Zaposleni u Beogradskoj filharmoniji traže veće plate

Suština naših problema je težak materijalni položaj muzičara Beogradske filharmonije koji je neadekvatan njihovom kvalitetu i angažovanju. U ovom orkestru sam od 1997. i pamtim i neke bolje periode, ali uglavnom je bilo teško i mislim da Beogradska filharmonija nije bila vrednovana na pravi način, kaže Miroslav Pavlović, koncertmajstor Beogradske filharmonije za „Politiku”.

Filharmoničari su 9. februara publici pre koncerta sa violinistom Sergejom Krilovim izrazili nezadovoljstvo i suštinu problema rečima:

Posle više od dve godine od smrti Ivana Tasovca, Beogradska filharmonija svoj stogodišnji jubilej slavi sa najnižim platama orkestarskih muzičara u regionu, sa malim budžetom iz godine u godinu, bez direktora, bez reklame, bez obnovljene koncertne uniforme već deset godina i bez čvrstih uverenja da će se zidati naša nova dvorana.

Na tu temu koncertmajstor Pavlović kaže:

– Bilo je i ranije sličnih proglasa i istupanja u javnosti, ukazivali smo na probleme koji su već dugo postojali. Spolja je izgledalo da je sve u redu i svi naši napori su bili usmereni na to da se filharmonija razvija dalje i da publika bude zadovoljna, ali je sada došlo do tačke kada je, u ovakvom materijalnom položaju, teško raditi. Nedostaju nam odgovarajući prostor i velika koncertna dvorana koju naš orkestar, potom Beograd kao metropola i država zaslužuju. Ceo projekat oko nove dvorane pokrenut je odavno, sada je 2024, a Beograd bi morao da ima reprezentativnu koncertnu dvoranu, jer je značajan kulturni centar. Ova zgrada u kojoj smo sada trebalo je da bude privremeno rešenje, jer je malom je kvadraturom, s malim garderobama, a neophodno je da orkestar ima sve uslove koje imaju i svi drugi orkestri u regionu. Gostovali smo u Tirani, Skoplju, Dortmundu, Ljubljani i poredili njihove uslove sa našim i to nam nije išlo u korist.

Da podsetimo da je Ivan Tasovac još 2003. govorio da je „teško voziti trku 'Formule 1' ako sedite u ’jugu’”, aludirajući na potrebu za kvalitetnim instrumentima i dobrim uslovima rada, a na dužnosti direktora Beogradske filharmonije je bio od 2001. do samog kraja njegovog života 2021, uz jednu pauzu dok je bio ministar kulture (od 2013. do 2016, a tada je v. d. bio takođe Darko Krstić)). Tasovac je uvek isticao:

– Prioritet će nam biti rešavanje statusa i socijalnog položaja muzičara u Beogradskoj filharmoniji. Najbolji orkestri moraju biti najbolje plaćeni, mi svakog petka u stvari imamo premijeru.

Nedavno se Beogradska filharmonija vratila sa uspešne turneje po Kini, sa lepim utiscima o tome kako je u svetu pozitivno predstavila Srbiju.

– Moram da istaknem da imamo prvoklasnu filharmoniju i muzičare koji na pravi način reprezentuju našu zemlju, mnogi bi voleli da imaju takav orkestar. Beogradskoj filharmoniji treba čovek koji bi se na konkursu za direktorsko mesto prijavio sa svojom vizijom i daljim planom razvoja, pa da se muzičari odrede prema tome.  Voleo bih da vidim konkretne pomake, i da se to reflektuje na svakodnevni život filharmoničara koji bi tada mogli da se posvete onome što najbolje rade, a to je da donose radost publici, doprinose edukaciji i da za to budu adekvatno nagrađeni – ističe Pavlović.

Povodom ove situacije u javnosti se oglasio i Darko Krstić, v. d. direktora BF sa konstatacijom „da je rešavanje zahteva koji su izneti u izjavi već u postupku realizacije ili će njihova realizacija biti vrlo brzo pokrenuta”. Dodao je da „što se tiče nove koncertne dvorane Beogradske filharmonije, završen je projekat za građevinsku dozvolu, pa će se nakon dobijanja građevinske dozvole i izrade projekta za izvođenje radova, za sedam do osam meseci krenuti u gradnju. Što se tiče v. d. statusa direktora Beogradske filharmonije, konkurs za direktora će biti raspisan nakon formiranja nove vlade Republike Srbije, iz razloga što tehnička vlada ne može da imenuje direktore ili upravnike ustanova kulture.”

