Sve manje staništa gluvare i liske

Kakva je situacija s već poznatim, a koje su to nove vrste ptica koje su izabrale da prezime u Srbiji, pokazao je zimski popis ptica koje je tokom januara sprovodilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS). Uporedo je organizovan i popis ptica grabljivica u Panonskoj niziji, a kod nas je ovo istraživanje sprovedeno u delovima Bačke, Banata i Srema.

Kao i ranijih godina, dve najbrojnije vrste bile su gluvara i obični galeb, a na zimovanju u Srbiji prvi put su potvrđene dve vrste – veliki morski gnjurac i srebrni vivak. Od ostalih retkih zimovalica sa severa beleženi su još mali labudovi, baršunasti turpani, srednji ronci, ušati gnjurci, crna roda, gakovi… Kako objašnjavaju u DZPPS, ovaj januar ističe se neuobičajeno velikom brojnošću plovke kašikare, crnotrbe sprutke i crnih lunja, inače vrlo malobrojnih zimovalica. Specifična je i masovna pojava ritskih sova kakva kod nas godinama nije bila beležena – ornitolozi su evidentirali više od sto jedinki i jata od skoro 30 ptica.

– Dominantna pojava je zabrinjavajuće opadanje brojnosti gluvare i liske na svim obiđenim staništima. Na svim rekama je zabeleženo veliko zagađenje i komunalni otpad duž naših vodotokova, a posebno Dunava, Zapadne i Južne Morave, Ibra. Ilegalno uzurpiranje priobalja jezera i reka, hemijsko zagađenje, nova preoravanja slatina i vlažnih livada veliki su problem kako za ptice, tako i ljude jer predstavljaju izrazito negativan odnos prema vodi kao prirodnom resursu. Na većini vodenih staništa u zemlji redovno se sprovodi lov, a beleženo je i nekoliko slučajeva krivolova i ribokrađe, usled čega su na gotovo svim vodama ptice izuzetno plašljive i malobrojne. Neke vode su intenzivno eksploatisane privrednim ribolovom, ribokrađom i zagađenjem, a posle se za nedostatak ribe optužuju kormorani i druge ribojedne ptice. Prosto zaprepasti kada na deonici Dunava na deset kilometara rečnog toka ne zabeležite ni 100 jedinki pataka, galebova, kormorana ili labudova – pojašnjava Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanja ptica Srbije.

U akciji je širom Srbije učestvovalo više od 120 ornitologa, članova i volontera koji su obišli oko 1.000 lokaliteta, a pored ptica beleženo je i stanje njihovih staništa. Ptice su popisivane s brodova, iz automobila ili pešaka, a brojane su patke, guske, labudovi, gnjurci, ronci, čaplje, galebovi i ostale ptice koje borave na vodama ili uz njih.

Saznanja do kojih se dolazi kroz ovo istraživanje koriste se u zaštiti populacija divljih ptica, lovnih vrsta na međunarodnom nivou i uopšte značaja vodenih staništa za očuvanje biološke raznolikosti. Podaci koje ornitolozi u Srbiji prikupe na kraju se objedinjuju i šalju u svetsku bazu podataka koju vodi organizacija „Wetlands International” iz Holandije, te se kasnije primenjuju kroz Bernsku, Bonsku, Ramsarsku i AEWA konvenciju.