Autofaul vlade

Pre neki dan na teniskom turniru u Madridu rumunski igrač Hanesku, u želji da našem Đokoviću vrati lopticu, toliko je samog sebe opaučio reketom po nozi da je morao da preda meč. Napravio je takav autofaul kakav mu verovatno niko civilizovan na takav način ne bi učinio. Pogotovo u tom sportu.

Nešto slično, ali u slavljeničkom raspoloženju, zbog „odličnih” sto dana, napravilaje sebi naša vlada odlukama o povećanju cene gasa za 60 odsto, a pretplate i impulsa za fiksnu telefoniju – od čak nekoliko puta. Red je da se „jubilej” začini nečim velikim. Makar to bila i enormna poskupljenja.

Niko iole ekonomski pismen ne može odgovornoj vladi da zameri što u vreme ozbiljne svetske energetske krize, a pogotovo u Srbiji, koja u tim resursima već poodavno oskudeva, vodi „oštriju” politiku cena i da gde god je to moguće ispravlja – disparitete, odnosno da cene energenata usklađuje s njihovim vrednostima u svetu ili bar okruženju. Jer, konačno, u ovo vreme realne ekonomije sve ima svoju cenu i ona se na ovaj ili onaj način mora platiti.

Ali, u ovom slučaju problem nije u nameri da se isprave stare greške i niske cene iz prošlih godina, već u drakonskoj meri kojom je to učinjeno. Nečuveno je jednokratno povećanje cene prirodnog gasa za domaćinstva od svih 60 procenata. Goriva koje najviše koriste u Vojvodini, do juče isticane za primer ostalima u Republici zato što sve više koristi jeftin i ekološki najprimereniji energent. O političkim, ekonomskim i drugim implikacijama takve odluke suvišno je i govoriti.

Sa ovolikim poskupljenjem, domaćinstva koja su se priključila na gasovod ne samo da su ekonomski kažnjena, već je svim potencijalnim korisnicima u gradovima centralne Srbije, do kojih se polako provlače cevi, upućena nedvosmislena poruka – dižite ruke od tog posla. Ne isplati se. Struja je jeftinija!

Sledeća poruka vlade, zašto ne, može da bude – šta će nam i gasni aranžman sa Rusijom ako nam, uz poklanjanje NIS-a, stigne papreno skup energent koji malo ko može da plati.

Šta reći tek za cene usluga fiksne telefonije? Obrazloženje, koje može više da zasmeje nego da umiri, po kome cene, eto, iz raznoraznih razloga nisu odavno menjane. Sada je nadležno regulatorno telo našlo da ih dovede u „sklad”, a vlada u to ne može da se meša. Šta to kazuje? Ništa drugo do odsustvo svake dugoročnije ekonomske, a potom i sektorske politike.

Vlade se kod nas menjaju, bezmalo, svakih godinu i po i u njima se na ministarskim mestima vrte gotovo isti ljudi. Oni, tobože, ne znaju za strašne disparitete u svojim resorima koji se, kakav je red, polako i postupno peglaju, a ne preko kolena. Pa onda poskupljenja više liče na odmazdu nego na uobičajenu ekonomsku meru.

Čudno je da ovu priliku vlada nije „uveličala” i poskupljenjem struje od jedno 50 odsto, jer je i električna energija kod nas već godinama upola jevtinija nego u komšiluku. Čemu cenovna diskriminacija elektroprivrede?

Biće dobro ako 200 dana vlade ne budemo slavili u hladnim stanovima i uz – sveće.