Kurti dugim cevima brani od Srba otete opštine

Srbi na severu Kosmeta potpise za smenu tzv. gradonačelnika prikupili su i predali u najkraćem roku, ali to ne znači da će izbori za četiri predsednika opština na severu Kosova i Metohije biti održani u dogledno vreme. Mogućnost smene gradonačelnika nije precizno regulisana pokrajinskim zakonima, što daje odrešene ruke privremenim prištinskim institucijama i Albinu Kurtiju da do unedogled odlažu održavanje izbora. Naruku im ide i činjenica da su u međuvremenu izazvali novu tešku krizu zbog odluke da ukinu dinar, čime su dodatno skrenuli pažnju javnosti s faktičkog otimanja lokalne vlasti na severu, koji inače uz prisustvo dugih cevi drže pod konstantnom tenzijom, daleko od demokratske atmosfere neophodne za slobodno izražavanje volje građana.

I pored svih tih opstrukcija i pretnji, izbori bi mogli da budu održani za tri meseca, ali i za godinu dana, kada su u planu i redovni izbori za skupštinu tzv. Kosova. Uprkos tome što su Evropska unija i predstavnici SAD još prošlog leta pozivali da se novi izbori na severu održe „što pre”, nije nezamislivo da albanski gradonačelnici, izabrani u aprilu 2023. s podrškom ne većom od tri odsto, za koje je glasalo stotinu ili tek nekoliko stotina građana, obeleže i godišnjicu u uzurpiranim foteljama.

Da bi im skratili mandat, građani u opštinama Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok uz sva ometanja, pretnje i zastrašivanja prikupili su potpise u okviru peticije za smenu gradonačelnika prema administrativnom uputstvu tzv. ministarstva lokalne samouprave iz septembra prošle godine. Potpisi su predati pokrajinskoj centralnoj izbornoj komisiji koja treba da utvrdi da li je prikupljen minimum od 20 odsto upisanih birača u ovim opštinama. Sledeći korak trebalo bi da bude organizacija glasanja (lokalnih referenduma) za smenu gradonačelnika. Ali usred ovog procesa, sve češće se čuju ocene da za tako nešto nema pravnog osnova jer tzv. Kosovo nema ni zakon o referendumu.

Nevolja je u tome što izborni sistem nije isti kao u drugim delovima Srbije. Naime, propisima je precizirano da gradonačelnike biraju odbornici u lokalnim parlamentima. U južnoj srpskoj pokrajini posebno se organizuju izbori za gradonačelnike, a posebno za odbornike. Po tome, čak i ukoliko bi, recimo, Albin Kurti prihvatio da se izbori za gradonačelnike u četiri opštine sa srpskom većinom održe, posle brojanja glasova gotovo ništa se ne bi konkretno promenilo. Naime, u sve četiri skupštine bi i dalje sedeli kosovski Albanci i mogli bi da izglasaju šta god hoće, od davanja zemljišta za izgradnju policijskih baza do otimanja privatne zemlje i imovine lokalnim Srbima uz smešnu nadoknadu. To bi bio najgori scenario jer bi podrazumevao da je Kurti ispoštovao zahteve Zapada i da je organizovao izbore, a praktično, ti ljudi koje bi narod izabrao na izborima ne bi imali izvršna ovlašćenja.

Potpisi Srba, iz peticija za smenu gradonačelnika četiri opštine na severu Kosova, još su u fazi provere u centralnoj izbornoj komisiji i neizvesno je kada će taj posao biti završen. Spekuliše se da bi oni mogli potrajati do kraja godine i zbog toga dobri poznavaoci prilika na Kosmetu smatraju da ove godine verovatno neće biti vanrednih izbora u četiri opštine sa srpskom većinom. Portparol CIK-a Valjmir Elezi rekao je da će taj proces potrajati zato što su podaci dostavljeni u fizičkom obliku. „Po završetku provere prikupljenih potpisa pripremićemo izveštaj za svaku opštinu i obavestiti ministarstvo, predsednike skupština opština, načelnike opština i inicijatorske grupe”, navodi Elezi.

