje.

– Mi, gorenavedeni „mali” vlasnici benzinskih stanica (BS), obraćamo se nadležnim državnim organima da hitno preduzmu odgovarajuće mere s ciljem prevazilaženja trenutno prisutnih problema u vezi s prometom naftnih derivata (dizel goriva), a koji nas, gotovo sigurno, u najskorije vreme vode ka zatvaranju naših BS i otpuštanje radnika.

Naime, od ukupnog broja 1.560 BS u Srbiji, gotovo 50 odsto se nalazi u ruralnim – seoskim područjima. Samim tim, po prirodi stvari, naša ciljna grupa – kupci poljoprivredni su proizvođači.

Na današnji dan, 7. februara 2024. godine, nabavna cena dizela za nas, male vlasnike je 185 dinara. Dakle, u startu imamo gubitak na supstanci jer treba da gorivo prodajemo po ceni za šest dinara jeftinije nego što smo ga platili.

Naime, kako veliki broj poljoprivrednih proizvođača nije solventan (likvidan), a dizel s karticom se mora platiti gotovinom, oni nisu u prilici da koriste agrarne kartice. Uz određenu naknadu oni te kartice ustupaju malim, srednjim preduzećima, prevoznicima i taksistima. Ona je, dakle, veća šteta za nas, kako za nas male vlasnike pumpi, za državu pa čak i za NIS, a od nje nemaju korist ni poljoprivredni proizvođači.

Molimo da hitno razmotrite ovaj problem, te da predložite NIS-u da ukine agrokartice kako bi ponovo sve benzinske stanice, i one u sistemu NIS-a i mi, koji smo van njega, mogle poslovati pod približno jednakim uslovima. Ovo bi doprinelo da sačuvamo pumpe, oko 4.000 radnih mesta, odnosno, slobodno možemo reći, toliko seoskih porodica – navodi se u dopisu.