Mo­gu li „tri muske­tara" da za­šti­te Evro­pu

Bi­lo je do­volj­no 25 se­kun­di vi­deo-snim­ka Tram­po­vog pred­iz­bor­nog go­vo­ra u Ju­žnoj Da­ko­ti da se ot­kri­je ka­ko je tran­sa­tlant­ska „od­bram­be­na idi­la” ko­ju je Džo­zef Baj­den us­po­sta­vio s evrop­skim li­de­ri­ma na kli­ma­vim no­ga­ma. Biv­ši ame­rič­ki pred­sed­nik iza­zvao je gnev i za­bri­nu­tost u Evro­pi kad je re­kao da ne sa­mo da ne bi za­šti­tio ni­jed­nu čla­ni­cu NA­TO-a ko­ja ni­je us­pe­la da is­pu­ni cilj da iz­dva­ja dva od­sto BDP-a za od­bra­nu, već da bi čak ohra­brio Ru­si­ju da na­pad­ne ta­kve ze­mlje.

Po­sle po­čet­ne fa­ze be­sa i osu­de biv­šeg ame­rič­kog pred­sed­ni­ka, ko­ji je po­no­vo za­lju­ljao od­no­se u NA­TO-u, po­je­di­ni evrop­ski li­de­ri po­zva­li su na ve­će je­din­stvo i voj­nu sa­rad­nju ši­rom kon­ti­nen­ta.

Ta­ko je na­pra­sno oži­veo već za­bo­ra­vlje­ni Vaj­mar­ski tro­u­gao – for­mat sa­rad­nje Fran­cu­ske, Ne­mač­ke i Polj­ske us­po­sta­vljen još 1991. go­di­ne. Polj­ski pre­mi­jer Do­nald Tusk od­mah je oti­šao u Pa­riz i Ber­lin, ne sa­mo da bi po­ru­čio da tran­sa­tlant­ska ali­jan­sa ne­ma al­ter­na­ti­ve, već da se s Ema­nu­e­lom Ma­kro­nom i Ola­fom Šol­com do­go­vo­ri o pro­du­blji­va­nju od­no­sa u obla­sti od­bra­ne.

„Ve­ro­vat­no ov­de u Pa­ri­zu naj­ja­sni­je od­je­ku­ju re­či iz ro­ma­na ’Tri mu­ske­ta­ra’ Alek­san­dra Di­me: ’Svi za jed­nog, i je­dan za sve.’ Za­jed­no s Fran­cu­skom sprem­ni smo da se bo­ri­mo za bez­bed­nost ce­le Evro­pe”, od­go­vo­rio je Tusk na pret­nje biv­šeg ame­rič­kog pred­sed­ni­ka.

Tusk, ko­ji pred­vo­di čla­ni­cu NA­TO-a s naj­ve­ćim iz­dva­ja­njem za od­bra­nu (3,9 od­sto) po­ru­čio je da Evrop­ska uni­ja, Fran­cu­ska i Polj­ska mo­ra­ju da po­sta­nu ja­ke i sprem­ne da bra­ne sop­stve­ne gra­ni­ce i da bra­ne i po­dr­ža­va­ju sa­ve­zni­ke i pri­ja­te­lje iz­van uni­je. Dok je bio pred­sed­nik, Tramp je vi­še pu­ta pre­tio da će se po­vu­ći iz ali­jan­se u po­ku­ša­ju da na na­te­ra evrop­ske li­de­re da odre­še ke­su za ame­rič­ki „od­bram­be­ni ki­šo­bran”, do­vo­de­ći u pi­ta­nje ču­ve­ni Član 5 Ugo­vo­ra NA­TO-a, ko­ji je ina­če ak­ti­vi­ran sa­mo jed­nom – po­sle te­ro­ri­stič­kog na­pa­da Al Ka­i­de na SAD 2001. Ovaj te­melj­ni član spo­ra­zu­ma pred­vi­đa da ako jed­na čla­ni­ca bu­de na­pad­nu­ta, sve osta­le su oba­ve­zne da joj po­mog­nu u od­bra­ni.

Džo­šua Ši­frin­son, pro­fe­sor jav­ne po­li­ti­ke na Uni­ver­zi­te­tu Me­ri­lend, upo­zo­ra­va da Član 5 NA­TO-a ni­je ta­ko „za­ko­van” kao što na pr­vi po­gled iz­gle­da. Pred­sed­nik SAD kao vr­hov­ni ko­man­dant je taj ko­ji od­lu­ču­je da li će ame­rič­ka voj­ska pri­sko­či­ti ne­ko­me u po­moć. Ovaj po­li­ti­ko­log za „Va­šing­ton post” ob­ja­šnja­va da on pru­ža pred­sed­ni­ci­ma mo­guć­nost ši­reg tu­ma­če­nja. A to zna­či ako je čla­ni­ca NA­TO-a iza­zva­la ne­pri­ja­te­lja da kre­ne u rat ame­rič­ka voj­ska ne mo­ra po auto­ma­ti­zmu da pri­sko­či u po­moć.

