Zašto je za Srbiju važna koncesija u dve najveće grčke luke

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre dva dana na otvaranju Srpsko-grčkog poslovnog foruma rekao da je našoj zemlji potrebna luka zbog izvoza, kojeg će biti sve više, i da je spremna da kupi deo Luke Solun ili Luke Pirej.

„Važno nam je da koristimo kapacitete Soluna i Pireja, da kupimo deo luke. Kada povećamo automobilsku proizvodnju, sa rudnicima, železarom, to će nam biti potrebno”, izjavio je Vučić.

Ovde nije naodmet podsetiti da je većinski vlasnik grčke Luke Pirej, sa udelom od 67 odsto, kineska državna brodarska kompanija „Kosko”. Naime, nakon 2011. godine grčka država je, zbog dužničke krize, prodala strancima skoro sve važne morske luke i aerodrome. Kinezi su modernizovali luku i danas je Pirej najveća luka u istočnom Sredozemlju i sedma po veličini u Evropi. Grčka vlada do sada je bila prilično zadovoljna poslovanjem te firme u najvećoj grčkoj luci.

Iz Pirejske luke u Atini prema Srbiji godišnje dođe između 1.300 i 1.400 kompozicija sa kontejnerima. Iz Solunske luke mnogo manje.

Možda su zato Kinezi prava adresa za zakup ili kupovinu kapaciteta u luci u Atini.

Goran Aleksić, generalni direktor udruženja „Srbijatransport”, kaže da je to dobar predlog da se srpskoj privredi omogući jedan kvalitetan tok robe koja dolazi i odlazi brodovima. Nije bitno da li su to kineski ili brodovi nekog drugog.

„Već dugi niz godina uviđa se da je transport izuzetno važan za privredu i razvoj države. Transport podstiče proizvodnju i održava privredu. Videli smo nedavno kako samo jedno zatvaranje puta u Crvenom moru dramatično poremeti tokove, zatim sećamo se i posledica kada se veliki brod zaglavio u Sueckom kanalu, korona je imala negativne efekte po transport. Uobičajeno je da kompanije zakupljuju određene kapacitete u lukama. Pomorski saobraćaj je veoma važan za Evropu. Mi ljudi iz saobraćaja pratimo kako izgleda utakmica između italijanskih i nemačkih luka, kako se stvara prednost kompletne privrede kada se poseduje određeni tok”, kaže Aleksić.

Posebnu važnost lukama u Grčkoj daje izgradnja železničkog koridora prema toj zemlji, čime se, dobrom organizacijom i železničkog i drumskog saobraćaja, stvara jedna fenomenalna pozicija za Srbiju, posebno u vreme Ekspa 2027. godine, dodaje on, jer Ekspo će biti interesantniji zemljama van ovog regiona i van Evrope nego zemljama u Evropi. Zahvaljujući boljem pomorskom povezivanju stvaraju se uslovi da se proširi broj učesnika na Ekspu i da Srbija dobije značajno bolju konkurentsku poziciju u regionu.

 „Ja se bavim transportom i zastupam poslodavce iz ove privredne grane. Transport nikada ne treba gledati izolovano od ostale privrede, već u duhu razvoja privrede i korisnika njihovih usluga”, kaže Aleksić.

Dodaje da se Srbija već godinama trudi da podigne kvalitet i nivo saradnje sa Lukom Bar, a u ovom trenutku srpski privrednici imaju kvalitetnu saradnju sa Lukom Rijeka. Podizanje kvaliteta saradnje i načina rada sa lukama u Grčkoj je od izuzetne važnosti. Sa lukama se treba povezivati tamo gde postoje železnice, tj. pristup njima. Zato i izvozimo preko Bara, Rijeke, zato nam je bitna Grčka, jer će postojati železnički koridor.

O većem korišćenju grčkih luka u domaćoj javnosti je relativno često bilo reči. Na primer, tačno pre godinu dana na tu temu se u Solunu razgovaralo pod pokroviteljstvom naše privredne komore. I tada je bilo reči da srpski privrednici dobiju veće pogodnosti u korišćenju ove velike luke.

Korišćenjem solunske luke, koja je od Beograda udaljena 630 kilometara, koliko i Luka Kopar, ali sa transportom dužim od pet do sedam dana, smanjili bi se troškovi i vreme isporuke robe, naveli su iz PKS, pojašnjavajući da bi uz sporazum između Severne Makedonije i Srbije kroz „Otvoreni Balkan” transport kontejnerske i druge robe bio mnogo povoljniji i brži.

Zašto bi još za Srbiju i našu privredu potencijalno moglo da bude važno povećanje kapaciteta ili koncesija u dve najveće grčke luke?

U septembru prošle godine iz solunske lučke uprave saopštili su da je Luka Solun, inače u rukama grčko-ruskog biznismena Ivana Savidisa, povezana sa Balkanom novom redovnom železničkom linijom, kao i da će iz te morske luke na severu Grčke svake nedelje saobraćati kontejnerski blok-voz do Skoplja u Severnoj Makedoniji.

Solun se smatra lukom za Balkan i Istočnu Evropu. Podsetili su i da je ovo druga redovna kontejnerska linija ka nekoj balkanskoj zemlji, nakon što je, godinu dana ranije, pokrenut kontejnerski servis iz Soluna do Niša.

Kompanija CMA CGM, jedan od najvećih prevoznika za kontejnerski saobraćaj, saopštila je tom prilikom da intermodalni servis Solun–Niš ima velike prednosti. Na prvom mestu to je njegova povezanost sa nekoliko pomorskih ruta – iz Kine, Južne Koreje, Indije, sa Bliskog istoka i Istočnog Mediterana, kao i iz Severne Amerike. Kako je objašnjeno, intermodalni servis omogućava da pošiljke stignu u Niš iz Šangaja za 40 dana, a iz Izmira za sedam dana, preneo je „Plutonlogistik”.

Kako saznajemo, ova linija u jednom periodu bila je u kratkom prekidu zbog kvara na železničkoj pruzi u Makedoniji, ali je u međuvremenu to sanirano i uspostavljena linija. Sagovornik „Politike” iz velike prevozničke kompanije rekao je da je za domaće izvoznike značajna Luka Solun i da se ona dosta koristi, a posebno je koriste izvoznici koji gravitiraju ka Nišu.

Kada je reč o mogućim koncesijama u nekim od velikih luka u okruženju, stručnjaci su ranije napominjali da bi sa Srbiju takođe strateški bilo važno da se pozicioniramo u okviru najveće rumunske, crnomorske luke Konstanca ili slovenačkog Kopra.

Međutim, u međuvremenu je Konstanca, broj jedan za prevoz rasutog tereta, zbog svih dešavanja na Crnom moru postala sve zagušenija robom (žitaricama) i sve nedostupnija za kompanije koje se bave transportom i izvozom. Takođe, najveći domaći uvoznici bili su značajni korisnici hrvatske luke zbog železnice kojom je prebacivanje robe finansijski isplativije.

Luka Rijeka posebno je važna za uvoznike, posebno u kontejnerskom saobraćaju, zbog blizine, dobre putne infrastrukture i velike konkurencije među prevoznicima. Preko nje uvoznici transportuju robu iz Kine, tropsko voće, banane, citruse, zamrznuto meso, ribu…