Sudeći po postupcima Prištine, tamošnjim vlastima se, u najmanju ruku, sa ovom procedurom ne žuri, uprkos porukama sa Zapada, poput one koju je uputio portparol Evropske unije Peter Stano, rekavši da bi novi lokalni izbori na severu Kosova i Metohije trebalo da budu održani što je pre moguće, uz pozitivnu ocenu toga što je taj proces započeo prikupljanjem potpisa za smenu gradonačelnika opština na severu KiM. Čini se da je najveći optimista da će uskoro biti izbora Eugen Čakoli iz Demokratskog instituta Kosova (DIK), izjavivši da će prevremeni izbori u četiri severne opštine na Kosovu biti održani najkasnije za tri meseca ako se ispoštuju svi rokovi. Dodao je da je DIK ocenio da bi pravo rešenje za izlazak na izbore u ovim opštinama bile ostavke gradonačelnika, ali da je peticijom postignut politički cilj stranke na vlasti i premijera Albina Kurtija. Kako je naveo, nakon prihvatanja peticije od strane centralne izborne komisije, ostaje da CIK utvrdi da li su ti potpisi validni i da li je dostignuta kvota od 20 odsto. Prema njegovim rečima, ukoliko se utvrdi da je ovaj prag dostignut, CIK će morati prvo da obavesti predsednika skupštine opštine, predsednika opštine i ministra uprave za lokalnu samoupravu da je taj prag dostignut, a zatim da se pokrenu procedure za organizaciju procesa glasanja.

Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova Zoran Anđelković ne očekuje da će izbori za gradonačelnike u četiri opštine biti održani do kraja godine. Za „Politiku” kaže da je moguće da eventualno budu održani vanredni parlmentarni izbori, ali samo ukoliko Kurti proceni da će njegov ekstremni pokret Samoopredeljenje ponovo osvojiti apsolutnu većinu u pokrajinskom parlamentu. „Mislim da Albin Kurti još vaga šta je za njega najbolja solucija. Sada kažu da još nije zakonsko rešeno pitanje referenduma. Da je potrebno da poslanici u kosovskom parlamentu donesu zakon o referendumu pa tek onda mogu da se procene koji će biti sledeći koraci. Prikupljeni potpisi su samo prvi korak koji su napravili Srbi, ali nije dovoljno da bi se organizovao referendum. Suština je da on samo smišlja kako da zadrži moderni aparthejd na severu Kosova i Metohije uz pomoć gradonačelnika i odbornika koji imaju podršku ne veću od tri odsto”, kaže Zoran Anđelković.

Dodaje da je mislio kada je Nelson Mandela preuzeo vlast u Južnoafričkoj Republici (JAR), da neće više nigde biti aparthejda. Ističe da se prevario jer isti oni koji su podržavali to potlačavanje crnaca i opravdavali diskriminaciju, sada to opravdavaju i od strane Albina Kurtija. „Princip je isti, a u pitanju su samo nijanse. Tada su podržavali vlast belaca da bi mogli da eksploatišu JAR, a sada to rade da bi mogli nesmetano da pljačkaju rudna bogatstva po Kosovu i Metohiji. Izgovor je da to rade zbog hibridnog ruskog uticaja i od nas traže da priznamo realnost, a to je da oni mogu nesmetano da kradu”, naglašava Anđelković.

Na pitanje kako je samo Albin Kurti navodno problem, kada su dvojica od četvorice spornih gradonačelnika na severu iz opozicione Demokratske partije Kosova, Zoran Anđelković kaže da kosovski Albanci jako dobro znaju šta rade i da sve to prevazilazi politička prepucavanja. „Kurti ima razne sponzore sa Zapada koji mu nezvanično kažu da ’gura’ svoju priču, a da će oni zvanično tome da se protive, dok u praksi nisu učinili ništa da to spreče. Štaviše, daju ciničan komentar da prate situaciju na Kosmetu. Zašto nisu ostavke podneli oni tzv. predsednici opština koji nisu iz Samoopredeljenja? Pa znate, nisu oni Srbi da im je politika važnija od nacionalnog interesa. Oni ništa ne rade na sopstvenu štetu i oni što misle da je korisno za Albance, a na štetu Srba, oni su jedinstveni. Oni su nekoliko godina pre NATO intervencije odustali od krvne osvete dok ne reše pitanje Srba. To govori koliko oni jako dobro znaju šta hoće i kako to da ostvare”, zaključuje Zoran Anđelković.

Profesor Duško Čelić s Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici kaže da je dilema – ima li u ovom slučaju potrebe za usvajanjem zakona o referendumu, nametnuta kako bi se odložilo razrešenje gradonačelnika. „Uveren sam da albanski gradonačelnici u opštinama na severu Kosova i Metohije nisu došli tamo na nedelju ili dve, mesec, dva ili tri, nego da su došli da do kaja mandata obave to što im je rečeno iz Prištine da treba da obave. Zbog toga svemu tome i služi ova uslovno rečeno sapunica, saga oko njihovog razrešenja i oko donošenja administrativnog uputstva. Sada se postavlja pitanje da za to nije dovoljan nekakav kvazipravni okvir za njihovo razrešenje, pa se postavlja pitanje zakona o referendumu i tako dalje”, ističe Čelić.

