Problematična primena besplatne pravne pomoći

Iako zakonski prisutna u Srbiji, besplatna pravna pomoć već četiri godine nije u potpunosti dostupna onima kojima je najviše potrebna.

Nepotrebno komplikovan proces ostvarivanja prava na ovu vrstu pomoći demotivisao bi i najupornije da se upuste u ovu administrativnu proceduru, iz koje su šanse da zapravo dobiju traženu pomoć – male. Ni jedinice lokalne samouprave, ni advokati – kao dve strane zakonski ovlašćene da se bave ovom oblašću, nemaju želju da zastupaju najugroženije, samo je jedan od brojnih zaključaka iz istraživanja „Ključni nalazi o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u 2023. godine” Inicijative A11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava. Ovo istraživanje na jednom mestu sumira sve probleme koji su u praksi vrlo vidljivi kad je reč o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, ali uprkos tome, do danas nije bila nijedna značajnija revizija zakonskih ograničenja, nejasnoća i dvosmislenosti na koje je naš tim naišao.

– Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u primeni je od 1. oktobra 2019. godine. Nova analiza A11 obuhvatila je intervjue sa zaposlenima u jedinicama lokalnih samouprava, advokatima i ranjivim grupama/pojedincima. Konkretno, od devetoro zaposlenih na poslovima pružanja besplatne pravne pomoći u gradovima i opštinama u Srbiji, čak sedmoro priznaje da jedva primenjuju zakon, neretko i da je primena nemoguća – navode u A11, podsećajući na to da su rokovi prekratki, službenika nema dovoljno, a poseban problem je neverovatno kršenje zakona koje se ogleda u odbijanju većine jedinica lokalne samouprave da uopšte organizuju službu besplatne pravne pomoći za svoje građane.

Kad je reč o advokatima koji su se, pri resornoj komori, odlučili na upis u pružaoce ove pomoći, mnogi od njih zapravo nemaju želju da rade na ovim poslovima jer rade za „nižu tarifu”, navodi se u istraživanju.

– Mnogi od njih nisu ni specijalizovani, odnosno obučeni da rade sa marginalizovanim građanima kojima je potrebna besplatna pravna pomoć (na primer, sa korisnicima novčane socijalne pomoći, osobama u situaciji beskućništva, stanovnicima romskih naselja, žrtvama nasilja, tražiocima azila...) – dodaju u A11.

Besplatna pravna pomoć trebalo bi da je upravo to – potpuno besplatna i pristupačna za korisnike, finansirana iz budžeta jedinica lokalnih samouprava ili države. Istraživanje Inicijative A11 pokazalo je da su usluge iz oblasti BPP ponekad nenaplative, odnosno da pružaoci ne mogu da se namire za svoj rad.

Da uopšte postoji besplatna pravna pomoć kao opcija izuzetno malo građana koji dolaze iz ranjivih grupa uopšte zna – nigde se ova izuzetno bitna mogućnost javno ne promoviše.