Tre­ći­na od­ra­slih oso­ba ima pro­blem sa pro­ši­re­nim ve­na­ma

Da­ni­je­la Da­vi­dov Ke­sar

Pro­ši­re­ne ve­ne se mo­gu ja­vi­ti u bi­lo kom de­lu te­la, ali su če­šće na no­ga­ma zbog či­nje­ni­ce da krv mo­ra da se kre­će su­prot­no gra­vi­ta­ci­ji, ali i za­to što su ove ve­ne naj­u­da­lje­ni­je od sr­ca. Na me­sti­ma gra­na­nja ve­na, po­seb­no u sre­di­ni bu­ti­ne i iza ko­le­na, mo­že do­ći do po­ve­ća­nog pri­ti­ska i ne­pra­vil­nog pro­to­ka, što do­vo­di do po­ve­ća­nja pri­ti­ska i raz­vo­ja va­ri­ko­zi­te­ta (vi­dlji­vog pro­ši­re­nja ve­na).

Ka­ko is­ti­če dr Dra­gan Va­sić, spe­ci­ja­li­sta in­ter­ne me­di­ci­ne i an­gi­o­log, pro­blem sa pro­ši­re­nim ve­na­ma je ve­o­ma čest u na­šoj po­pu­la­ci­ji. U pro­se­ku tre­ći­na od­ra­slih lju­di ima pro­ši­re­ne ve­ne. Ge­ne­ti­ka, žen­ski pol, trud­no­će, go­ja­znost i du­go­traj­no se­de­nje ili sta­ja­nje su ne­ki od fak­to­ra ri­zi­ka ko­ji po­ve­ća­va­ju mo­guć­nost za po­ja­vu pro­ši­re­nih ve­na.

– Ako kon­zer­va­tiv­ni tret­ma­ni le­če­nja ne us­pe­ju, a oso­ba i da­lje pa­ti od pro­ši­re­nih ve­na, po­sto­je pro­ce­du­ral­ne op­ci­je ko­je se mo­gu pri­me­ni­ti kao što su ukla­nja­nje ve­na, ta­ko­zva­na en­do­va­sku­lar­na abla­ci­ja ili skle­ro­te­ra­pi­ja ko­je mo­gu pru­ži­ti traj­ne op­ci­je le­če­nja. U za­vi­sno­sti od sta­nja, lo­ka­ci­je i te­ži­ne pro­ši­re­nih ve­na pre­po­ru­ču­je se naj­ma­nje in­va­ziv­ni tret­man ko­ji da­je naj­bo­lje re­zul­ta­te – po­ja­šnja­va dr Va­sić.

Kon­zer­va­tiv­na me­to­da se spro­vo­di upo­tre­bom kom­pre­si­o­nih ča­ra­pa i mo­že uklju­či­va­ti pro­me­ne u na­či­nu ži­vo­ta kao što su is­hra­na i ve­žba­nje ka­ko bi se us­po­rio na­pre­dak va­sku­lar­ne bo­le­sti. Kon­ven­ci­o­nal­na i ul­tra­zvuč­no vo­đe­na skle­ro­te­ra­pi­ja pod­ra­zu­me­va da se me­di­cin­ski ras­tvor ubri­zga­va u „pro­ble­ma­tič­ne” ve­ne, uzro­ku­ju­ći nji­ho­vo zgru­ša­va­nje i na­kon to­ga or­ga­ni­zam ih pri­rod­no ukla­nja. En­do­ven­ska abla­ci­ja ko­ri­sti ul­tra­zvuč­nu teh­no­lo­gi­ju. Le­kar ta­da uba­cu­je ma­li ka­te­ter u ve­nu, gde se traj­no za­tva­ra po­mo­ću la­ser­ske ili ra­di­o­fre­kvent­ne ener­gi­je.

– Am­bu­lant­na fle­bek­to­mi­ja se ko­ri­sti za ukla­nja­nje ve­li­kih pro­ši­re­nih ve­na bli­zu po­vr­ši­ne ko­že, pra­vlje­njem ma­njih re­zo­va i za ukla­nja­njem po­go­đe­nih ve­na hi­rur­škim ala­ti­ma. Sto­ga se fle­bek­to­mi­ja obič­no ko­ri­sti u kom­bi­na­ci­ji sa dru­gim pro­ce­du­ra­ma. Po­lo­vi­na lju­di ko­ji ima­ju hi­rur­ško ukla­nja­nje ve­na po­no­vo do­bi­ju pro­ši­re­ne ve­ne u ro­ku od pet go­di­na.