„Ta flek­si­bil­nost u tu­ma­če­nju Čla­na 5 stva­ra ri­zik da bi Tramp, ako po­sta­ne pred­sed­nik, mo­gao da osta­ne po stra­ni ako ne­što kre­ne po zlu”, ka­že Ši­frin­son.

Za­to ni­je ne­ve­ro­va­tan sce­na­rio od ko­jeg se evrop­skim li­de­ri­ma le­di krv u ži­la­ma: sa­mo što je Tramp ina­u­gu­ri­san po­čet­kom 2025. go­di­ne, Pu­tin od­lu­ču­je da te­sti­ra ko­lek­tiv­nu od­bra­nu NA­TO-a i umar­ši­ra s voj­skom u Esto­ni­ju. Ho­će li Tramp ri­zi­ko­va­ti nu­kle­ar­nu kon­fron­ta­ci­ju s Mo­skvom zbog ma­le bal­tič­ke dr­ža­ve, pi­ta se por­tal „Po­li­ti­ko” na­vo­de­ći ka­ko od­go­vor una­pred zna­mo.

Oči­to je da je vre­me da Evro­plja­ni iza­đu iz zo­ne kom­fo­ra u ko­ji ih je uljulj­kao „tran­sa­tlan­ti­sta” Baj­den. Iako je de­lo­va­nje NA­TO-a u su­šti­ni u skla­du s na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma SAD, pi­ta­nje je da li Evro­pa tre­ba sva­ke če­ti­ri go­di­ne da sta­vlja svo­ju bez­bed­nost „na koc­ku”, od­no­sno na vo­lju ame­rič­kih bi­ra­ča ko­ji od­lu­ču­ju ko­ga će iza­bra­ti za pred­sed­ni­ka.

Ali put do sa­mo­stal­ne evrop­ske od­bra­ne je dug, tr­no­vit i skup, iako je zbog ra­ta u Ukra­ji­ni ukup­na po­tro­šnja na voj­sku po­ra­sla. Pre­ma po­da­ci­ma NA­TO-a, sa­mo 11 čla­ni­ca od 31 is­pu­ni­le su cilj da za obra­nu iz­dvo­je dva od­sto.

Evro­pa s ko­lek­tiv­nom voj­nom po­tro­šnjom sko­ro tri pu­ta ve­ćom od ru­ske i ne­ko­li­ko pu­ta ja­čom eko­no­mi­jom tre­ba­lo bi da bu­de u sta­nju da sa­ma se­be bra­ni, ali u stvar­no­sti ni­je ta­ko. Ako bi SAD ko­jim slu­ča­jem is­tu­pi­le iz NA­TO-a za­me­na za po­sto­je­ći od­bram­be­ni štit u Evro­pi tra­ja­la bi de­ce­ni­ja­ma i ko­šta­la mi­li­jar­de evra. A s ra­tom u Ukra­ji­ni ko­jem se još ne vi­di kraj, Evro­pi vre­me ni­je sa­ve­znik u tom po­slu.

Ema­nu­el Ma­kron je po­sle su­sre­ta s polj­skim pre­mi­je­rom po­ru­čio da je neo­p­hod­no iz­gra­di­ti in­du­strij­sku voj­nu ba­zu ka­ko bi Evro­pa po­sta­la bez­bed­no­sna i od­bram­be­na si­la kom­ple­men­tar­na NA­TO-u. Istog da­na, s dan­skom pre­mi­jer­kom Me­te Fre­de­rik­sen, kan­ce­lar Olaf Šolc pri­su­stvo­vao je u Do­njoj Sak­so­ni­ji po­sta­vlja­nju te­me­lja za no­vu fa­bri­ku mu­ni­ci­je, vred­nu 300 mi­li­o­na evra. Pred­vi­đe­no je da „Rajn­me­tal” u no­vom po­go­nu go­di­šnje pro­iz­vo­di 200.000 ar­ti­lje­rij­skih gra­na­ta ko­je će od­la­zi­ti u Ukra­ji­nu.

Ali, to je još ne­do­volj­no i da­le­ko od obe­ća­nja evrop­skih li­de­ra da će do mar­ta ove go­di­ne pro­iz­vo­di­ti mi­li­on ar­ti­lje­rij­skih gra­na­ta. Po­re­đe­nja ra­di, Ru­si­ja, ko­ja je prak­tič­no pre­šla na rat­nu eko­no­mi­ju, na­ja­vlju­je da će ove go­di­ne pro­iz­ve­sti 4,5 mi­li­o­na gra­na­ta.

Pr­vi čo­vek naj­ve­će ne­mač­ke fa­bri­ke na­o­ru­ža­nja Ar­min Pa­per­ger za Bi-Bi-Si ne kri­je isti­nu. Evro­pi će tre­ba­ti 10 go­di­na pre ne­go što bu­de u pot­pu­no­sti sprem­na da se bra­ni, jer su zbog ra­ta u Ukra­ji­ni za­li­he mu­ni­ci­je pra­zne.