Pojašnjava da je čitava ta priča, najpre o administrativnom uputstvu, bila potpuno bespotrebna jer kosovski propisi u okviru zakona o lokalnoj samoupravi sadrže normu šta je neophodno za razrešenje, odnosno da za inicijativu treba da glasa 20 odsto upisanih birača. Dodaje da su građani srpske nacionalnosti podneli inicijativu s dovoljnim brojem glasova i da je procedura da se onda automatski ta inicijativa predaje izbornoj administraciji koja treba da organizuje neku vrstu izjašnjavanja građana za razrešenje. Podsetio je da je postavljeno i pitanje „ustavnosti” administrativnog uputstva, konstatujući da bi čitava situacija „da nije tužna, bila smešna”. „Suština je, uveren sam u to, da ovako instalirane opštine s minornom albanskom većinom, dakle bez ikakvog legitimiteta tih gradonačelnika s podrškom od dva do tri procenta glasača, hoće da u punom mandatu budu deo onog kvaziinstitucionalnog pritiska iz Prištine, koji će dalje na lokalu činiti život Srbima koji su većinski narod na ovoj teritoriji nesnošljivim”, kaže za naš list Čelić.

Politikolog Ognjen Gogić kaže da je Priština u celu priču oko smene gradonačelnika na severu putem lokalnih referenduma ušla, a da prethodno nije postojao valjan pravni okvir i da su se već čuli neki glasovi s Kosova da bi pre održavanja referenduma nekako trebalo popuniti taj pravni okvir i doneti zakon o referendumu. „Oni u hodu neke stvari definišu, što je sračunato s time da se onda u procesu ispostave pravne praznine koje omogućavaju opstrukciju. To što prištinska strana tek sada razmišlja o pravnom okviru o referendumu govori o tome da ona nije želela da do njega ikada i dođe. Pritom, mislim da će se vrlo strogo čitav proces pratiti s prištinske strane. Proveravaće se svaki potpis, svaki zarez i tu će biti primedbi s njihove strane. Zaista nas očekuje jedan dug i naporan proces do smene vlasti na severu Kosova”, kaže za naš list Gogić.

Predstoje, kako dodaje, možda neki novi administrativni koraci pre nego što se nastavi sa ovim procesom, dok su samo administrativno uputstvo tzv. ministarstva lokalne samouprave i rešenja koje ono podrazumeva upitna s pravne strane. „Može da se dogodi da neko postavi pitanje legalnosti čitavog ovog procesa i da on bude obustavljen pre nego što se dođe do kraja. To je isto opcija na koju se igra”, ističe Gogić.

Čelić: Sve mere donete zarad pritiska na srpski narod

Duško Čelić ocenjuje da su sve mere koje su donete od početka mandata albanskih gradonačelnika u četiri opštine na severu Kosova bile na štetu srpskog naroda. „Od nelegalne izgradnje puta, preoravanja grobalja bez eksproprijacije, bez utvrđivanja javnog interesa, dodele zemljišta za potrebe policijskih baza... Sve te mere su bile sračunate na to da dalje izvrše pritisak na srpsko stanovništvo, a ne da lokalna zajednica bude servis građana, što je elementarna stvar svuda u svetu. Očigledno to na severu Kosova nije slučaj”, zaključuje Čelić.

Gogić: Suludo je ne ubrzati proces povratka u institucije

Ognjen Gogić ukazuje da su Srbi rekordno brzim prikupljanjem potpisa za smenu nelegitimnih gradonačelnika u četiri opštine na severu pokazali da ne samo da žele njihovu smenu, već i da hoće da se vrate u institucije. Taj signal bi, dodaje, trebalo da bude dovoljan da Priština sa svoje strane učini gest, a to je da se ubrza proces održavanja novih izbora tako što bi gradonačelnici, ali i odbornici u tim skupštinama opština podneli ostavke. Dodaje da je srpska strana svojevremeno napustila kosovske institucije i najavljivala da bi se možda u njih vratila ako se ispune određeni uslovi. „Zaista je apsurdna situacija da neko ko je dobio nekoliko stotina glasova odbija da podnese ostavku nakon što je više hiljada ljudi u tim opštinama potpisalo peticiju za njegovu smenu. Priština ne zna šta da uradi s tim procesom zato što je sada završen tek prvi korak. Zaista je suludo provlačiti tu zajednicu na severu Kosova kroz iglene uši time što su prvo išli na peticije, a onda na referendum, pa posle na izbore. Umesto toga bi trebalo ovo nagraditi time što bi se podnele ostavke i tako bi se ubrzao ceo proces”, smatra Gogić.