Va­ri­ko­zne ve­ne se mo­gu po­no­vi­ti i na­kon en­do­ven­ske abla­ci­je. Pre­po­zna­va­nje op­ti­mal­nog tre­nut­ka za tra­že­nje struč­ne po­mo­ći za pro­ši­re­ne ve­ne je ključ­no u obez­be­đi­va­nju efi­ka­snog le­če­nja i pre­ven­ci­ju kom­pli­ka­ci­ja, u slu­ča­ju po­ja­ča­nog bo­la i oto­ka ko­ji ome­ta­ju sva­ko­dnev­ne ak­tiv­no­sti, oto­ka oko za­hva­će­nih ve­na, pro­me­ne u iz­gle­du ko­že ili ek­ce­ma, po­no­vlje­ne upa­le i spon­ta­nog kr­va­re­nja iz ve­na – na­gla­ša­va dr Va­sić.

Naš sa­go­vor­nik na­po­mi­nje da je cilj te­ra­pi­je da ubla­ži simp­to­me pro­ši­re­nih ve­na i da po­bolj­ša kva­li­tet ži­vo­ta pa­ci­je­na­ta, pre­ve­ni­ra da­lje po­ve­ća­nje vi­so­kog ven­skog pri­ti­ska u po­vr­šin­skom tki­vu sa efek­tom na mi­kro­cir­ku­la­ci­ju i is­hra­nje­nost, po­bolj­ša­va spo­lja­šnji iz­gled no­ge, spre­ča­va po­ja­vu trom­bo­fle­bi­ti­sa, du­bo­ke ven­ske trom­bo­ze i pluć­ne em­bo­li­je.

Po­sto­je li po­ten­ci­jal­ni ne­že­lje­ni efek­ti tret­ma­na?

– Ne­že­lje­ni efek­ti uklju­ču­ju po­ja­vu oži­lja­ka, ope­ko­ti­na ko­že, in­fek­ci­ju, po­vre­de ner­va, na­sta­nak ven­ske trom­bo­ze. U pro­šlo­sti pro­ši­re­ne ve­ne su mo­ra­le bi­ti uklo­nje­ne op­se­žnom ope­ra­ci­jom hi­rur­škog ukla­nja­nja. Na­pre­dak u va­sku­lar­noj me­di­ci­ni i teh­no­lo­gi­ji je omo­gu­ćio le­če­nje ve­na mi­ni-in­va­ziv­nim pro­ce­du­ra­ma, ukla­nja­nje ve­ne to­plo­tom.

To­kom en­do­ven­ske abla­ci­je ve­na pri­me­nju­je se ka­te­ter, umet­nut duž za­hva­će­ne ve­ne, kao i lo­kal­ni ane­ste­tik. En­do­ven­ski la­ser i ra­di­o­fre­kvent­no ter­mal­no za­tva­ra­nje ve­na je vo­đe­no ul­tra­zvu­kom, vi­zu­a­li­za­ci­jom tre­ti­ra­nog pod­ruč­ja. Na­kon što su pro­ši­re­ne ve­ne za­tvo­re­ne, pro­tok kr­vi se pre­u­sme­ra­va kroz zdra­ve ve­ne. Iako ne­ki pa­ci­jen­ti tra­že le­če­nje pro­ši­re­nih ve­na iz ko­zme­tič­kih raz­lo­ga, dru­gi ima­ju simp­to­me ko­je uklju­ču­ju bo­lo­ve u no­ga­ma, pro­me­ne bo­je ko­že ili po­ja­vu ra­na i oto­ka. En­do­ven­ska abla­ci­ja no­gu pot­pu­no ubla­ža­va ove simp­to­me kod ve­ći­ne pa­ci­je­na­ta – po­ja­šnja­va dr Va­sić.

Tret­man ul­tra­zvu­kom vi­so­kog in­ten­zi­te­ta ili eho­te­ra­pi­jom je naj­re­vo­lu­ci­o­nar­ni­ji na­čin ope­ra­ci­je, na­vo­di naš sa­go­vor­nik. Za raz­li­ku od en­do­ven­ske la­ser­ske, ra­di­o­fre­kvent­ne i skle­ro­te­ra­pi­jom pe­nom, ovaj tret­man je 100 od­sto ne­in­va­zi­van. Prin­cip fo­ku­si­ra­nog ul­tra­zvu­ka vi­so­kog in­ten­zi­te­ta po­ma­že da ul­tra­zvuk mo­že pro­ći kroz ko­žu i ljud­ska tki­va bez ošte­će­nja, tem­pe­ra­tu­rom od 90 ste­pe­ni Cel­zi­ju­so­vih, za­tva­ra­ju­ći pro­ši­re­nu ve­nu. Po­vre­me­no u ne­kim ose­tlji­vim obla­sti­ma, po­treb­no je da­ti ma­lo lo­kal­nog ane­ste­ti­ka i bez sta­vlja­nja bi­lo če­ga u ve­nu, bez ika­kvog ri­zi­ka da se po­ja­vi in­fek­ci­ja ili stva­ra­ju ožilj­ci.