Krstić navodi da su plate od januara povećane za deset odsto,  a da  je prosečna zarada u Filharmoniji na nivou državnog proseka i dodaje da je na nivou ministarstva formirana radna grupa koja će raditi na povećanju koeficijenata plata zaposlenih u kulturi, kao i da postoji  spremnost Ministarstva kulture da pomogne u rešavanju svih iznetih problema.

Muzičari su u svom apelu između ostalog publici poručili:

– Ako želite da nam pružite podršku, pozivamo vas da sa nekoliko reči Ministarstvu kulture napišete šta za vas znači BF i da na svoj način apelujete da naši zahtevi budu čuti i uvaženi.

Mnogi muzičari i pedagozi podržavaju po svim pitanjima BF, poput Sandre Belić, vrhunske violončelistkinje i pedagoga, koja je u sezoni 2002/03. i sama bila solo violončelistkinja ovog orkestra. Aleksandar Latković, vođa sekcije violončela, inače njen nekadašnji student, takođe je na ovu temu govorio za naš list:

– Muzičari Beogradske filharmonije vape za boljom komunikacijom, većim razumevanjem i mnogo jačom podrškom nadležnih, a to je Ministarstvo kulture. Da li je moguće da država ono najbolje što ima u branši kulture i umetnosti vrednuje platama čak duplo nižim od plata muzičara u regionu? Trenutna generacija muzičara Beogradske filharmonije čini kulturnu reprezentaciju Beograda i Srbije „par excellence”. Nama nisu potrebne skupe pripreme, ni posebno uhodavanje da bi Filharmonija u bilo kom trenutku zablistala na scenama od Omana do Moskve i od Njujorka do Pekinga. Filharmonija je podmazana mašina sa ogromnim repertoarom i iskustvom čiju izuzetnost nadležni moraju vrednovati kao što najboljima dolikuje.

Ministarstvo kulture: Zahtevi Filharmonije su kucanje na već otvorena vrata

Na poziv Ministarstvu kulture da iskaže svoj stav, Maja Gojković, ministarka kulture je za „Politiku” rekla:

– Rešavanje problema koje su izneli muzičari Beogradske filharmonije u javnosti se nalaze u postupku realizacije, a neki od njih mogu da se reše nakon završetka mandata tehničke vlade. Konkurs za izbor direktora Beogradske filharmonije biće raspisan odmah nakon formiranja Vlade Srbije, jer po zakonu tehnička vlada osim v. d. stanja nije u mogućnosti da rešava takozvana kadrovska pitanja i po tome je Filharmonija u istom statusu, kao i još neke ustanove kulture, koje čekaju raspisivanje konkursa.

Što se tiče koncertne dvorane, nejasan je navod da je bilo ko odustao od ovog važnog projekta iza koga je stala lično predsednica vlade Ana Brnabić. Njega sprovodi Ministarstvo za javna ulaganja uz učešće Ministarstva kulture. I vršilac dužnosti direktora, kao i PR Beogradske filharmonije su više nego upoznati da Ministarstvo za javna ulaganja očekuje dobijanje građevinske dozvole i izrađuje projekat za izvođenje radova, te  se nakon toga kreće u gradnju.

Radi rešavanja pitanja zarada u ustanovama kulture, Ministarstvo kulture zajedno sa oba reprezentativna sindikata radi na ovom pitanju, te smo svi zajedno sa predsednicom vlade potpisali sporazum o nastavku tog procesa. Formirana je radna grupa koja počinje da radi na povećanju koeficijenata plata zaposlenih u kulturi, u kojoj se nalaze predstavnici sindikata i nadležnih ministarstava za rešavanje ovog pitanja.

Svi zahtevi koji su izneti, a na kojima se radi već duže vreme su kucanje na otvorena vrata, jer Ministarstvo kulture aktivno učestvuje u njihovom rešavanju zajedno sa rukovodstvom Filharmonije i Upravnim odborom, koji je formiran na predlog bivšeg direktora Ivana Tasovca.