Presude ratnim zločincima u BiH do kraja 2025. godine

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Svi predmeti u vezi s ratnim zločinima počinjenim u poslednjem tragičnom sukobu u BiH, koji su godinama, pa i decenijama, na čekanju pred Sudom i Tužilaštvom BiH, trebalo bi da budu procesuirani do kraja 2025. godine. Novi rok za konačno rešavanje tih predmeta, odnosno za nastavak realizacije Revidirane strategije za rad na predmetima ratnih zločina, po kojoj je taj posao trebalo da bude završen do kraja 2023. godine, utvrdio je prošlog meseca Savet ministara BiH.

Pomenuta strategija, čiji je sadržaj usaglašen 2018. godine, usvojena je tek u septembru 2020, a Nadzorno telo koje je trebalo da prati njenu realizaciju, u martu prošle godine. Praktično dve godine su izgubljene – isključivo zbog opstrukcije tadašnjih bošnjačkih ministara u Savetu ministara. Oni su prvo opstruirali svaki pokušaj usvajanja pomenute strategije, a potom i imenovanja članova Nadzornog tela, jer im nije odgovaralo da se dođe do istine o teškim zločinima koje je nad Srbima počinila tzv. Armija RBiH. Samo iz tog razloga kraj prošle godine dočekan je bez, takoreći, ikakvog pomaka. To je svojevremeno priznao i predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) Halil Lagumdžija.

Opstrukcije s različitih strana pratile su i primenu prve Strategije za rad na predmetima ratnih zločina, koja je usvojena još 2008. godine i po kojoj je trebalo da svi najsloženiji predmeti u vezi s ratnim zločinima budu završeni u roku od sedam godina, a preostali, manje složeni, u roku od 15 godina. Međutim, ti rokovi nisu poštovani pa je 2018. godine sačinjena, a dve godine kasnije i usvojena, pomenuta revidirana strategija, po kojoj je svi predmeti trebalo da budu završeni u roku od pet godina, to jest do kraja 2023, što se nije desilo.

U toj strategiji stajalo je da „postoji više od 550 nerešenih predmeta ratnih zločina, u kojima je imenovano više od 4.500 poznatih počinilaca i isto toliko predmeta s nepoznatim počiniocima”. Suvišno je i napominjati da godinama na krajnji sudski epilog čekaju predmeti u kojima su za počinjene zločine osumnjičeni pripadnici tzv. Armije RBiH. Bezmalo 30 godina, a u nekim slučajevima i više, nema ni na vidiku presuda osumnjičenima za masakr nad srpskim civilima u Jošanici, Skelanima, Kravici, Zalazju… I da ne nabrajamo više.

Isidora Graorac, predsednik Republičke organizacije zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila, smatra da se, kad je reč o procesuiranju zločina nad pripadnicima srpskog naroda, neće ništa bitnije promeniti. Više je i smešno, kaže ona, raspravljati o razlozima zbog kojih se ti procesi odugovlače.

„I dalje ćemo svedočiti odugovlačenju, uglavnom bez ikakvog objašnjenja i obrazloženja, kao što je to bilo i u proteklom periodu. I tako unedogled. Mislim da se definitivno ide ka tome da procesuiranje ratnih zločina nad srpskim narodom neće završiti onako kako bi trebalo. Ni po pravu ni po pravdi”, rekla je Graorčeva za „Politiku”.

Odnos pravosudnih institucija na nivou BiH prema srpskim žrtvama, napominje ona, vređa članove njihovih porodica. Teško im je da gledaju kako se slobodno šetkaju zločinci koji su ubili njihove najmilije i kako se pojedini od njih i danas hvale zlodelima koja su počinili u ratnom vremenu.

„Tužilaštvo i Sud BiH nisu opravdali svoje postojanje. Praktično, Sud BiH je samo nastavio praksu Haškog tribunala, a znamo o kakvoj praksi je reč kada su u pitanju pripadnici srpskog naroda”, rekla je Graorčeva.